Корисничке алатке

Алатке сајта


војвода_милош_и_брат_му_драго

Војвода Милош и брат му Драго

Војвода Милош и брат му Драго је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Вино пије војвода Милошу

0002    У Поцере на Херцеговину,

0003    Служи му га остарела мајка.

0004    Ка’ се Милош напојио вина,

0005    Старици је говорио мајци:

0006    “Бог те клео, моја стара мајко,

0007    “Да ли сина већ нема којега

0008    “Нако мене једнога Милоша.

0009    “Ка’ се стају од Босне банови,

0010    “Од све Босне и Херцеговине,

0011    “Све ме, мајко, на диван позивју.

0012    “Ка’ се стану заклињат’ банови

0013    “Да ми држе слогу у народу,

0014    “Ја се кунем коњем и оружјем,

0015    “Е ја брата о’ заклетве немам.

0016    “Оруже ми рђа сподобила

0017    “А коњицу грива опанула,

0018    “Кунући се право и лукаво.”

0019    Тадер мајка говори Милошу:

0020    ”Ах не тако, војвода Милошу:

0021    “Не куни ме, драго д’јете моје,

0022    “Још сам сина имала једнога

0023    “По имену Драга војеводу,

0024    “Па је Драго поша у ајдуке

0025    “Ево има двадесет годинах,

0026    “Кад ти бјеше шики-колијеки.

0027    “Једном дође, па и опет пође,

0028    “Вет га стара гледала нијесам,

0029    “Но сам Драга прежаљела мога.”

0030    Каде Милош мајку разумио,

0031    Па је тако мајци говорио:

0032    “Богу, тебе, моја мила мајко,

0033    “Приправи ми лака брашненика

0034    “Да ја идем брата тражит Драга.”

0035    Ал’ се њему препанула мајка,

0036    Па овако њему бесједила:

0037    “А не, синко, војвода Милошу,

0038    “Е се Драго од свакога чува,

0039    “Па ме је страк и бојим се љуто

0040    “Да те с четом не изгуби Драго,

0041    “Јере тебе упознати неће.

0042    “Е се Драго цару дојадио,

0043    “Разбија му хане и дућане,

0044    “А сијече по друму карване,

0045    “Задаје му јаде свакојаке.

0046    “А тамо су хаине планине,

0047    “Ђе ми расту јеле суовре,

0048    “По сриједи стрижу соколови,

0049    “А по врху гарчу гавранови,

0050    “У коријен љута скромутина,

0051    “Из ње змије и јакрепци скачу,

0052    “Те млозини очи извадише,

0053    “Па ме је страк и бојим се љуто

0054    “Да и моје очи не изваде,

0055    “Но се прођи тога путовања.”

0056    А мој Боже, велике жалости,

0057    Како њега устаљаше мајка,

0058    Ма залуду, ништа не помаже,

0059    Него Милош коња сигураје,

0060    Па припаса свијетло оруже,

0061    А окрочи коња дебелога,

0062    Па отиде јунак уз планине.

0063    Докле дође у Кустуру граду.

0064    А кад дође у Кустуру граду,

0065    Ту ми нађе тридесет Турака,

0066    Па им Милош Божју помоћ дава:

0067    “Божја помоћ, тридесет Турака!”

0068    “Бог и с тобом, незнана делијо!”

0069    Кад уљеже Милош у механу,

0070    Они њему мјесто учинише,

0071    Па му дају вина и ракије,

0072    Па Милошу бијељаху вино,

0073    Присипаху сећер-медовину,

0074    Да опију војводу Милоша.

0075    Ал’ се Милош јаду досјетио,

0076    Мало пије вина и ракије.

0077    Па Милошу Турци говорише:

0078    “Богу тебе, незнана делијо,

0079    “Колико ти коњик кошта ждраљу?

0080    “Ајде пођи у конску одају,

0081    “Па избери од тридест хатова,

0082    “Баш избери којега ти драго,

0083    “За твојега ждраља великога.”

0084    А кад виђе војвода Милошу

0085    Да ће њега Турци погубити,

0086    Он је коњу грчки говорио,

0087    Ал’ му коњик клекну на кољена,

0088    А Милош му ниче на рамена.

0089    То гледају тридесет Турака,

0090    Не виђеше ни куд се обрати,

0091    А камо ли да увате ждраља,

0092    Да увате ждраља и Милоша.

0093    А кад Милош у планину дође,

0094    Па запјева из грла бијела,

0095    Пјева Милош ка и вила б’јела,

0096    Припијева Драга брата свога:

0097    “Је л’ те ђегођ, војевода Драго?

0098    “Ако би се на те удесио

0099    “Немо мене, брате, изгубити,

0100    “Ође тебе нема душманина,

0101    “Нако брата војводе Милоша.”

0102    То зачуло Драгишино друштво,

0103    Потрчаше Драгу у пећину,

0104    Па овако Драгу говораше:

0105    “Богу тебе, Драго војевода,

0106    “Од како је настала планина

0107    “Није таквог сносила јунака

0108    “Ка и данас што сноси једнога.

0109    “Такве силе виђели нијесмо:

0110    “На коњика ноге прекрстио,

0111    “А пали му низ рамена брци

0112    “Ка соколу низ кољена крила;

0113    “За појас му двије пушке мале,

0114    “О рамену везена шишана,

0115    “Попијева танко гласовито

0116    “А све тебе припијева, Драго,

0117    “Сва је твоја шлика и прилика,

0118    “Кажује се братом твојим, Драго,

0119    “По имену војводом Милошем.”

0120    А говори ајдучина Драго:

0121    “Богу вама, тридесет ајдука,

0122    “А ја брата немам никаквога,

0123    “Нако нешто лудо и нејако,

0124    “Остало је шики-колијеки,

0125    “Кад ја Драго пођок у ајдуке,

0126    “Није тако могло усилити,

0127    “То је каква царева делија,

0128    “Кији се је цару зафалио,

0129    “Да ће мене жива уфатити,

0130    “Или моју главу погубити.

0131    “Но ме чујте, тридесет ајдука,

0132    “Ви на ноге брже устаните,

0133    “Па ајдучке пушке доватите,

0134    “Запаните накрај друма пута,

0135    “Погубите голема јунака.”

0136    Кад ајдуци Драга разумјеше,

0137    Па бојничке пушке доватише,

0138    Запануше накрај друма пута.

0139    У то дође Милош војевода,

0140    Па запјева ка и б’јела вила,

0141    Припијева Драга војеводу:

0142    “Је л’ те ђегођ, Драго војевода,

0143    “Него брате војводе Милоша.

0144    “Ако би се на те удесио,

0145    “Немо мене, брате, изгубити,

0146    “Ође тебе нема душманина,”

0147    Кад виђеше тридесет ајдука

0148    Да све Драга брата припијева,

0149    Баш не хћеше убити јунака,

0150    Но пођоше Драгу у пећину,

0151    Па овако Драгу говорише:

0152    “Не за Бога, Драго војевода,

0153    “Немо брата изгубити твога,

0154    “Немо своје очи изгубити,

0155    “Сва је твоја шлика и прилика,

0156    “Твојег раста и твојег погледа.”

0157    А кад Драго разумје ајдуке,

0158    Па овако њима говорио:

0159    “Пи ђаволе, тридесет ајдукак!

0160    “Кад не смије тридест на једнога,

0161    “А не било од вас ни једнога!

0162    Па ми јунак довати оруже,

0163    А отиде стрмо низ планину,

0164    А западе Драго накрај пута.

0165    У толико и Милош приступи,

0166    Па овако Милош попијева:

0167    “Ај ђе си ми, Драго војевода,

0168    “Немо, брате, мене изгубити,

0169    “Ођен тебе душманина нема,

0170    “Нако брата војводе Милоша,

0171    “Стара ме је отправила мајка,

0172    “Да те, брате, у планину тражим,

0173    “Да идемо на своје дворове.”

0174    А то Драго и слуша и гледа,

0175    Па зарати пред очи шишана,

0176    Али пушки живи огањ даје,

0177    Те погоди војводу Милоша,

0178    Погоди га у прси јуначке.

0179    Паде Милош низ висока ждраља,

0180    Милош јекну, сва планина лекну,

0181    А побјеже Драго у пећину.

0182    Ајдуцима тако говорио:

0183    “Море брже, тридесет ајдука,

0184    “Донесте ми главу и оруже.”

0185    Кад ајдуци на Милоша доше,

0186    Њима Милош био говорио:

0187    “Аман мало, крвави ајдуци,

0188    “Да ве питам за војводу Драга,

0189    “Ал’ његово тридесет ајдука,

0190    “Е ја јесам војвода Милошу,

0191    “Те ја идем брата тражит’ Драга,

0192    “И његово тридесет ајдука.”

0193    Кад ајдуци ријеч разумјели,

0194    Они Драгу у пећину поше,

0195    Па овако њему говорише:

0196    “Зло ти јутро, Драго војевода,

0197    “Ти си своје очи извадио,

0198    “Ти си брата изгубио твога,

0199    “Брата твога војводу Милоша.”

0200    А кад Драго на Милоша дође,

0201    Пита брата својега Милоша:

0202    “Богу тебе, о брате Милошу,

0203    “Јесу ли ти ране од видања,

0204    “Али су ти ране од самрти?”

0205    Али њему говори Милошу:

0206    “Мили брате, Драго војевода,

0207    “Нијесу ми ране од видања,

0208    “Него су ми ране од самрти.

0209    “Но ме слуша’, Драго, брате мили.

0210    “Немо’ одит више у ајдуке,

0211    “Него пођи на дворове мајци,

0212    “Да не кука саморана мајка.

0213    “Није тебе преша у ајдуке,

0214    “Дворе сам ти оградио б’јеле,

0215    “Саградио кај’ цареве што су.”

0216    Још Милошу ћаше говорити,

0217    Но се с својом раздвојио душом.

0218    А кад виђе Драго брата мртва,

0219    Ћаше себе изгубити Драго,

0220    Ма не дају тридесет ајдука,

0221    Но му вежу руке наопако,

0222    Везан стоји три бијела дана,

0223    А Милоша укопаше туна.

0224    Ма говори Драго војевода:

0225    “Пуштите ме, тридесет ајдука,

0226    “Е ћу брата ожалити мога,

0227    “Да ја кидам пуца са доламе,

0228    “Да ја кидам косу саврх главе,

0229    “Да ја брата корутујем мога,

0230    “Да свак знаде е сам погинуо,

0231    “Е сам брата изгубио мога.”

0232    Они њему опуштише руке.

0233    Он не кида косу саврх главе,

0234    Нити кида пуца са доламе,

0235    Но извади ножић иза паса,

0236    Те сам себе у срце удари.

0237    Кад виђеше његови ајдуци,

0238    Укопаше Драга крај Милоша,

0239    Укопаше и ожаловаше.

0240    Уватише ждраља коња пуста,

0241    Па ми пишу лист књиге бијеле.

0242    А шиљу је кукавици мајци:

0243    “Анђелија, црна кукавице,

0244    “Оба твоја сина погинуше,

0245    “Погинуше један од другога.”

0246    А коњу је вежу у гривицу,

0247    Па га бију дрвјем и камењем,

0248    Одбише га низ планину пусту.

0249    Коњик бјежи низ Херцеговину,

0250    Доке дође у Кустуру граду.

0251    Кад виђеше турачки пландури,

0252    Па скочише да увате ждраља,

0253    Ал’ се пусти ждраљу не даваше,

0254    Но побјеже у Поцерје рамно.

0255    А кад дође под бијелу кулу,

0256    Ухом стриже, а копитом бије,

0257    Стаде звиждат’ , боље се не може.

0258    А кад зачу Милошева мајка,

0259    Па овако стара говорила:

0260    “Благо мене јутрос и довијек,

0261    “Ето мене оба моја сина,

0262    “Сад ћу моје срце напунити,

0263    “Кад ја виђу до два моја сина.”

0264    У толико пред коња изишла,

0265    А кад виђе коња без јунака,

0266    И виђе му књигу у гривицу,

0267    Сјетила се јаду великоме.

0268    Па довати књигу жаловану,

0269    И кад виђе жалост и несрећу,

0270    Па оцрни ојађелу кулу,

0271    И затвори од куле прозоре,

0272    Па ту кука три године дана.

0273    Кад се трећа напуни година,

0274    У жалост је преминула стара.

0275    Бог јој дао души спасенија,

0276    Нама, браћо, здравље и весеље,

0277    Амин, Боже, вазда те молимо.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

Vojvoda Miloš i brat mu Drago
Vojvoda Milos i brat mu Drago

војвода_милош_и_брат_му_драго.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/09 23:43