Садржај
Војислав Бакић
| Војислав Бакић |
|---|
 |
| Рођење: 3. септембар 1847. Горња Перна код Топуског, Аустријско царство Смрт: 30. април 1929. Београд, Југославија Познат као: професор и управник први научни педагог код Срба |
Војислав Бакић (Горња Перна код Топуског, 3. септембар 18471) — Београд, 30. април 1929), српски педагог, професор и управник Учитељске школе (Крагујевац) и професор Велике школе (Београд). Сматра се првим представником научне педагогије код Срба.2)
Живот и рад
Завршио је реалку у Раковцу (данас дио Карловца), затим учитељску школу у Сомбору 1869. Потом је студирао педагогију и филозофију у Лајпцигу и Хајделбергу. У Лајпцигу је докторирао 1874. Изабран је за надзорника српских основних школа у Епархији пакрачкој и горњокарловачкој, али је прешао у Србију пошто није потврђен на том положају. Од 1875. ту служи као професор и касније управник учитељске школе у Крагујевцу и Београду. Од 1892. професор је на филозофском факултету Велике школе. По претварању исте у универзитет пензионисан је 1905.
Од 1869. сарађивао је у педагошким и књижевним часописима. Неко вријеме је био уредник листа „Васпитач“ и више од 20 година је радио у Главном просветном савету.
Научни рад је почео 1874. са дисертацијом о Русоовој Педагогици. „Општа Педагогика“ (прво издање 1897) и „Посебна Педагогика“ (1901) су прва систематска дјела ове струке код Срба. Држи се углавном страних погледа на струку, али има и својих размишљања и искустава. Друга дјела: „Примењена наука о васпитању“ (1878), „Поуке о васпитању деце у родитељској кући“ (1880), „О механизму у школској настави“ (1880), „О карактеру и образовању карактерности“ (1887), „О васпитном прилагођавању“ (1898), „Педагошко искуство“, „Морални живот у рату и у миру“ (1920) итд.
Као наставник је одгојио многе генерације учитеља и дао је правац српској педагошкој књижевности. Ту су његов рад наставили Ст. Окановић, Љ. Протић, Ђ. Рајчић, Јован Ђ. Јовановић и други.
Академик
Редовни је члан Српског ученог друштва (Одбора за науке философске и филолошке) од фебруара-марта 1883. и Одбора за ширење науке и књижевности у народ од 1883. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.
Литература
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Загреб, 1924—1929.
Vojislav Bakic