Драгоман дјевојка је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Синоћ паша на Граово паде,

0002    Пашајлије около Граова,

0003    И остале пашине делије

0004    Око двора кнеза од Граова.

0005    Кад су Турци за вечером били,

0006    Они јесу воде заискали,

0007    Али турски не умије нитко,

0008    Него ћерца кнеза од Грахова,

0009    По имену Драгоман се звала.

0010    Још говори Драгоманка млада:

0011    ”Ај, Бога ти, стара нане моја,

0012    Турци ладне запиташе воде!”

0013    Кад то чула Николина љуба,

0014    Скочила се на ноге лагане,

0015    Свијем Турком воде додавала.

0016    Сви се Турци понапише воде,

0017    Али неће Џелебџија Мујо,

0018    Нити једе нити воде пије,

0019    Нити спава нити почива Туре,

0020    Једва оно дочекало дана.

0021    Кад ујутру јутро освануло,

0022    Он ми иде паши у шаторе,

0023    Па говори паши господину:

0024    ”Нека знадеш, драги господине,

0025    Што год имаш пашилука свога,

0026    У њем’ немаш ти љепше дјевојке,

0027    Нег’ је ћерца кнеза Николице –

0028    Лијепа је, љепша се не може,

0029    Висока је, виша се не може,

0030    Да је дика погледати у њу;

0031    Кад би она ћела поћи за те,

0032    Могла би ти пашиница бити млада!”

0033    Кад то чуо паша господине,

0034    Он ми зове кнеза од Граова;

0035    ”Ај, Бога ти, од Граова кнеже,

0036    Дођи к мени у шаторе моје,

0037    У шаторе к мени на диване!”

0038    Кад то чуо од Граова кнеже,

0039    Он ми иде к паши у шаторе,

0040    У шаторе к паши на диване.

0041    Ал’ га пита паша господине.

0042    ”Ај, Бога ти, од Граова кнеже,

0043    Је л’ истина што говоре Турци

0044    Да ти имаш гиздаву дјевојку,

0045    Да је липа, лепша се не може?”

0046    Ал’ му вели од Граова кнеже:

0047    ”Истина је, паша господине,

0048    Ја имадем гиздаву дивојку!”

0049    Ал’ му вели паша господине:

0050    ”Ај, Бога ти, Николица кнеже,

0051    Дајдер мени Драгоманку младу,

0052    Зваће ти се пашиница млада,

0053    А ми ћемо пријатељи бити!”

0054    Ал’ му Николица кнеже:

0055    ”Ај, Бога ти, паша господине,

0056    Драгоман је испрошен одавно,

0057    За Секулу, Јанкова нетјака!”

0058    Ал’ му вели паша господине:

0059    ”Не будали, од Граова кнеже,

0060    Доведи-де Драгоманку младу,

0061    Нек’ си обере кога њојзи драго –

0062    Али воли за Секулу поћи

0063    Али за ме пашу господина!”

0064    Кад то чуо Николица кнеже,

0065    Он ми иде к бијеломе двору,

0066    Пак написа једну књигу малу,

0067    Те је шаље баш Секули младу:

0068    ”Нека знадеш, Секул момче младо,

0069    Да ти други отимље дјевојче!”

0070    Кад то чуло Секул момче младо,

0071    Он ми седла добра коња свога,

0072    Пак језди у Граово равно,

0073    С собом тридесет Керавла.

0074    Кад он дође у Граово равно,

0075    Он ми иде к паши у шаторе,

0076    У шеторе паши на диване.

0077    Доведоше Драгоманку младу,

0078    Пак је пита паша господине:

0079    ”Вај, Бога ти, гиздава дјевојко,

0080    Ево теби Секул’ момка млада,

0081    Е ево ти паше господина,

0082    Обери се кога теби драго!”

0083    Ал’ говори гиздава дјевојка:

0084    ”Волим паши у зеленој трави,

0085    Нег’ Секули у зеленој свили!”

0086    То је бише научила мајка,

0087    Да промјени вјеру за невјеру.

0088    Кад то чуо Секул момче младо,

0089    Што говори Драгоманка млада,

0090    Ал’ јој вели Секул момче младо:

0091    ”Бре, невјеро, гиздава дјевојко,

0092    Пружи мени своју десну руку

0093    Да познајем обиљештво моје!”

0094    Превари се, уједе је змија,

0095    Пружи њему своју десну руку.

0096    Сабљу трже Секул момче младо,

0097    Осјече јој до рамена руку,

0098    Пак говори паши господину:

0099    ”Мени рука, а паши дјевојка!”

0100    Кад то виђе паша господине,

0101    Што учини Секул момче младо,

0102    Онда вели паша господине:

0103    ”Бре, Секула, арамзадо једна,

0104    Што учини на дивану моме,

0105    Ђе гледају аге и спаије

0106    И остале паше и везири –

0107    Када тако добро сабљом сичеш,

0108    Изиђи ми на мегдан јуначки!”

0109    Једва оно тога дочекало,

0110    Гротом се је дите насмијало,

0111    Па говори паши господину:

0112    ”Служићу те, мој честити пашо,

0113    Служићу те колико ти драго!”

0114    Добре коње они опседоше,

0115    Бритке ћорде потегоше,

0116    По пољу се равну потераше.

0117    Ма нанесе пашу господина

0118    На десницу, Секулину руку –

0119    Ману Секул својом бритком ћордом

0120    И пашину одсијече главу,

0121    Паде глава у зелену траву.

0122    Кад то чуо војевода Јанко,

0123    Нит’ се смије нити се радује,

0124    Већ говори, те се подругује:

0125    ”Ну ти види Секул’ момка млада

0126    Куда сиче по Граову Турке;

0127    Да је Турек, ни би ни жалио,

0128    Веш паше и везире младе!”

0001    Синоћ бише на вечери Турци

0002    Код Николе, граовачка кнеза,

0003    И Николе дома не бијаше,

0004    Већ је била Иконија љуба.

0005    Не зна љуба шта беседе Турци,

0006    Поуми је Драгоман дјевојка:

0007    ”Мила мајко, ишту воде Турци!”

0008    Од Турака нитко не зачуо,

0009    Разма један Муја џелебија,

0010    Па беседи Муја џелебија:

0011    ”Иконијо, Николина љубо,

0012    Изведи ми Драгоман-дјевојку,

0013    Ништа младој учинити нећу?”

0014    Беседила Иконија љуба:

0015    ”Извела би Драгоман-дјевојку,

0016    Ал’ је она млада испрошена

0017    За Јанкова Секулу нећака,

0018    Па ако ми томе не вјерујеш,

0019    На руци јој до три бележија,

0020    Три бележја, три прстена златна,

0021    И у њима три камена драга,

0022    Прам њима би вечерати могло

0023    Триста дјеце млади јањичара!”

0024    Ал’ то Мујо ништа и не слуша:

0025    ”Иконијо, Николина љубо,

0026    Изведи ми Драгоман-дјевојку,

0027    Ништа младој учинити нећу!”

0028    Изведе му Драгоман-дјевојку;

0029    Он се маша доле у шпагове,

0030    И извади три дуката жута

0031    И дарује Драгоман-дјевојку.

0032    Кад то виђе Иконија љуба

0033    Да јој Турци отеше дјевојку,

0034    Узимаше ситну књигу малу,ж

0035    Она пише ситну књигу малу

0036    Ситну књигу, ситан ферман мали,

0037    Па је шаље Скули нећаку:

0038    ”Да си брже, Секула нећаче,

0039    Турци теби отеше дјевојку!”

0040    Од наглости у кошуљи танкој,

0041    Од итости гола коња јаши,

0042    Голу сабљу у десницу руку,

0043    Па се мину преко поља равна

0044    Кано зв’језда преко неба сјајна.

0045    Јунак оде Николину двору,

0046    Па узима Драгоман-дјевојку,

0047    Те је меће на гола коњица,

0048    Три пута је опасао пасом,

0049    А четврти о дсабље кајасом,

0050    Па је носи паши господину

0051    И дозивље мују џелебију:

0052    ”Душо наша, Драгоман-дјевојко,

0053    Казуј, душо, за кога ћеш поћи –

0054    Ил’ за мене, Секулу нећака,

0055    Из’ за оног Мују џелебију

0056    Ил’за овог пашу господина?

0057    Код мене ћеш у свили шетати,

0058    Код Мује ћеш у сребру шетати,

0059    Код паше ћеш у сувоме злату,

0060    По двору му по свили шетати,

0061    И по свили и по сребру б’јелом!”

0062    Превари се Драгома дјевојка,

0063    Па беседи тројици на гледу:

0064    ”Нећу за те, Секулу нећака,

0065    Нит’ за оног џелебију Мују,

0066    Већ за овог пашу господина!”

0067    Кад Секула саслушао р’јечи,

0068    Трже сабљу, одсече јој руку,

0069    Те је даје паши господину,

0070    Па беседи паши господину:

0071    ”Мени рука, а теби дјевојка!”

0072    То се паши срамота учини,

0073    Па он јаши бедевију б’јесну,

0074    Па он игра пољу на мегдана,

0075    Па удара бедевија б’јесна

0076    На Скулу, Јанкова нећака.

0077    Згодно га је дочекао Секула –

0078    Голом сабљом у десници руци,

0079    Прес’јече му и очи и главу.

0080    Гледао га ујко из прикрајка,

0081    Па је Јанко собом беседио:

0082    ”Гледај мога Секулу нећака

0083    Како Турке по турачки с’јече,

0084    Јошт да му је рука к’о у ујка,

0085    Пресјек’о би седло шимширово,

0086    Пресјек’о би коња дебелога,

0087    Јошт би мало земље заватио,

0088    Три аршина мермера камена,

0089    А четири растови дасака!”

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Dragoman djevojka