Виљем Вајт (Sir William Arthur White) (Пулави, Пољска, 13. фебруар 1824 — Берлин, 28. децембар 1891), дипломата, британски конзул у Београду (1875), Букурешту и Константинопољу.

Са очеве стране потиче од ирских католика. Породица његове мајке је била имућна и посједовала је велика имања у руској Пољској, гдје је Вајт провео велики дио дјетињства и научио пољски језик. Образовао се на колеџима у В. Британији, а затим од 1843. до 1857. живи у руској Пољској као велепосједник. Потом је прихватио мјесто у британском конзулату у Варшави, гдје убрзо постаје де факто конзул. Године 1864. конзул је у Данцигу (Гдањску), а 1875. на властито инсистирање прелази у Београд. Од 1879. у Букурешту је, а неколико година касније у Цариграду. И даље је био амбасадор у Цариграду када га је усмртила инфлуенца, током посјете Берлину 1891.

Стално је радио на смањењу руског утицаја на Балкану, подижући према Русији „баријеру” независних држава са јаким националним духом, и подржавајући Аустроугарску. Познавајући локалне језике и отоманске интриге, имао је великог успјеха у својој дипломатији. Наступао је смјело и одлучно, без увијања.

Почасни је члан Српског ученог друштва од почетка 1885.

• Енциклопедија Британика, једанаесто издање, 1911.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Viljem Vajt