Герузија

Герузија (грч. γερουσία, од γέρων — старац, старешина), спартански сенат односно веће стараца. Герузију је основао спартански законодавац Ликург. Имала је одлучујућу улогу у предлагању закона, одлука и политике.1)

Састав

Герузија је имала укупно 30 чланова. Од тога 28 чланова је морало да буде старије од 60 година. Два члана герузије била су два спартанска краља. Један краљ би обично ишао у рат, а други би остајао да влада самом Спартом. Један краљ је припадао краљевској линији Егијада, а други Еурипонтидима.

Сви чланови герузије морали су у младости да прођу спартанско образовање и војни тренинг, познат као агоге. Чланови герузије углавном су били чланови истакнутих аристократских породица. Чим би се упразнило једно од места у герузији нове чланове бирала је скупштина звана Апела.

Спартанско државно уређење имало је елементе олигархије, монархије и демократије. Институција краљева одржавала је елементе монархизма, скупштина елементе демократије, а герузија је због доминације аристократских породица у њој представљала олигархијски елеменат спартанског државног уређења.

Надлежности

Герузија би припремала одлуке тј. ретре, које би се изгласавале на скупштини. Герузија би могла да стави вето на одлуке, које би изгласала скупштина. Осим тога ефори су се консултовали са герузијом приликом интерпретације закона. Герузија је имала улогу и врховног суда. Могла је да суди у случајевима убистава и могла је да досуди одговарајућу казну. Могла је да суди и краљевима Спарте. Као врховни суд имала је коначну реч да ли је нешто у складу са законом. Као највиша правна институција могла је да поништи одлуку било кога другога органа спартанског политичког система.

Ликургови разлози оснивања герузије

Герузију је основао спартански законодавац Ликург.2) Била је то прва институција, коју је он основао.3) Пре увођења герузије држава је осциловала између деспотизма с једне стране и демократије са друге стране. Према Плутарху герузија је успоставила баланс. Герузија је помагала краљевима, када би требало да се сузбије претераност демократије, а народу би помагала када би требало да се сузбију тежње краљева према деспотизму.4)

Литература

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2) , 3) , 4)
Плутарх, Ликург 5
Штампање