Корисничке алатке

Алатке сајта


гаврило_родић

Гаврило Родић

Гаврило
Родић
габрило_родић.jpg
Рођење:
13. децембар 1812.
Вргинмост,
Аустријско царство

Смрт:
21. мај 1890.
Беч, Аустроугарска

Гаврило Родић (нем. Gabriel Joseph Freiherr fon Rodich) (Вргинмост, 13. децембар 1812 — Беч, 21. мај 1890), српски генерал-пуковник у аустроугарској служби. Као командант 5. корпуса заслужан је за велику аустријску победу 1866. у бици код Кустоце. Био је гувернер (намесник) Далмације од 1870. до 1881.

До 1848.

Гаврило Родић је рођен 13. децембра 1812. године у Вргинмосту.1) У узрасту од 14 година регрутован је октобра 1826. у 56. пешадијски пук.2) У исто време примљен је у кадетску школу у Грацу.3) Због примернога успеха унапређен је 1. јануара 1831. у чин заставника.4) Током 1832/1833. био је већ деломично запослен као инструктор у пуковској кадетској школи.5) Прекомандован је 16. јула 1833. у 1. гранични пешадијски пук, где је 1. марта 1834. унапређен у потпоручника.6) Био је на најпре на положају ађутанта у батаљону, а након тога био је ађутант у бригади, којом је командовао генерал Арсеније Таборовић.7) У чин поручника унапређен је 1. октобра 1840.8) Од 1841. до 1843. поверена му је дужност обуке кадета у пуку. Поново је 1844. био постављен за ађутанта бригаде код генерала Јохана фон Кемпена.9) Унапређен је у чин млађег капетана 1. јула 1847. у 12. немачко-банатском граничном пуку, а 1. априла 1848. прекомандован је у 2. гранични пешадијски пук.10)

Учешће у гушењу Мађарске револуције (1848—1849)

Прекомандован је на почетку револуције 30. јуна 1848. у штаб бана Јосипа Јелачића.11) Унапређен је у чин капетана 12. септембра 1848.12) Када је царска војска под командом бана Јелачића прешла Драву, са циљем да се обрачуна са мађарском револуционарном војском, тада је Родић учествовао у том походу као помоћник бановог генерал-ађутанта. Учествовао је у рату у Мађарској (1848—1849). Док је служио у 5. вараждинско-кројцерском граничном пуку унапређен је 14. децембра 1848. у чин мајора.13) Постављен је за ађутанта у Загребу и наставио је да врши дужност помоћника генерал-ађутанта. Учествовао је у бици код Пакозда 29. септембра 1848, код Беча 28. октобра, у бици код Швехата 30. октобра, бици код Парендорфа 16. децембра и бици код Мура 30. децембра 1848.14) Током 1849. учествовао је 6. априла у бици код Исасега, 21. априла у бици код Пешт-Штајнбруха, 12. јуна у заузимању Нојзаца и 14. јула у бици код Малог Иђоша.15) Посебно се истакао у бици код Пакозда и у бици код Малог Иђоша.16) За своје заслуге добио је 22. септембра 1849. године аустријски царски Леополдов орден - Витешки крст.17)

Велика напредовање и добијање племићке титуле

Постављен је 9. августа 1849. за личнога бановога ађутанта.18) Као члан банова шптаба путовао је у Беч, где је председавао комисијом, којој је поверен задатак да направи нацрт закона за Војну крајину.19) У чин потпуковника унапређен је 24. децембра 1849. године.20) Добио је новембра 1850. племићку титулу витеза, па се тада почео називати фон Родић.21) У чин пуковника унапређен је 12. септембра 1851.22) Преузео је 27. новембра 1852. заповедништво у 46. пешадијском пуку гроф Јелачић.23)

Генерал и барон

Унапређен је 1. марта 1859. у чин генерал-мајора.24) Одмах након тога постављен је за команданта бригаде у Дубровнику, а надлежан је био за Боку Котарску и околину.25) На подручју Боке Которске преузео је 3. маја 1859. такође и контролу над цивилном влашћу.26) За време Француско-аустријскога рата 1859. против Француске и Италије био је одговоран за стратешки важну област Боке Котарске.27) По окончању рата награђен је 1859. орденом Гвоздене круне III класе. Добио је и племићку титулу барона 8. марта 1860.28) У Далмацији је остао до 21. новембра 1862, када је као командант бригаде прекомандован у 8. корпус у Италији, најпре у Вићенцу, онда у Ровињ, а касније у Темишвар.29)

Заслуге за победу у бици код Кустоце

гаврило_родић2.jpg

Након избијања Аустријско-пруског рата 1866. учествовао је у Јужној армији, где је био постављен на позицију генерал-потпуковника у главном штабу 5. корпуса, иако је имао чин генерал-мајора.30) Надвојвода Албрехт га је поставио за команданта резервне дивизије Јужне армије.31) Водио је дивизију од тренутка када се Јужна армија концентрирала на левој обали реке Адиге, све до концентрације на десној обали код Вероне.32) Када се разболио генерал-потпуковник кнез Лихтенштајн, Родић га је 23. јуна 1866. заменио на челу 5. корпуса.33) Родић је командовао 5. корпусом у другој бици код Кустоце, која се окончала одлучном аустријском победом.34) Због заслуга за победу у бици код Кустоце унапређен је 29. августа 1866. у чин генерал-потпуковника.35) Постављен је за команданта 12. пешадијске дивизије у Кракову, а 31. марта 1967. године постао је командант 68. пешадијскога пука.36) Постављен је 3. јануара 1869. за команданта 16. пешадијске дивизије у Сибињу.37) Постављен је 1. фебруара 1869. за царскога саветника.38)

Гувернер Далмације

Постављен је 11. децембра 1869. за војнога команданта Далмације, а дужност је преузео 30. децембра.39) У исто време био је командант 18. пешадијске дивизије.40) Успешно је преговорима решио проблем Кривошијскога или Бокељскога устанка у Боки Которској.41) Поред њега највише заслуга за мир имао је Стјепан Митров Љубиша.42) Генерал Родић је 1870. закључио са устаницима Кнезлачки мир обећавши општу амнестију, надокнаду материјалне штете и обећања да се Бокељи на основу старих привилегија неће узимати у војску.43) Онда је 22. августа 1870. именован за гувернера Далмације (намесника).44) Одликован је 13. октобра 1871. орденом Гвоздене круне I класе.45) Унапређен је 23. априла 1873. у чин (Feldzeugmeister), који је био изнад чина генерал-потпуковника и одговарао је отприлике чину генерал-пуковника, који тада није постојао.46) Поново је 1875. одликован Великим крстом реда Леополда.

Био је пријатељ Стјепана Митрова Љубише.47) За време Босанско-херцеговачког устанка омогућавао је да се устаници из Далмације снабдевају не само храном и санитетом, него и оружјем и муницијом.48) Правио се да ништа не примећује.49) Пошто је за разлику од дотадашњих гувернера био најмање ревностан у спровођењу бечких наређења био је изложен оштрој критици аустријске и мађарске влади наклоњене штампе.50) Ипак и поред тога одржао се дуго на месту намесника. За време окупације Босне и Херцеговине 1878. године 18. пешадијска дивизија била је под његовим заповедништвом. Био је гувернер Далмације до 12. новембра 1881. и онда се пензионисао и отишао у Беч.51) Умро је 21. маја 1890. у Бечу.52)

Литература

  • Коста Милутиновић, Срби у Далмацији 1797—1878, Историја српског народа, књига 5, том 2, Српска књижевна задруга, Београд, 1981, стр. 279-307

Gavrilo Rodic

2) , 3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19) , 20) , 21) , 22) , 23) , 24) , 25) , 26) , 27) , 28) , 29) , 30) , 31) , 32) , 33) , 34) , 35) , 36) , 37) , 38) , 39) , 40) , 44) , 45) , 46) , 51) , 52)
БИ
41) , 42) , 43)
Коста Милутиновић, 1981, стр. 304
47) , 48) , 49) , 50)
Коста Милутиновић, 1981, стр. 307
гаврило_родић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/05 13:24