Вилмош Фракноји
Вилмош Фракноји (мађ. Fraknόi Vilmоs) (Урмени, 27. фебруар 1843 — Будимпешта, 20. новембар 1924), историчар, каноник велико-варадински, директор Мађарског историјског института (Рим) и председник Мађарске академије наука.
Живот и рад
Био је свестрано образован и посвећен детаљном истраживању историјских материјала. Прво историјско дјело о мађарској култури је објавио већ са 19 година 1862. Нека од дјела која је касније написао, на мађарском, су: Петар Пацман и његово вријеме (1868—1869), Просвјећење у XVI в. код нас и у иностранству (1873), Историја Угарске (ново изд. 1873—74), Биљешке угарских сабора (период 1774—77), Архиепископ Јоан Витец (1879), Угарска и Камбрајска лига (1883), Угарска пред битку код Мохача, 1524—26 г. (1886, и њем. превод доцније), и др. 1884 године Ф. је издао Monumenta Vaticana Hungariae.
Академик
Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије друштвених наука) од јануара 1890.
Литература
- Biographisches Lexikon zur Geschichte Südosteuropas, München 1,520–521 (К. Nehring).
- ÖBL 4 (1956) 341 (Anonim).
- A. Aldásy: F. Vilmos. Százasdok 57/58 (1923–1924) 837–841.
- L. Tóth: Fraknόi Vilmos. Budapest 1925.