Корисничке алатке

Алатке сајта


дизање_оружја_раје_у_херцеговини_у_прољеће_1852._године

Дизање оружја раје у Херцеговини (у прољеће 1852. године)

Дизање оружја раје у Херцеговини (у прољеће 1852. године) је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Вала Богу, вала јединоме!

0002    Што је оно у Херцеговини

0003    По селима и по градовима,

0004    По ливадам’ и по рудинама,

0005    По брдима и по чаршијама,

0006    Те се чује лелек од јунака

0007    Од истока управ до запада,

0008    Па унакрст земље и свијета?

0009    Ал’ је небо на земљу пануло,

0010    Те пуштило муње и громове,

0011    И заждило куле и чардаке,

0012    И шјетовне српске манасдтире;

0013    Ал’ се ведро небо проломило,

0014    Те пуштило небесна језера,

0015    Из језерах крвава ријека,

0016    Тено носи сиротињу рају,

0017    Те је топи мору у амбису;

0018    Ал’ усташе сви бутум курјаци,

0019    Умутили гладни у ајвану,

0020    Тено кољу овце и јаганце,

0021    И волове раји ранитеље,

0022    Те их ука стоји у планину;

0023    Ал’ усташе турске потурице,

0024    Зулумћари раји од Косова,

0025    Појахали коње нејахане,

0026    Опасали сабље староковне,

0027    Тено рају кољу по гркљану,

0028    А јунаке на колац набија,

0029    Тено цвили јутром и вечером? -

0030    Нит’ је небо на земљу пануло,

0031    Нит’ се ведро небо проломило,

0032    Нит’ усташе из горе курјаци,

0033    Нити сасвим устадоше Турци,

0034    Него, браћо, да вам јаде кажем:

0035    Ситан дође ферман од Стамбола

0036    Од султана Абдула Меџиза,

0037    На све бутум паше и мудире,

0038    Кајмакане и земље забите

0039    Од несретње земље Херцегов’не,

0040    Тајно царе на забите пише

0041    У дивану у своме ферману:

0042    „Чујте мене, паше и мудири,

0043    “Кајмакани и други забити,

0044    „Па ви старци, оџе и кадије.

0045    “Млади муле, и стари муфтије,

0046    „Па сви бутум аге и бегови,

0047    “И свак други ко је Турчин прави,

0048    „Ко се клања и авдес узима,

0049    “Тек примите мојега фермана,

0050    „Свак у своме скупите се граду,

0051    “У кому се налазе забити;

0052    „У Мостару, код мог паше старца,

0053    “У Требињу граду кајмакану,

0054    „Љубињани, а и ви Сточани,

0055    “Корјенићи, а и ви Никшићи,

0056    „Ви Гачани, и ви Билећани,

0057    “Па Пивјани, а и ви Брђани,

0058    „Ви Фочани, и ви Таслиџани,

0059    “Сваки хајде својему мудиру,

0060    „Сваки забит нек мелџиз окупја,

0061    “У мелџизу од раје никога,

0062    „До Турчина дину заклетника,

0063    “Урочите мудро и паметно,

0064    „Једног дана, а једног сахата

0065    “Да се раји одузме оружје.

0066    „Нек свак букне на својему сенту,

0067    “Изненада дајте раји јада,

0068    „Дигните им свијетло оружје,

0069    “Било веље пушке али мале,

0070    „Али ножа, али оштре ћорде,

0071    “Било ново, старо, ил’ рђаво,

0072    „Све дижите, ништа не остав’те,

0073    “Ни влахињи бритве о појасу.

0074    „Ал’ пазите да не чује раја,

0075    “Да не буде големе невоље.

0076    „Ако тако почем не би било,

0077    “Кунем ви се, па вам вјеру давам,

0078    „Свијех ћу вас резил учинити,

0079    “На велике муке ударити.„

0080    Када таки ферман долазио

0081    У Мостару у пашине руке,

0082    Ферман учи, ником не казује

0083    Ни мул’ Ибру својему ћатипу,

0084    Но довати калем и хартију,

0085    И мурећеф чим се књиге пишу,

0086    Те начиња књиге на кољено.

0087    Једну шаље у Требињу граду,

0088    Старцу бегу требињском мудиру,

0089    Адем-бегу Ресулбеговићу,

0090    Другу пише, у Љубиње шиље

0091    На Мујагу на Диздаровића,

0092    Трећу шаље од Стоца мудиру

0093    Амзи бегу Ризванбеговићу.

0094    А што ћу вам дуљит’ и казиват’,

0095    Тако паша књиге написао,

0096    Разасла их на друге мудире,

0097    Овако им у књигама пише:

0098    “Чујте мене, земаљски забити,

0099    „Тек вас стигне ово моје писмо,

0100    “Да сте к мене брже у Мостару.

0101    „Немој који часа почасити,

0102    “Но најдаље до првога петка.

0103    „Који ли ми у петак не буде

0104    “На дивану уз моје кољено,

0105    „Резилом ћу њега учинити.“

0106    Кад је паша књиге азурао,

0107    Он дозива младог каваз-башу,

0108    Да призове толико каваза,

0109    Да свак’ своме понесе мудиру.

0110    У млађега поговора нема,

0111    Каваз-баша књиге прифатио,

0112    Подијели књиге на кавазе.

0113    Отидоше књиге, и дођоше

0114    На мудире од Херцеговине.

0115    Кад мудирим’ глас и књига дође,

0116    Сваки хита у Мостару брже.

0117    И кад дође петак турски светац,

0118    Сви мудири на дивану били.

0119    Паша их је дивно дочекао,

0120    Пошједаше на меке душеке,

0121    Припалили дугачке чибуке,

0122    А циједе кафе из филџана,

0123    Кафе пију, једва чекају

0124    Кад ће паша ријеч изустити,

0125    И какав ли абер изнијети.

0126    Рече ријеч паша од Мостара:

0127    „Турци браћо, селам алећ свима!

0128    “Ожђелд дошли, сафалђелом сишли!

0129    „Ви не знате ште сте окупјени,

0130    “Нити знате, нити ћете знати,

0131    „Док на ћитап руку не ставите,

0132    “А на Инџил клетву не турите,

0133    „И док мене тврду вјеру дате,

0134    “Да мој абер просочит’ нећете.

0135    Пак изнесе ћитап и инџије.

0136    Сви му Турци рукам’ пристинуше,

0137    И на коран клетвом потврдише,

0138    Да абера просочити неће.

0139    Тада паша на ноге скочио,

0140    И он вади царева фермана,

0141    Расклопи га, и поклони му се,

0142    Целива га и челом притиска,

0143    Показа га Турцим’ на дивану.

0144    Тад сви Турци на ноге скочише,

0145    И склопише руке на прсима,

0146    Под саруком главе приклонили.

0147    Учи паша царскога фермана,

0148    Скраја у крај ферман претеслими.

0149    Кад сви чуше, бирдем посједаше,

0150    Свак се мучи, у памети учи,

0151    Ко ће бољи џевап измислити.

0152    Умукнуше пуно по сахата.

0153    Проговори паша од Мостара:

0154    „Сад шта ћемо, и како ли ћемо?“

0155    Проговори беже Амзи-беже

0156    Мудар Турчин столачки мудире:

0157    „Царев пашо, земљи господаре!

0158    “Истина је, то сви бутум знамо,

0159    „Да се царска ријеч не пориче

0160    “Што цар хоће, то и алах хоће,

0161    „Ал’ су кршна настала времена,

0162    “Није лако безоружат’ рају,

0163    „У пусат му све лежи поштење,

0164    “Све што има, па и сама глава.

0165    „Није лако рају резилити

0166    “Без велике наше погибије.„

0167    Али мудир на Љубиња равна

0168    Старац Мујо Сердаревић ага

0169    Амзи-бегу прекиде ријечи,

0170    У дивану тури лакрдију:

0171    “Узум, пашо, и сви редом Турци!

0172    „Истина је што Амзи-бег каже,

0173    “Но ћу и ја нешто приставити.

0174    „У љубинском моме кадилуку

0175    “Два дијела има праве раје,

0176    „Све чипчије, факаре ришћанске,

0177    “Ама сваки пусат набавио,

0178    „Пусат му је кућа и баштина,

0179    “И милији му од оца и мајке.

0180    „Кад станемо рају одирати,

0181    “Биће муке да пас пасу прича.„

0182    Адем-беже рече, те прес’јече:

0183    “Стан’, Мујага, држи на којој си.

0184    „Колико је све Херцеговине,

0185    “Нико није ка’ ја запануо

0186    „На крајину на сенту крваву

0187    “Као што су Турци у Требињу;

0188    „Нема дана, а нема сахата,

0189    “Кад не пуца пушка на све стране,

0190    „А кликују у невољи Турци:

0191    “„Ко је Турчин! ево нам душмана!

0192    “„Карадаг нам одагна ајвана,

0193    “„Или робља, али мртве главе.“

0194    „Кад се гође чуше они гласи,

0195    “Сва устане раја на оружје,

0196    „Те заскачу кланце и богазе,

0197    “Црногорцу плијен одузима,

0198    „Па кад раји повадим оружје,

0199    “Што ћу без њих на крајини љутој?

0200    „Ништа друго, лијепог ми дина,

0201    “Него селит’ из града Требиња.

0202    „Па и ту би мало квара било,

0203    “Али ево и горе невоље:

0204    „Одавна је раја пресилила,

0205    “Комшија јој ломна Гора Црна,

0206    „Па Дробњаци и сви Граховљани,

0207    “Који су се скоро одметнули,

0208    „Брат ће брату доћи у сватове,

0209    “Брат не жали за брата гинути.

0210    „Па ако се једном закрвимо,

0211    “Не мире нас сви седам девлета.

0212    „Је л’ овако, браћо ефендије?“

0213    Сви мудири тому каил били,

0214    Адем-бегу дову учинили:

0215    „Бе аферим, беже Адем-беже,

0216    “Аферим ти госпоцко кољено,

0217    „Така памет царовати може.

0218    “Без покоља - бели - бити неће,

0219    „Ако ишта без главе почнемо.

0220    “Није шала кад устане раја,

0221    „Неће жалит’ при оружу главу.

0222    “А кад власи прегну умирати,

0223    „Биће муке од свакоје руке.“

0224    Када паша зачу лакрдије,

0225    И сам види посла и опосла,

0226    Стаде купит’ у глави памети,

0227    Из чибука два дима потегну,

0228    Дим му укри и главу и браду,

0229    Па оваку ријеч проговори:

0230    „Немојте се, браћо препанути,

0231    “Док је у нас силени Турака

0232    „Добри коња и бритки сабаља,

0233    “Џевердана, сјајни јатагана,

0234    „И док нам је паша Омер-паша

0235    “У крајини су тридест табора,

0236    „Све низама војске азуране,

0237    “И сувише љута убојника

0238    „Арнаута и башибозука,

0239    “Те сву нашу огњену крајину

0240    „Узаптише, с царом умирише.

0241    “Ал’ с’ у силу не ваља уздати,

0242    „Него рају добит’ на пр’јевару.

0243    “Ево како треба урадити:

0244    „Власима је брзо ускрсење,

0245    “Нема више но три ефте дана.

0246    „На цвијети пред васкресеније

0247    “Нека сваки у свом кадилуку

0248    „Тај дан почне купити оружје,

0249    “Кочобаше у селу својему,

0250    „А мухтари у својој кабили,

0251    “А на осам дана пред цвијети

0252    „Сваки мудир у свом кадилуку

0253    “Нек повата, и у апсу баци

0254    „Манастарске зглаве калуђере,

0255    “Све кнезове и попове листом,

0256    „И ђекога по избор главара,

0257    “Турите им на тамници страже,

0258    „Држите их тако уапшене,

0259    “Док се раји покупи оружје.

0260    „Који вам се не би покорио,

0261    “Или почем оружја укрио,

0262    „Пос’јеците, на колац набијте,

0263    “А кућу му огњем запалите.„

0264    Сви му бези ријеч прифатили,

0265    Поклонише, на ноге усташе,

0266    Сваки иде завичају своме.

0267    Како који дома долазаше,

0268    Сваки себи мелџизе окупја,

0269    Мусулмане царског шеријата,

0270    Ферман кажу из уста у уста,

0271    Све на тајну божју вјеру тврду.

0272    Сваки пише у мелџиз тефтере,

0273    Пописују раје поглавице,

0274    Како их је паша научио.

0275    Свак по своје шаље поглавице.

0276    Једна раја на послух навикла,

0277    Брже иду свак’ своме мудиру

0278    У неђељу пред цвјетоносије.

0279    Како који коме долазаху,

0280    Шњима мудир у тамници тешкој.

0281    Вала Богу, јада изненада!

0282    Зачуди се и гора трава,

0283    А процмиље на све банде раја.

0284    Оста раја ка у гори марва

0285    Без својијех главније пастира,

0286    Без попова и без калуђера,

0287    Без причешћа и без исповједи,

0288    Без војвода, рајини кнезова,

0289    И осталих бирани главара.

0290    Кука раја, е јој је невоља,

0291    Чуду чуди, не ишчудише се,

0292    А брат брата ђе сусрета пита:

0293    “Казуј, брате, ако ишта знадеш,

0294    „Те овако зглаве погибосмо?“

0295    Свак нагађа, нико не погађе.

0296    Ал’ се јадна раја устрашила,

0297    Да главари не изгубе главе.

0298    Окупља се, једва се скупила,

0299    Као ждрали без свог првијенца,

0300    Свака трчи паши у Мостару,

0301    Те га моли, и кољена љуби,

0302    Сузе рони, овако говори:

0303    „Аман пашо, цареви већиле!

0304    “За љеб царски и божију правду,

0305    „Што је вама учинила раја?

0306    “Уапсисте оце духовнике,

0307    „Све кнезове наше првијенце,

0308    “И главаре наше бранитеље.

0309    „Ал’ вам није зар послушна раја,

0310    “Ал’ вам нема хака са чифлука,

0311    „Ал’ не носи обичне нешкеше,

0312    “Ал’ не дају царева харача,

0313    „Ал’ десету оку од ушјева,

0314    “Али рече на измет да неће?

0315    „Но помагај, ако Бога знадеш!

0316    “Ако мислиш погубит’ главаре,

0317    „Не сијеци, ево наши глава,

0318    “За једну ти дванаест давамо.

0319    „Твоја сабља, ево наши глава,

0320    “Ми овако живјет’ не можемо.„

0321    То рекоше, па се поклонише.

0322    Слуша паша, и мило му било,

0323    Рају ћеши, па раји говори:

0324    “Немојте се, рајо, препадати,

0325    „Мирни буд’те свак’ о послу своме,

0326    “Вјерни буд’те честитом падиши,

0327    „Главарима ништа бити неће.

0328    “А ако се каил не чините,

0329    „Кунем ви се дином и аманом,

0330    Свије ћу их на колац набити,

0331    “А ва живим огњем попалити,

0332    „Чин’те право, па бићете здраво.“

0333    Кад пашине зачуше ријечи,

0334    Свак се врће и свак своме кажу,

0335    Свакоме се срце скаменило,

0336    Од страха се раја забушила,

0337    У злу чека горе од горега,

0338    Од куд’ ће им пући погибија

0339    Из пријека љута без лијека.

0340    То постало до два и три дана,

0341    Букну сила свуда на све стране,

0342    Јадној раји без пребола ране,

0343    На уранку на цвјетоносије,

0344    Сваки мухтар у селу својему,

0345    Околио куле и колибе

0346    Окупише главе домаћине,

0347    Ишту Турци све бутум оружје.

0348    Раји кажу таки ферман дође.

0349    И сувише мухтар проговара:

0350    „Чујеш, рајо, знајте свиколици,

0351    “Да имадем од паше изума:

0352    „Који с миром не преда оружје,

0353    “Ил’ укрије ишта од оружја,

0354    „Да га овђе одмах објесимо.

0355    “Но давајте, не чините лудо.„

0356    Да је коме стати, па гледати,

0357    Како циче жалосни јунаци,

0358    Циче, моле, али вајде није,

0359    Но свак носи, мухтару приноси,

0360    Како који доноси оружје,

0361    Рони сузе низ јуначко лице.

0362    Неки пружа, а обрће главу,

0363    Неки љуби бистра џевердана,

0364    Кундака му сузам’ поквасио,

0365    Свако пушку у чарку целива,

0366    Неко сјајна ножа у тилиту,

0367    Па за пасом палце на бокове,

0368    Вратише се дому кукајући

0369    Празних рука, а образа црна.

0370    О неђељо и цвјетоносије,

0371    Од како те божја сила дала,

0372    Чу ли икад овакога кукања

0373    У твом дану, а у једном сату,

0374    Као данас у Херцеговини?!

0375    У три дана, није више било,

0376    Све се бутум покупи оружје.

0377    А и те бих јаде опростио,

0378    Ал’ се диже пусат без тефтера.

0379    Ђе гођ било бирана комада

0380    Од оружја сиротиње раје,

0381    Добра ножа или џевердара,

0382    Или добре ц’јеви у кундаку,

0383    Разграбише Турци као вуци,

0384    Нешто мухтар, а нешто мудири,

0385    Пребираче у Мостар поислаше,

0386    Три мегазе клете напунише,

0387    Да ту труне рђом до свијета,

0388    А пушташе из апсе главаре.

0389    Тад сва раја оста без оружја,

0390    Осим само Зубачка кнежина,

0391    Јер се нађе јунак на крајини,

0392    Добар јунак Вукаловић Лука,

0393    Те не пође на вјеру Турцима,

0394    Нити пође, ни оружја даде,

0395    Но одметну рају свуколику,

0396    Те с Турцима дуго ратовао,

0397    И доста им јада починио,

0398    За то знаду сви седам девлета.

0399    Јунак био, па се обранио,

0400    Дуго му се име спомињало,

0401    А Бог раји кадгођ помогао!

0402    Ми велимо: хоће, ако Бог да!

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902.

Dizanje oružja raje u Hercegovini (u proljeće 1852. godine)
Dizanje oruzja raje u Hercegovini (u proljece 1852. godine)

дизање_оружја_раје_у_херцеговини_у_прољеће_1852._године.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/10 12:17