Војислав Радовановић

Војислав Радовановић (Павлица, 14/27. јануар 1894 — Београд, 26. април 1957), географ и антропогеограф, доктор филозофије, професор универзитета (Београд) и управник Етнографског института САН.

Живот и рад

Основну школу је полазио у Врбовцу код Смедерева. Гимназију је похађао у Шапцу и Нишу. Године 1912. почео је са студијама на универзитету у Београду али је због рата прекинуо студије. По ослобођењу је наставио школовање и 1924. добио докторат. У периоду 1921—1922. био је суплент гимназије у Скопљу, 1922—1924. асистент географског института на унив. у Београду, 1924—1925. доцент географије на филозофском факултету у Скопљу. Године 1925. постаје ванредни професор унив. у Загребу и ту је 1926. пензионисан. Исте године прелази за кустоса музеја у Скопљу и тамо постаје и хонорарни професор етнологије и етнографије.

Бавио се и антропогеографским и геоморфолошким испитивањима. Главна дјела су му: Тиквеш и Рајец (Насеља и порекло становништва) (1924), Школски Атлас (1924), Вулкански пепео у нашој земљи и на Балканском полуострву од ерупције Везува 1631 (1925), Терасе изнад ушћа Тополке у Вардар (1926), Скопље (1927), Мали денудациони облици кристаластих терена, један прилог из јужне Србије (1927).

Академик

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од 16. фебруара 1940. Дописни је члан Српске академије наука (Одељења друштвених наука) од 22. марта 1948.

Литература

  • Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924. 3 (П. Вујовић). Дио живота до 1927. у чланку.
  • Енциклопедија Југославије, Загреб, 1955–1971. 7.
  • САН Год. 54 (1951) 560–583.
  • Енциклопедија српске историографије, С. Ћирковић и Р. Михалчић, Београд, 1997. 604 (М. Радовановић).

Спољне везе

Штампање