Василиј Васиљевич Верешчагин (рус. Василий Васильевич Верещагин) (Череповец, 26. октобар 1842 — Порт Артур, 13. април 1904), руски сликар.

Рођен је 26. октобра 1842. године у Чероповцу у Новгородској губернији Царске Русије. Његов отац био је руски велепоседник и племић, а његова мајка је била Татарка. Када је имао осам година послали су га у Царско Село у Александров кадетски корпус, а три године касније уписао се у поморску школу у Санкт Петербургу, па је на прво путовање кренуо 1858. на фрегати Камчатки од Санкт Пертербурга до Египта. Поморску школу завршио је као најбољи у класи, али службу је напустио да би се 1860. уписао на Петроградску уметничку академију. Студирао је на академији до 1863, када је добио медаљу због рада Одисеј убија просце. Међутим пошто није завршио академију једно време је боравио на Кавказу. Током 1864. отишао је у Париз, где је студирао сликарство код Жана Леона Жерома, са чијим методама се често није слагао. У Салону је 1866. излагао рад Духоборци певају своје псалме.

Пратио је 1867. генерала Константина Петровича Кауфмана приликом његовога похода у Туркменистан. Верешчагин се истакао својим јунаштвом приликом опсаде Самарканда јуна 1868, па је био одликован Крстом Светог Ђорђа. Био је неуморни путник, па је 1869. био у Туркестану, а на Хималајима, Индији и Тибету 1873, па поново у Индији 1884. Успоставио је 1871. један атеље у Минхену, а у Лондону је 1873. изложио своје радове. Своје радове изложио је 1874. у Санкт Петербургу, али две његове слике су одбијене, јер су приказивале руског војника у лошем светлу.

Верешчагин је 1877. поново пратио руску војску у Руско-турском рату у Бугарској. Био је присутан приликом битке за планински прелаз Шипку и за време опсаде Плевне (Пловдива), када му је убијен брат. Верешчагин је био опасно рањен приликом преласка Дунава код Рушчука. По окончању рата био је у Сан Стефану секретар генерала Скобељева. Након рата настанио се у Минхену, где је толиком брзином израдио велики број слика, да су га оптуживали да је користио асистенте. Његове слике привукле су много публике због сензационалних призора и њихове дидактичке поруке, односно његовога настојања да ужасима рата промовише мир. Те слике ужаса рата излагао је у Паризу 1881. и након тога у Лондону, Берлину, Дрездену, Бечу и другим градовима. Много контроверзи изазвао је са три слике, које су приказивале разапињање на крст, сепоје разнете топовима у Индији и погубљење нихилиста у Русији.

Путовао је 1884. у Сирију и Палестину да би након тога уследиле слике са темама из Новога завета. Насликао је серију слика 1812 о Наполеоновом походу на Русију инспирисан по свему судећи Толстојевим Ратом и миром. За време Првог кинеско-јапанскога рата 1894—1895. налазио се на Далеком истоку. Са америчком војском је био на Филипинима и са руском војском у Манџурији. За време Руско-јапанског рата придружио се адмиралу Степану Макарову на командном броду Петропавловску. Погинуо је 13. априла 1904. када је од мина потонуо руски брод Петропавловск.

Почасни је члан Српског ученог друштва од 1883. Почасни је члан Српске краљевске академије од 1892.

• Енциклопедија Британика, Vereshchagin
• Энциклопедически словарь. С. Петербург, Брокгаузъ и Єфронъ, 1890—1904. 6 (В. Чупко).
• Enciklopedija likovnih umjetnosti, Zagreb, 1959—1966. 4 (O. Maruševsky).

• Краћа биографија на сајту САНУ

Vasilij Verescagin