Бој Црногораца с Махмут-пашом (битка код Височице 1796) је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Махмут-паша планира да нападне Црну Гору, користећи се заузећем Венеције против Наполеона и српском неслогом између племена. Шаље писмо владици Петру Петровићу, тражећи од њега да се не мијеша у турски напад на Брда. Након разговора са народним првацима, владика одговара паши да одустане од напада на Брда. Турци скупљају војску, а Срби из разних крајева Црне Горе, Брда и околине се спремају за битку. Долази до битке, и по пјесми уз божју помоћ Срби надвладају. Погиба око петнест хиљада Турака и доста Срба из Црне Горе, Брда и околине.

0001    Макмуд везир савјет учинио,

0002    На савјету Турке окупио,

0003    И пред њима Макмуд беседио:

0004    „Ево згода, браћо јеничари,

0005    Да ми силну војску сакупимо

0006    И да Црну Гору поарамо,

0007    Црну Гору и приморје равно,

0008    Које јесмо желили одавно,

0009    До бијела града Дубровника,

0010    То је наша жеља превелика!

0011    А сад нема у Боку Которску

0012    Принципова брода ниједнога,

0013    Већ све пође пут Талије равне,

0014    Да чувају Млетке од Француза,

0015    И они су наши пријатељи.

0016    Црна Гора није у јединство,

0017    С нама боја учинити неће,

0018    Нег’ ево ти њему ране љуте,

0019    Брђани нам затворише путе!

0020    Али ћу им пријед ударити,

0021    На Никшиће табор учинити

0022    И ту силну војску сакупити

0023    Од све Босне и Херцеговине,

0024    Пак отале војску дијелити —

0025    Једну право на ријеку малу,

0026    Другу војску нека се поврне.

0027    Нек’ удари преко Горе Црне,

0028    Да удари на приморје равно,

0029    То ће бити и Приципу јадно,

0030    И возиће на мору бродове,

0031    У бродове бумбе и топове,

0032    Прак, олово и другу заиру,

0033    Да о боју раде, а не миру.

0034    Поставићу брата Ибрахима

0035    У Новоме, граду бијеломе,

0036    Нека, вели, и Латини знаду,

0037    А синовца, младога Мехмеда,

0038    У Дубровник нека господује

0039    Да се ово надалеко чује!”

0040    Па написа лис’ књиге бијеле,

0041    Одасла је до Петра владике

0042    На Цетиње, насред Горе Црне,

0043    У књизи га Макмуд поздрављаше

0044    И овако Макмуд говораше:

0045    „Пријатељу, Петровићу Петре,

0046    Сад ако ћеш да смо пријатељи,

0047    Да не дадеш помоћ Брђанима —

0048    Ево јесам војску сакупио

0049    И огњене вјетре обратио

0050    На Пипера и Бјелопавловиће!”

0051    Кад владици књига допанула

0052    И кад виђе што му Макмуд пише,

0053    Црногорце на скуп сакупио

0054    И пред њима књигу проучио;

0055    Сузе рони, овако говори:

0056    „Црногорци, моја браћо драга,

0057    Видите ли што нам Макмуд пише —

0058    Баш се Турчин јако посилио

0059    И неслогу нашу опазио;

0060    Него, браћо, ако Бога знате,

0061    Да Брђане браћу не издамо!”

0062    Црногорци божу вјеру дају

0063    Да Брђане нигда не издају.

0064    Кад то виђе Петровићу Петре,

0065    Слогу добру, па се весељаше,

0066    Па Махмуду људски одговара:

0067    „Што ми пишеш, Макмуде везире,

0068    Да ти издам од Брда Брђане,

0069    То би прије очи извадио,

0070    Него да би таку учинио,

0071    Што ми закон допустит’ не може,

0072    Брђани су моји Црногорци;

0073    А што кажеш силовиту војску,

0074    Сва је сила у Бога једина!

0075    Ако си се, пашо, посилио,

0076    Што си, болан, мучке преварио

0077    Кад сам био у земљу Московску,

0078    Те си моју цркву опалио

0079    И манастир на поље Цетиње,

0080    Те си тешке ране задавао

0081    Напоредо сваком Црногорцу —

0082    Ове ране подносит’ нећемо,

0083    Бог ће дати да иг осветимо,

0084    Но се прођи наше Горе Црне,

0085    Не вријеђај ране црногорске,

0086    Јер тако ми Бога јединога,

0087    Удриће те јади изненада

0088    Од којије пребољети нећеш!”

0089    Кад Макмуду књига долазила,

0090    Па кад виђе што владика пише,

0091    Удри телал по ордији редом:

0092    „Ко ми жива увати владику,

0093    Ево њему Зета, земља равна,

0094    А у Зети три бијела града!”

0095    Рече Јакуп Сердаровић-ага

0096    И делија Мемед кокотлија:

0097    „Ми ћемо га жива уфатити

0098    И довес’ га теби под чадора!”

0099    А владика топа ужежаше

0100    Наврг равне Вртијел-планине,

0101    Главарима књиге оправљаше

0102    Да кликују браћу Црногорце.

0103    То зачуше млади Црногорци,

0104    Оставише мајке и љубовце,

0105    И чобани пребијеле овце,

0106    Сваки ита, за владику пита,

0107    Докле су га били достигнули,

0108    Преко Зете воде прегазили,

0109    На Слатини табор поставили,

0110    Код бијеле Аранђелске цркве.

0111    Ту владика даде благослова,

0112    Сва се војска крстом прекрстила

0113    И живу се Богу поклонила.

0114    У четвртак војске наредише,

0115    А у петак Турци ударише.

0116    Да је коме стати па гледати

0117    Како труби искра од јунака,

0118    Како стоји вриска од коњика,

0119    Како стоји звека од анџара;

0120    И како је магла попаднула,

0121    Не би рек’о, драги побратиме,

0122    Да је оно бојак огњевити,

0123    Него суђен данак страховити.

0124    За шес’ шата боја жестокога

0125    Погоне се војске по мегдану,

0126    Црногорци, тако и Брђани,

0127    Сви једанак Бога поменуше,

0128    Па пламене ноже повадише,

0129    А у Турке јуриш учинише.

0130    Да је коме стати па гледати

0131    Тешку муку Макмуда везира —

0132    Без турбана и без буздована,

0133    Без оружја и коњица врана!

0134    Ту погибе војске од Турака

0135    Беше на број петнаест хиљада,

0136    А сувише аге и бегови

0137    А пашине биране делије,

0138    Којијема донесоше главе

0139    Пред бијелом црквом Аранђелом,

0140    Међу њима Јакупова глава

0141    И делије Мемед-Кокотлије,

0142    Који су се тврдо заверили

0143    Да владици посијеку главу

0144    Или жива доведу Махмуду.

0145    Ту погибе осамнаест друга,

0146    Све јунака хитра Црногорца,

0147    Међу њима три добра јунака —

0148    Хрцун Сава од села Бјелице,

0149    И барјактар с Љуботиња Станко

0150    И од Брда Војводићу Бего;

0151    Њима име погинути неће

0152    Кад разбише Макмуда везира!

0001    Откако је прије долазио

0002    Везир Мамут од Скадра бијела,

0003    Ратујући а боја бијући

0004    С Брђанима и с Црногорцима,

0005    У малено село Мартиниће,

0006    Више Спужа у Бјелопавлиће,

0007    Ту је везир срећу изгубио

0008    И јунаке добре оставио,

0009    Кулуглије и своје делије,

0010    Међу њима аге и бегове,

0011    А остале бројит’ не могаше

0012    Но би пјесма млого дуга била.

0013    Назад везир на Бојану бјежи,

0014    Нити спава ни се разговара,

0015    Нити клања ни авдес узима,

0016    Седми данак једва проговара,

0017    Шетајући те се разговара,

0018    Удара се руком уз кољено —

0019    „Ала, рече, што је учинио,

0020    Од кога се јесте препануо,

0021    Од некаква црна калуђера!

0022    Што ће мене учињет’ владика

0023    Докле имам у ћесу новаца,

0024    А у Гору Црну трговца,

0025    Продате ми друге Црногорце,

0026    Поараћу редом и приморце

0027    До бијела града Дубровника,

0028    Ту ћ’ оставит’ брата Ибраима,

0029    Нека сједи, нека господује,

0030    Нек’ се за њег’ надалеко чује,

0031    А синовца, младога Мемеда,

0032    Оставићу у Новоме Граду,

0033    Нек’ за њега и Латини знаду!”

0034    . . . . . . . . . .

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Boj Crnogoraca s Mahmut-pasom (bitka kod Visocice 1796)