Глас

Глас, најмања говорна јединица и представаља било коју говорну рализацију.1) Српски језик има 30 гласова. У ћириличном писму сваки глас се бележи посебним знаком (словом), док се у латиничном користи 27 посебних знакова, а за три гласа (њ, љ, џ) се данас користе по два слова абецеде.2)

Говорни апарат

Говор настаје струјањем ваздуха кроз говорни апарат, који се налази у оквиру респираторно-дигестивног тракта.3) Основни делови говорног апарата су:4)

  • плућа
  • гркљан (проширени део душника)
  • гласне жице или гласнице
  • ресица
  • усна или носна шупљина
  • меко или задње непце (велум)
  • тврдо или предње непце
  • језик
  • зуби
  • усне

Нити један орган говорног апарата не служи искључиво говору. Већина ових органа су меки и у стању су да праве веома различите покрете, нарочито комбинацију покрета.5) При стварању говора плућа су извор енергије.6)

Приликом издизасања плућа стварају ваздушну, односно фонациону струју,7) која кроз бронхије и душник долази до гласних жица. Гласне жице се налазе са горње стране душника. Састоје се од хркавица међусобно повезаних везивним и мишићним ткивом и веома су покретљиве. Звук се производи њиховом вибрацијом. Висина основног тона зависи од брзине њиховог вибрирања која износи између 100Hz (мушкарци) у 300Hz (деца),

Ваздух затим долази у носну и усну дупљу у којима се гласови обликују.8) Нормалан положај меког непца је када ресица лежи на корену језика. При изговору неких гласова, леватор подиже меко непце, чак и изнад тврдог непца и спаја меко непце са задњим ждрелом, чији се зидови такође скупљају и приближавају меком непцу, правећи тако велофарингеалну преграду.9) За обликовање појединих гласова пресудан је положај језика према другим говорним органима: предње и задње непце, алвеоле (лежиште зуба у вилици), зуби и усне.10) Корен језика такође игра важну улогу у стварању гласова, нарочито веларних: к, г, х. Његовим подизањем на њему се ствара равна избочина, која се спаја са задњим непцем.11)

Елементи гласа

Сваки глас има три основна елемента: јачину, висину и боју.12) Говорни органи који учествују у стварању гласа, могу се поделити у три групе, на оне који:

  • служе за скупљање, истискивање и спровођење гласова. Плућа, трбушни мишићи, дијафрагма служе за скупљање ваздуха, а душник потискује ваздух.13)
  • производе гласове покретом или на којима се стварају гласови. У ову групу спадају гласне жице, језик, задње и предње непце, алвеоле, зуби и усне.14)
  • појачавају гласове (резонатори) и дају им посбеан тон и боју. То су ждреона, усна и носна дупља.15)

Подела

Подела гласова према начину изговарања

У зависности од тога да ли фонациона струја током свог проласка кроз говорни апарат наилази на препреке или има слободан пролаз, гласови се могу поделити на:16)

  • самогласнике (вокале) - ваздушна струја слободно пролази, а гласне жице трепере. Постоје самогласници предњег реда (Е, И), када се језик помера према предњем непцу, док се за самогласнике задњег реда језик помера према задњем непцу (А, О, У)17)
  • сугласнике (консонанте) - ваздушна струја наилази на делимичну или потпуну препреку.18)

Подела сугласника према начину савлађивања препреке

  • шумни сугласници или прави сугласници су Б, Г, Д, Ђ, Ж, З, К, П, С, Т, Ч, Ф, Х, Ц, Ч. Приликом њиховог изговарања ваздух наилази на препреку, коју успешно савлађује, при чему настаје звук који се назива шум.19)
  • сонанти или гласници су: В, Ј, Р, Л, Љ, М, Н, Њ. По природи су између самогласника и шумних сугласника, јер ваздух наилази на препреку, али је заобилази.20)

Подела сугласника по звучности

У зависности од тога да ли при њиховом извговору гласне жице трепере или не трепере, при проласку ваздушне струје, шумни сугласници се могу подалити на:21)

  • звучне сугласнике, гласне жице трепере: Б, Г. Д, Ђ, Ж, З, Џ
  • безвучне сугласнике, гласне жице не трепере: К, П, С, Т, Ћ, Ф, Х, Ц, Ч, Ш

Сваки звучни шумни сугласник има свој безвучни парњак, по коме се разликује само по треперењу гласних жица. При смањивању ваздушне струје, када гласне жице престану да трепере, сваки звучни сугласник се претвара у свој парњак. Међутим, безвучни сугласници Ф, Х, Ц немају свој звучни парњак.22)

Звучни су и сви сонанти, као и сви самогласници.

Подела сугласника по месту изговора

У зависности од места препреке на коју ваздушна струја наилази, сугласници се могу поделити на:23)

  • задњонепчани или велари.24) Препреку стварају задње непце и задњи део језика:25) К, Г, Х
  • предњонепчани или палатали. Препреку стварају предње непце и језик.26) Могу бити меки: Ј, Љ, Њ, Ћ, Ђ и тврди: Ч, Џ, Ж, Ш.
  • надзубни или алвеоларни. Језик додирује алвеоле, односно простор између горњих секутића и десни:27) Р, Л, Н.
  • зубни или дентални, додирују се језик и зуби: З, С, Ц, Д, Т.28)
  • уснени се могу поделити на двоусне, када препреку стварају горња и доња усна: П, Б, М и једноусне или уснено-зубне, када препреку стварају горњи зуби и доња усна:29) В, Ф.30)

Подела сугласника по начину изговора

Према начину на који се ствара препрека за пролазак фонационе струје кроз говорне органе, сугласници се могу бити:31)

  • струјни (фрикативни): Ф, С, З, Ш, Ж, Х. Ваздушна струја пролази између препрека у виду теснаца
  • праскави (експлозивини): П, Б, Т, Д, К, Г. Настају наглим отклањањем препреке
  • носни (назални): М, Н, Њ. Док се већина гласова производи проласком ваздушне струје само кроз усну шупљину, па се зато такви гласови зову орални, код носних гласова, ваздушна струја делимично пролази и кроз носну шупљину.
  • сливени (африкате). Препрека на коју наилази ваздушна струја је потпуна, а отклања се уз слаб прасак. настају комбинацијом елемената два гласа, једног експлозивног и другог струјног:32) Ц = Т + С, Ч = Т + Ш, Џ = Д + Ж, Ћ = Т + Ј, Ђ = Д + Ј.
  • треперави: Р.33)
  • латерални:34) Л, Љ
  • полувокали:35) В, Ј

Литература

  • Радојко Гачевић, Милан Тасић, Српски језик - приручник за основну школу, уредник Милош Јевтић, Београдска књига, 2009, ИСБН 978-86-7560-263-2
  • Спасенија Владислављевић, Значај велофарингеалне преграде за квалитет говора, Дефектологија, број 4, 3. 9. 1968.
  • Радмила Жежељ-Радић, О језику - српски језик за други разред основне школе, уредник Александар Рајковић, Издавачка кућа „Клет“ д. о. о., 2008, ИСБН 978-86-7762-1438
  • Милош Милошевић, Граматика српског језика, Змај, Београд, 2007, ИСБН 978-86-489-0598-7
  • Милка Цанић, Наташа Антонић, Сандра Софроноић, Читанка са граматиком за 6. разред основне школе, Школа плус, 2013, ИСБН 978-86-85241-61-1
1)
Радојко Гачевић, Милан Тасић, 2009, стр. 19
2) , 12)
Милош Милошевић, 2007, стр. 12
3) , 5)
Спасенија Владислављевић, 3. 9. 1968, стр. 64
4) , 6) , 7) , 16) , 17)
Радојко Гачевић, Милан Тасић, 2009, стр. 23
8) , 10) , 13) , 14) , 15)
Милка Цанић, Наташа Антонић, Сандра Софроноић, 2013, стр. 16
9)
Спасенија Владислављевић, 3. 9. 1968, стр. 65
11)
Спасенија Владислављевић, 3. 9. 1968, стр. 70
18) , 19) , 20)
Радојко Гачевић, Милан Тасић, 2009, стр. 24
21) , 22) , 23) , 24) , 30)
Радојко Гачевић, Милан Тасић, 2009, стр. 25
25) , 26) , 27) , 28) , 29)
Милка Цанић, Наташа Антонић, Сандра Софроноић, 2013, стр. 22
31)
Радојко Гачевић, Милан Тасић, 2009, стр. 26
32) , 33) , 34) , 35)
Милка Цанић, Наташа Антонић, Сандра Софроноић, 2013, стр. 24
Штампање