Вилијам Јуарт Гледстон (енгл. William Ewart Gladstone) (Ливерпул, 29. децембар 1809 — Хаварден, 19. мај 1898), социолог и државник, председник владе Велике Британије. Радио је доста на помоћи Србији и Црној Гори током ратова 1875—1878. Дописивао се између осталих и са Јурајем Штросмајером.

Вилијам Гледстон је рођен 29. децембра 1809. године у Ливерпулу, као четврти син Џона Гледстона.¹⁾ Потиче из старе угледне шкотске породице. Образовање је почео у малој школи коју је основао његов отац, а наставио на колеџу Итону 1821. године. У октобру 1828. отишао је на Универзитет у Оксфорду, Christ Church.²⁾

Тамо је похађао класичне студије и студије математике. Дипломирао је 1831. године са најбољим успехом у децембру. Током студија је био запажен као добар говорник, а постао је и председник Друштва за дебате (Oxford Union debating society). Тада је са својим пријатељима поставио темеље политичке каријере. Након студија је са својим братом посетио престонице Белгије, Француске и Италије. По повратку у Енглеску 1832, улази у Парламент и почиње да се активно бави политиком. Гледстон је ушао у Парламент Уједињеног Краљевства као торијевац 1832.

Четири пута је биран за премијера В. Британије. Био је велики поборник слободне трговине и морао је да поднесе оставку, заједно са премијером сер Робертом Пилом, након укидања закона o кукурузу 1846. године. На Гледстонове назоре је умногоме утицало његово дивљење Пиловом економском либерализму. Вршио је дужност министра финансија од 1852. до 1855. и поново од 1859. до 1866. Предложио је низ буџета који су снизили царине и смањили трошкове владе. Гледстон је 1867. изабран за вођу Либералне партије Уједињеног Краљевства, а 1868. за премијера. Током првог премијерског мандата, Гледстон је спровео значајне реформе, међу којима су одвајање Ирске протестантске цркве од државе 1869, тајно гласање на изборима и реформе правног статута синдиката, законодавства и образовања. Гледстон је тврдио да је заслужан за укидање неправедних закона и омогућавање личног напретка сваког појединца. Такође је организовао решавање спорова за САД путем међународне арбитраже.

Године 1874. на изборима га је победио Бенџамин Дизраели, али је Гледстон поново постао премијер након мидлодијанске кампање. Године 1884. осигурао је усвајање треће реформе Парламента. Међутим, изгубио је популарност после неуспелог спасавања Чарлса Гордона и пада Картума, те је у јуну 1885. поднео оставку.

Када је следеће године поново изабран за премијера, Гледсон је донио предлог закона о самоуправи Ирске. Ова политика је поделила Либералну партију и његова влада је пала.³⁾ Међутим, поново је постао премијер 1892. и изнова покушао са новим предлогом закона о самоуправи 1893, који је одбијен у Дому лордова. Године 1894. Гледстон је последњи пут поднео оставку. Његов либерализам је укључивао мере за реформу закона, ограничење јавне потрошње и помоћ развоју трговине.

Почасни је члан Српског ученог друштва од октобра 1880. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.

• Вилијам Гледстон на Енциклопедији Британици
• Гледстонов говор на тему принципа спољне политике, преузето из књиге Беседе — избор из светског беседништва
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1924.1 (С. Јовановић).
• Dictionary of National Biography, London 22: Suppl. (1909) 705–754 (H. W. Paul).
• Српски биографски речник. Матица српска, 2004 2, 693–694 (Б. Момчиловић).

• Краћа биографија на сајту САНУ

Vilijam Gledston