Виде Даничић је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

0001    Вино пије Мијат харамбаша

0002    У високој гори Куновици,

0003    Шњиме пије Лазо барјактаре,

0004    А до Лаза Даничићу Виде,

0005    Око вида тридесет хајдука.

0006    Кад с’ хајдуци вином напојише,

0007    ’Вако рече Мијат харамбаша:

0008    „Побратиме, Лазо барјактаре,

0009    „И вас браћо, тридесет хајдука!

0010    „Није л’ мајка родила јунака,

0011    „Јал’ сестрица браца одњијала

0012    „Без бешике на десници руци,

0013    „У чету га моју опремила,

0014    „Да отиде у Лијевна града,

0015    „Да сакује токе триесторе,

0016    „На мојијех тридесет хајдука,

0017    „И начини тридест челенака

0018    „На нашијех тридесет калпака;

0019    „Сваке токе да су позлаћене;

0020    „Моје токе од оке четири,

0021    „Оне да су од сувога злата,

0022    „И у њима три камена драга,

0023    „Нек се знаду токе Мијатове?

0024    „Свакоме ћу оном поклонити

0025    „С мојих плећа зелену доламу,

0026    „Од рамена лака џевердана.”

0027    Када ријеч у дружину дође,

0028    Сви хајдуци ником поникоше

0029    И у црну земљу погледаше,

0030    Како трава на увојке расте,

0031    Као дојке у младе ђевојке:

0032    Не пониче Даничићу Виде,

0033    Већ поскочи на ноге лагане,

0034    А довати лака џевердана,

0035    Раскака се шњиме низ планину,

0036    Као јелен од седам година,

0037    Оде право ка Лијевну граду.

0038    За њим трчи Мијат харамбаша:

0039    „Побратиме, Даничићу Виде!

0040    „Врат’ се амо, немој лудовати!

0041    „Ти се прођи бијела Лијевна,

0042    „Не оста ми бољи у дружини;

0043    „А знаш добро, што смо учинили:

0044    „Ономад смо убили Турчина,

0045    „Од Лијевна старога Мал-агу,

0046    „Скинули смо токе са Мал-аге,

0047    „Па ето их на прсима твојим;

0048    „А скинули ковче и чакшире,

0049    „Па ето их на ногама твојим;

0050    „Узели му лака џевердана,

0051    „Па ето га о рамену твоме;

0052    „Ако ли се повратити не ћеш,

0053    „Ти обуци диван-кабаницу,

0054    „Те заклони токе на прсима,

0055    „А поврати од шајка калчине,

0056    „Те заклони ковче и чакшире,

0057    „А нај тебе мога џевердана,

0058    „Те шњим иди у Лијевна града.”

0059    Послуша га Даничићу Виде:

0060    Он обуче диван-кабаницу,

0061    Те заклони токе на прсима;

0062    А поврати од шајка калчине,

0063    Те заклони ковче и чакшире;

0064    А поврати пушку Мал-агину,

0065    И он узе пушку Мијатову;

0066    Оде право, куд је наумио.

0067    Мирно дође у Лијевна града,

0068    И сакова токе и челенке,

0069    Па он пође горе уз планину.

0070    Но кад дође Турској караули,

0071    Ал’ ту бјеше тридесет Турака,

0072    Метаху се камена с рамена

0073    И скакаху скока јуначкога;

0074    Када дође Даниићу Виде,

0075    Он Турцима Турски селам даде,

0076    Турци њему боље приватише:

0077    „Добро дође, незнана делијо!”

0078    Ал’ да видиш Даничића Вида!

0079    Он узима камен на рамена,

0080    Једном баци, те свијем одбаци;

0081    Једном скочи, те свијем одскочи,

0082    Па окрену право у планину.

0083    Но ето ти Туре Мал-агића

0084    Са Хајкуном својом милом сејом,

0085    Кад дођоше Турској караули,

0086    Жале им се Турци Лијевљани,

0087    Шта учини незнана делија.

0088    Но да видиш Туре Мал-агића!

0089    Он оузе камен на рамена,

0090    Једном баци, док виду добаци;

0091    Другом баци, далеко одбаци;

0092    И прескочи скоком јуначкијем.

0093    Тад’ викнуше Турци Лијевљани:

0094    „Врат’ се амо, Босанска делијо!

0095    „Одбаци ти Туре Мал-агића

0096    „И одскочи скоком јуначкијем.”

0097    Кад то зачу Даничићу Виде,

0098    Поврати се Турској караули,

0099    Па се хајдук бјеше уморио,

0100    Те распучи диван-кабаницу

0101    (Засјаше се токе на прсима),

0102    Узе бацат’ камена с рамена,

0103    Те Турету далек’ одбацио;

0104    Но говори Хајкуна ђевојка:

0105    „Зло ви било, Турци Лијевљани!

0106    „Ово није Босанска делија,

0107    „Већ је ово Даничићу Виде!

0108    „Видиш, брате, токе бабајкове!”

0109    Ал’ је Виде Турски разабрао,

0110    Па довати лака џевердана,

0111    И побјеже пољем ка планини,

0112    А ћера га Туре на ђогину.

0113    Таман хајдук у гору зелену,

0114    Турчин трже пушку кубурлију,

0115    Те он гађа Даничића Вида:

0116    Погоди га у ногу лијеву,

0117    На десну се хајдук дочекао,

0118    Џевердану живу ватру дао,

0119    На добро га мјесто погодио:

0120    Ђе спучава токе на прсима

0121    Обали га са коња ђогата;

0122    Туре паде у зелену траву,

0123    Ал’ не може Виде да допадне,

0124    Да му русу одсијече главу;

0125    У то доба допадоше Турци,

0126    Да погубе Даничића Вида,

0127    Но му добра срећа прискочила,

0128    Те му пушка бјеше гласовита,

0129    Те се чула у Кунор планину,

0130    Познао је Мијат харамбаша,

0131    ’Ваку ријеч рече у дружину:

0132    „Браћо моја, тридесет хајдука!

0133    „Ено пуче лаки џевердане,

0134    „Виде ни је муке допануо.”

0135    Па поскочи на ноге лагане,

0136    Оде право низ гору зелену,

0137    А за њиме тридесет хајдука.

0138    Таман Турци Вида да свладају,

0139    А допаде тридесет хајдука,

0140    Те с’ уд’рише Турци и хајдуци.

0141    По једном се ватром претурише,

0142    Од Турака мало тко утече,

0143    Од хајдука мало тко погибе,

0144    Осим један Лазо барјактаре,

0145    А рани се Даничићу Виде.

0146    Ту хајдуци Лаза укопаше,

0147    Од Турака шићар задобише,

0148    Па се натраг у гору вратише,

0149    Однесоше рањенога Вида,

0150    Да се Виде планини вида.

0151    Тако сваком ономе јунаку,

0152    Кој’ не слуша свога старијега!

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Vide Danicic