Два Јањића и Сарај-ђевојка

Два Јањића и Сарај-ђевојка је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Поцмиљела два Јањића млада,

0002    Оба брата од једне матере,

0003    Јањић Богдан, и Јањић Марјане

0004    У проклетој сарајској тамници,

0005    У сужањство бега Дилбер-бега;

0006    Бацио их у дно од тавнице,

0007    Морио их и глађу и жеђу.

0008    Ту цмиљела три године дана,

0009    Ни ко иде, ни их ко облази,

0010    Осим једне Сарајке ђевојке;

0011    Кријућ’ их је често облазила

0012    На мазгалу од мрачне тамнице,

0013    Ранила их љебом бијелијем,

0014    А неђељом вином напајала.

0015    Чудила се два Јањића млада,

0016    Која ј’ оно цура племенита?

0017    Те их храни, души мјеста гради,

0018    Рече Марјан свом брату Богдану:

0019    ”О Богдане, мој невољни друже!

0020    ”Кад први пут чујемо ђевојку,

0021    ”Да нам тура хљеба кроз мазгалу,

0022    ”Упитај је нек ти право каже,

0023    ”Чија ли је од соја којега? ”

0024    У ријечи у којој бијаху,

0025    Помоли се цура на мазгалу,

0026    Хљебац тури, добро јутро виче.

0027    Богдан јој се из дубине јавља:

0028    ”Бог да’ добро, незнана дјевојко!

0029    ”Придрж’ мало главу на мазгали,

0030    ”Кажи нам се чија си ђевојка,

0031    ”Како ли се зовеш по имену,

0032    ”Те нас раниш и од смрти браниш? ”

0033    Проговара с мазгала ђевојка:

0034    ”Јадна браћо, два Јањића млада!

0035    ”Ја вас знадем, ви мене не знате,

0036    ”Не смијем се казат’ по имену,

0037    ”Моје име да не просочите,

0038    ”бог ће дати да ћете ме знати. ”

0039    Па побјеже, ни збогом не рече.

0040    Циче Марјан као мало д’јете,

0041    Благосивље назнану ђевојку:

0042    ”О ђевојко, Бог ти срећу дао!

0043    ”На овоме и на оном св’јету,

0044    ”Брзу срећу, млада ђувегију,

0045    ”И берићет’ од срца порода.

0046    Јошт Богдану брату говорио:

0047    ”О Богдане, брате од матере!

0048    ”Кад довече дотрчи ђевојка,

0049    ”Упитај је нек ти право каже:

0050    ”Је ли била у шехер пазару,

0051    ”Је ли чула што говоре Турци,

0052    ”Хоће ла нас брзо погубити,

0053    ”Ил’ обадва ође окапати? ”

0054    Кад је вечер о јацији било,

0055    Чуше гласа на малу мазгалу,

0056    Виче богдан са дна од тамнице:

0057    ”Стан’ , ђевојко, мало на мазгалу!

0058    ”Кумимо те од неба до земље,

0059    ”Кад си тако добра и душевна,

0060    ”Да ти речем цигле три ријечи:

0061    ”Прођи шјутра шехерли пазару

0062    ”Од дућана једног до другога,

0063    не би л’ чула што говоре Турци,

0064    ”Хоће ли нас брзо објесити,

0065    ”Или ће нас глађу уморити,

0066    ”Кунем ти се, па ти вјеру давам,

0067    ”Никад тебе просочити нећу. ”

0068    Цура млада за клетву хајала,

0069    Једва чека да јој зора сине,

0070    Па узима гроша за аршлуках,

0071    И узима шинширли јамука,

0072    И везена од безе јаглука,

0073    Да купује свиле и памука.

0074    Када цура у чаршију дошла,

0075    Мудро иде, а мудрије слуша

0076    Од дућана једног до другога

0077    Свуд погађа свилу и памука

0078    Све погађе, цијеном не згађе;

0079    Сву чаршију тако обредила,

0080    И дочула што говоре Турци,

0081    Па кад вечер по јацији боло,

0082    Привуче се ђе ја научила.

0083    Зове млада два брата рођена:

0084    ”О Јањићи, кукаће вам мајка:

0085    ”У неђељу која прва дође.

0086    ”Обојицу хоће објесити

0087    ”Пред бијелом Петковицом црквом;

0088    ”Но, Богдане, несретњи јуначе!

0089    ”Кад вас Турци проведу везане,

0090    ”Провешће вас кроз нашу махалу,

0091    ”Ти запјевај грлом и авазом:

0092    ”Је ли игђе мајке ришћанице!

0093    ”Ал’ невјесте скоро доведене,

0094    ”Јал ђевојке давно испрошене,

0095    ”Да изнесе двије крпе платна,

0096    ”Два покрова за два брата млада.

0097    ”Још подвикни што ти грло дава,

0098    ”Је ли игђе брата ришћанина,

0099    ”Да изнесе једну чашу вина,

0100    ”И симита хљеба бијелога,

0101    ”Да причести два брата Јањића,

0102    ”Прије смрти рад’ мањег гријеха. ”

0103    То изрече па брже утече.

0104    Кад је било у свету неђељу,

0105    Зазвечаше од тамнице кључи,

0106    А шкрктање браве на чекрке,

0107    Зове Турчин два Јањића млада,

0108    И спушта им канафли конопа,

0109    Извуче их оба на вратима,

0110    Обојици савезаше руке,

0111    Поведоше преко Сарајева:

0112    Кад су били кроз сокак ришћански,

0113    Богдану се не да запјевати,

0114    Ал’ запјева млади Маријане,

0115    Љепше пјева од сваке ђевојке:

0116    ”Је ли игђе мајке ришћанице!

0117    ”Јал’ невјесте скоро доведене,

0118    ”Јал’ ђевојке давно испрошене?

0119    ”Да изнесе двије крпе платна,

0120    ”Два покрова за два брата млада;

0121    ”И је л’ игђе брата ришћанина,

0122    ”Да изнесе једну чашу вина,

0123    ”И симита хљеба бијелога,

0124    ”Да причести два брата Јањића,

0125    ”Прије смрти о мањој гријоти. ”

0126    Ал’ да видиш душевне ђевојке,

0127    Трчи млада доље на сокаку

0128    Преметнула крпе про рамена,

0129    У руци јој пунан кондир вина,

0130    А у другој сомун хљеба врућа,

0131    Тено пружа Јањићима вино,

0132    Али су им савезане руке.

0133    Куми Турке лијепа ђевојка:

0134    ”Богом браћо, Сарајлије Турци!

0135    ”Отпустите Јањићима руке,

0136    ”Нек заложе хљеба бијелога,

0137    ”И попију вина црвенога,

0138    ”Те причесте по закону своме. ”

0139    Турци били, Бога вјеровали,

0140    Попушташе обојици руке,

0141    Богдан једе и сркуће вина,

0142    А Маријан загледа ђевојку:

0143    ”А ти ли си, моје несуђење!

0144    ”Клела си ме, пак си ме уклела,

0145    ”Ја те не хћех, бабо ми те дава. ”

0146    Ђевојка га муком замукује:

0147    ”Муч’ , Марјане, ујела те гуја!

0148    ”како ће те јутрос и ујести,

0149    ”Ако чују наоколо Турци. ”

0150    Турци сједе, мало починуше,

0151    Луле пуне, а у чакмак крешу.

0152    Кад то виђе племенита Мара,

0153    Мудра била турке преварила,

0154    Пред њим’ баца злаћене дукате:

0155    ”На те Турци дара и бакшиша,

0156    ”Све пред душом два брата Јањића. ”

0157    На благо се Турци слакомише.

0158    Побацаше луле и дуване,

0159    Ко ће боље сакупит’ дукате;

0160    А ђевојка јуначког кољена,

0161    Притрчала Јањићу богдану

0162    Скида покров с деснога рамена,

0163    У покрову сабља замотана,

0164    Па с лијева младу Маријану

0165    Овако им цура вели тајно:

0166    ”Сад удрите док мицат’ можете

0167    ”А ред вам је мријет’ свакојако. ”

0168    Кад се браћа сабаљ’ добавише,

0169    Јуришаше, Бога споменуше,

0170    И смртничке на Турке удрише,

0171    Њих двојица а тридест Турака.

0172    Посјекоше десетак Турака,

0173    Док Маријан рана допануо,

0174    У балчаку сабљу саломио.

0175    Те му б’јеле савезаше руке,

0176    Па удише на сама Богдана.

0177    Богдан маше сабљоми десницом,

0178    Бога моли, а брата кликује:

0179    ”Опрости ми, брате, при самрти!

0180    ”А ти да си прост и благословљен. ”

0181    То гледала Сарајка ђевојка,

0182    Пуче цури срце на четворо,

0183    Види цура ђе ће погинути

0184    А Марјана пасом савезана,

0185    Па полеће као ластавица,

0186    На Турчина мртва и крвава.

0187    Извуче му ножа из корица,

0188    Па Марјану прекида конопа,

0189    И руке му мало доватила.

0190    Кад с’ маријан добавио рука,

0191    Он уграби ножа у ђевојке,

0192    Па запјева танко гласовито:

0193    ”Тешко брату без брата од мајке!

0194    ”Не бој ми се , мој брате Богдане!

0195    ”Ако сам ти и допао ранах

0196    ”Живо ми је срце у њедрима. ”

0197    Тако пјева, а сијече Турке.

0198    Када Турци виђоше Марјана,

0199    Плећи даше, а бјежати сташе,

0200    Побјегоше варош-Сарајеву,

0201    Грлом кличу а авазом вичу:

0202    ”Аман, Турци, наши соколови!

0203    ”Побјегоше два Јањића млада. ”

0204    За њима се поточ отиснула,

0205    Бјеже јадна браћа без обзира,

0206    А ђевојка за њим пристајала,

0207    Те дозива два Јањића млада:

0208    ”О Јањићи, црн вам образ био!

0209    ”Зар ће те ме овђе оставити

0210    ”Невјерену ни прстеновану,

0211    ”Да ме кољу Сарајевски Турци,

0212    ”Ил’ у гори огладњели вуци? ”

0213    Обазре се Јањићу Богдане,

0214    И кад виђе Сарајку ђевојку,

0215    Проговара брату Маријану:

0216    ”Маријане, брате од матере!

0217    ”Причекајмо овђе на ђевојку,

0218    ”Боље нам је овђе погинути

0219    ”Него младу онђе оставити. ”

0220    Ту је браћа мало причекаше.

0221    Нешто им се даде погледати,

0222    Кад се поље маглом замаглило

0223    Од турскијех коња и хатова

0224    У поћеру младим Јањићима.

0225    Али њима Бог и срећа дала,

0226    Укрише се у гору зелену,

0227    Те кроз лишће и зелену траву

0228    Укрише се путем странпутице,

0229    Здраво до’ше завичају своме;

0230    Привјенчаше Мару за Марјана

0231    Бог им даде лијепа порода:

0232    Пет синова и шесту ђевојку,

0233    Да се браћа поносит’ могу,

0234    А сестрици с браћом заклињати.

0235    Кажу људи истина је било,

0236    Нам’ се, браћо, свако добро свило.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.
Штампање