Владислав Тителбах

Владислав Тителбах (Лешница код Прага, 21. јун 1847 — Београд, 6. фебруар 1925), чешки и српски илустратор и етнолог. Био је професор гимназије у Новом Саду, Београду и Јагодини.

Живот и рад

Рођен је 9. јуна/21. јуна 1847. у Ленешици, у близини Прага,1) у Чешкој.2)3) Средњу школу завршио је у Прагу.4) Студирао је на Политехници у Прагу, највише се занимајући декоративном архитектуром.5) Поред Политехничке школе похађао је паралелно сликарску школу.6) Намеравао је да оде у Русију, али пошто му је старији брат радио као књиговођа у Новом Саду на његов позив дошао је међу Србе у Војводину.7)

У Нови Сад је стигао 1872. и ту је радио као професор у реалци, а предавао је математику и нацртну геометрију.8) Био је последњи управитељ школе, пре њеног укидања 1875. године.9)

У Новом Саду се упознао са Светозаром Милетићем и Михаилом Полит-Десанчићем,10) под чијим је утицајем је гајјио ентузијазам према ослобођењу словенских народа. Краће време је радио у градској реалци у Осијеку, пре него што је одлучио да пређе у Србију.11)

Године 1874. објавио је неколико илустрација на тему ратних прилика у Херцеговини, које су штампане у новосадским листовима Глас народа и Застава.12) Радио је и као илустратор шаљивог рукописног листа Камила. Учествовао је у издавању првог броја часописа Орао-велики илустровани календар за 1875.13) У Орлу је све до 1897. стално објављивао илустрације.14) Радио је на регулацији Тисе. Оженио се Српкињом из Илока и са њом је имао ћерку и сина Стојана Тителбаха, који је касније постао познати српски архитекта.15)

У Београд је прешао 1875. и радио је у Првој београдској гимназији и у Учитељској школи,16) као предавача цртања и краснописа.17)

Од 1876. објављивао је у страним илустрованим часописима илустрације из Српско-турског рата.18) Једно време 1878. боравио је у Нишу и Лесковцу.19) Од 1880. до 1882. радио је у Јагодини као професор на нижој гимназији, где је предавио аритметику, алгебру, космографију и немачки језик,20) а онда се вратио у Београд на Учитељску школу.21)

Касније је 1885. био и илустратор извештач за време Српско-бугарског рата.22)

Ангажован је за илустрације народне песме Иво Сенковић и ага од Рирбника. Укључио се у круг истакнутиих личности у културном животу Србије.23) Био је славенофил и поштовалац српске културе и историје, па се у слободно време бавио прикупљањем етнографске и културно-историјске грађе из Србије.24) За свој рад у слободно време, у почетку није тражио никакву материјалну помоћ, већ тек касније када се прикључио раду Српског ученог друштва и других институција које су се бавиле истраживањем српског историјског, културног етнографског и уметничког наслеђа Као резултат ове сарадње25) примљен је за редовног члана Српског ученог друштва (Одбора за уметност) од 1885. Касније, је постао почасни члан Српске краљевске академије од новембра 1892. Био је и члан Друштва за уметност, основаног у Београду 1883.26)

Путујући по Србији снимао је својим фото апаратом. Сматра се да је он снимио прве фотографије Студенице из 1885.27) Много година је путовао кроз српске земље и прецртавао све што је било карактеристично за српски народ, тј. народну ношњу, накит, орнаментику, обичаје, занатске алатљике, намештај,28) покућство, оружје, средњовековних фресака чије је копије радио у акварелу и сликао ведуте српских градова.29)

По снимљеним фотографијама, касније је израђивао илустрације.30) Публиковао је неколико хиљада слика из српског живота по илустрованим листовима: Српске илустроване новине, Всемирнаја илустрација, Svetozor, Le monde ilustre, Grafik, Black and Witte, Leipziger Ilustrirte Zeutung, Ueber Land und Meer.31)

Прикупљену грађу почео је да објављује 1887. када је приступио илустровању великог списа Владимира Карића Србија, који је допринео развоју географско-етнографских истраживања код нас.32)

Тителбах и ђорђе_миловановић_вишезначност наставили су рад Ђорђа Крстића израђујући илустрације за албум рађен по налогу краљице Наталије Обреновић.33) Израда албума започета је 1881, а требао је да илуструје српски народ и српске земље и да приказује националне костиме, ентеријере, екстеријере, занате, историјске споменике и природне лепоте.34) Илустрације за албум Тителбах је радио у техници акварела. И након рада за краљичину збирку наставио је да путује и илуструје, па је 1890. илустровао Хиландар. Са средњовековних фрески копирао је одећу, накит и оружје и те илустрације уступао је Народном позоришту.35) Пензионисан је 1899, али одмах након тога радио је као декоратер за Народно позориште.36) Излагао је и на изложбама у иностранству у Прагу. Москви, Берлину, Паризу, Лондону и Петрограду и добио је много златних и сребрних медаља.37)38) Учествовао је 1889. на Светској изложби у Паризу са 100 акварела названих Културно-историјске слике српског народа.39) Том приликом награђен је сребрном медаљом. Излагао је на још неколико међународних и етнографских изложби. Његов мотив за успешна излагања био је да покаже свету да су Срби примили културу из Византије из прве руке.40) Његов син Стојан Тителбах је 1917. извршио самоубиство на Крфу и након тога Владислав се повукао из јавности.41)

Умро је 6. фебруара 1925. у Београду.42) Сахрањен је у породичној гробници код цркве Светог Николе на Новом гробљу у Београду.43)

Иза њега је остао велики број радова који нису у потпуности проучени. Највећи број њих се налази у Етнографском музеју у Београду, затим Галерија Матице српске, Историјски музеј Србије, Музеј града Београда, Музеј позоришне уметности и Народни музеј.44)

Илустрације

Литература

Спољне везе

1) , 44)
Јасмина Трајков, 2009, стр. 23
3) , 6) , 8) , 10) , 13) , 14) , 16) , 18) , 19) , 21) , 22) , 24) , 27) , 33) , 34) , 35) , 36) , 37) , 39) , 40) , 41)
Јасмина Трајков, 2009.
4) , 5) , 7) , 15) , 28) , 31) , 38)
ЖИ
9) , 11) , 12) , 17) , 29) , 32)
Ана Боловић, Борисав Челиковић, 2011, стр. 221
20) , 23)
Јасмина Трајков, 2009, стр. 24
25) , 30)
Јасмина Трајков, 2009, стр. 25
26)
Јасмина Трајков, 2009, стр. 26
43)
Јасмина Трајков, 2009, стр. 27
Штампање