Корисничке алатке

Алатке сајта


дмитриј_мендељејев

Дмитриј Мендељејев

Дмитриј Иванович Мендељејев (рус. Дмитрий Иванович Менделеев) (Тоболск, 27. јануар/8. фебруар 1834 — Петроград, 20. јануар/2. фебруар 1907), руски хемичар, доктор хемије, и професор универзитета у Петрограду.

Познат је као један од двојице научника који су створили Периодни систем елемената. Тај систем је био важна карика науке у Другој индустријској револуцији. Мендељејев је правилно предвидео да ће се многи хемијски елементи још открити. Његов принцип послужио је касније као кључ за откривање скоро свих радиоактивних елемената, са великим бројем изотопа1) и представља најсавршенији класификациони систем у природним наукама.2)

У неколико случајева познато је његово неслагање са прихваћеним атомским масама, говорио је да се оне не слажу са Периодним законом, и то се показало као тачно.

Живот и рад

Мендељејев је рођен у Тобољску и био је најмлађи од седамнаестеро деце Ивана Павловича Мендељејева и Марије Дмитријевне Мендељејеве (пре Корнилиева). Отац му је био директор тобољске гимназије.3) Са четрнаест година, након очеве смрти, похађао је гимназију у Тобољску. Тада осиромашена породица Мендељејев 1849. године преселила се прво у Москву,4) а затим у Санкт Петербург где је Дмитриј студирао педагогију 1850. Ускоро након пресељења умрла му је и мајка.5) Већ као студент је објавио неколико анализа и написао чланак „О изоморфизму“.6) Након матурирања, доктори су му дијагностификовали туберкулозу, што је био узрок његовог пресељења на Крим, близу Црног мора 1855. Ту је постао учитељ у гимназијама у Симферопољу, а потом у Одеси.7) Враћа се у Санкт Петербург 1856, постаје приватни доцент и одбрањује магистарску дисертацију из области хемије и физике.8)

Између 1859. и 1861. проучавао је гасове у Паризу и усавршавао спектроскоп са Густавом Робертом Кирхофом у Хајдлебергу. Након повратка у Русију 1863, постао је професор хемије на Технолошком институту и на Универзитету у Санкт Петербургу. Исте године оженио се Феозвом Никтичном Лешчевом, а њихов брак завршио се разводом. Касније се оженио Аном Ивановом Поповом, а њихова кћер, Љубов, после је постала жена познатог руског песника Александра Блока. Од 1863. доста је и путовао: истраживао је нафту око Бакуа, изводио је пољопривредне опите за императорски институт, давао је техничке упуте и руководство итд.9) Професор петроградског универзитета на катедри хемије је постао 1866.10)

Иако је Мендељејев прихваћен широм Европе као научник (добитник је Коплијеве медаље Краљевског друштва у Лондону), његове политичке активности забрињавале су руску владу, а резултат тога био је отказ са места професора 17. августа 1890. Но, ипак је добио место директора у Уреду за мере 1893. У каснијим годинама, радио је и патентирао стандард за класичну руску вотку. Његов рад о нафти је резултовао оснивањем прве рафинерије у Русији.

Пред крај живота написао је књигу „Заветне мисли“, у којој је изнео своје виђење о проблемима привреде, образовања, политике и насељености Русије. Преминуо је од упале плућа у Санкт Петербургу 2. фебруара 1907. Радиоактивни елемент са атомским бројем 101 назван је у његову част мендељевијум.11)

Овај велики научник у слободно време је волео да се бави занатским радовима. Коричио је књиге, правио рамове за слике и израђивао кофере.12)

Периодни систем елемената

Њуландов Закон октава о класификацији хемијских елемената објављен је 1866. Но због мањка места за будућа открића и стављање два елемента у једну периоду био је незадовољавајући па је његова идеја одбијена. Не знајући за то Мендељејев је радио на сличном пројекту, а 6. марта 1869. његова идеја је представљена у Руском хемичарском друштву. Наслов његовог пројекта био је: „Зависност између својстава релативне атомске масе и елемената“, а говорио је да ако се елементи сврстају по атомској маси дају један редослед у периодама. Елементи који имају слична хемијска својства имају атомску масу која је иста или релативно слична (нпр. Pt, Ir, Os) или којима се повећава (нпр. K, Rb, Cz)

Сврставање елемената по атомској маси, сведен је на валентност, као и на хемијска својства. Ту се убрајају елементи као Li, Be, Ba, C, N, O и Sn. Елементи који су најраспрострањенији имају малу атомску масу.

„Магнитуда атомске масе одређује тип елемента, исто као што и магнитуда молекуле одређује тип тела.“

„Морамо очекивати открића још многих елемената — као на пример елементи аналогни алуминијуму и силицијуму — чија би атомска маса требала бити између 65 и 75. Атомске масе неких елемената могу се одредити знањем о њима сличним елементима. Атомска маса телура мора бити између 123 и 126, а не може бити 128“ — рекао је Мендељејев.

Неке карактерне особине елемената могу се одредити помоћу атомских маса.

Незнано за Мендељејева, Лотар Мајер је такође радио на периодном систему. Његов рад, издан 1864. године садржавао је само 28 елемената распоређених по само валенцијама. Уз то, Мајер никад није дошао на идеју да предвиди откриће нових елемената, и да исправи атомске масе. Само неколико месеци након Мендељејевог система, Мајер је издао виртуелно идентичан систем. Неки људи сматрају Мендељејева и Мајера за ко-створитеље перидоног система, но Мендељејев је тачно предвидио квалитете елемената које је он звао ека-силицијум (германијум), ека-алуминијум (галијум) и ека-бор (скандијум) и то му је дало већи део славе. У то време Мендељејева предвиђања импресионирала су све и на крају су доказана.

Остали успеси

При покушају хемијског добијања етера 1902. изнио је лошу хипотезу о постојању два елемента који имају мању масу од водоника, па да је лакши од њих хемијски инертан елемент, изузетно покретљив, свепродирући и свепрожимајући гас. Мендељејев је посветио време и анализи отопина, које је посматрао као хомогене текуће саставе нестабилних дисоцирајућих компонената - отапала и отопљене материје, држећи да су то примери једноставних или чистих материја, подложних Далтоновим законима. У погледу физичке хемије проучавао је реакције течности са топлотом и израдио формулу сличну Геј-Лисаковом закону о униформности и ширењу гасова. Од 1861. интерпретирао је Т. Андревову концепцију критичне температуре гасова тако што је одредио апсолутну тачку топљења супстанце чији елементи дају температуру једнаку нули, и тада вода прелази у пару, независно од температуре и запремине.

Мендељејев је пуно писао о хемији, а његова најпознатија књига засигурно је Принципи хемије коју је писао од 1868. до 1870. Она је потом преведена на многе светске језике.

Мендељејев је заслужан за откриће оптималне количине алкохола, 38% (80 доказа), у руској вотки. Али пошто се тада вотка, као и друга алкохолна пића опорезовала на основу процента алкохола у њима ради лакшег прорачуна у стандарде је уведен удео од 40%. Извор те атрибуције била је теза његовог доктората О композицији алкохола и воде. Та теза темељила се углавном на физичким својствима смесе алкохола и воде, као дестилација.

Добио је заслуге и за увођење метричког система у Руском царству. Изумео је пироколидијум, врсту гасовитог праха базираног на нитроцелулози, а 1892. организовао је његову производњу.

Академик

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије природних наука) од 1904.

Литература

  • Большая советская энциклопедия, Москва 16 (С. А. Погодин).
  • Dictionary of scientific biography, New York 9 (В. М. Kedrov).

Спољне везе

1)
„позитрон”, Часопис „Позитрон“ бр. 1: „Човек који је сложио коцкице“, стр. 13, март 2013, приступ 7.5.2013.
2)
Завод за унапређивање образовања и васпитања - Република Србија: „Наставни програми за Гимназије - Хемија“, стр. 16., приступ 8.5.2013.
3)
„БрокхаузЕфрон”, Энциклопедический Словарь Ф. А. Брокгауза и И. А. Ефрона, 1890-1907, 86 томова
4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10)
БрокхаузЕфрон
11) , 12)
позитрон
дмитриј_мендељејев.txt · Последњи пут мењано: 2021/09/12 22:40