Драшко Поповић и Гришац Осман-ага је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

0001    Пили вино до два побратима

0002    Више Спужа у Бјелопавлиће,

0003    У гиздаво село Мартиниће,

0004    На јуначки оџак Радовића:

0005    Једно Турчин од бијела Спужа,

0006    По имену Гришац Осман-ага,

0007    А друго је Поповићу Драшко,

0008    Војевода од Кчева крвава.

0009    Вино пију, разговарају се,

0010    А кад бише у највише пиће,

0011    А намјера бјеше намјерила

0012    Јест од Брда Брђанку ђевојку

0013    Од Пипера племена јакога,

0014    Попадију попа Пилетића,

0015    А родом је с Чева каменога,

0016    И родица Драшка Поповића.

0017    А кад Драшка познаде рођака,

0018    Па се Драшку сави у криоце.

0019    А каква је родила је курва!

0020    Искићена човом венедичком,

0021    Начичана сребром бијелијем,

0022    Испуњена златом жеженијем,

0023    А од себе дивна и угледна,

0024    Љепша цура но бијела вила.

0025    А кад виђе Гришчевић-Османе,

0026    Узиграше токе на јунака,

0027    Па је Драшку ријеч бесједио:

0028    „Побратиме Драшко Поповићу!

0029    „Дај ми Драшко Брђанку ђевојку,

0030    „Једну ноћцу да преконачимо,

0031    „А даћу ти једну пушку малу,

0032    „Коју ми је паша даровао,

0033    „Кад доношах Црногорске главе,

0034    „А ваља ти гроша три стотине;

0035    „Даћу ти је, преварит’ те не ћу.”

0036    Али Драшко ништа не збораше,

0037    Жа’ му свађу с побратимом било;

0038    Али опет Осман говораше:

0039    „Побратиме Драшко Поповићу!

0040    „Дај ти Драшко Брђанку ђевојку,

0041    „Једну ноћцу да преконачимо,

0042    „А даћу ти обје пушке мале,

0043    „Обје ми је паша даровао,

0044    „Кад доношах Црногорске главе,

0045    „Ваљају ти гроша шес стотина.”

0046    А вели му Поповићу Драшко:

0047    „Побратиме Гришчевић-Османе!

0048    „Хајде пођи Спужу бијеломе,

0049    „Па ми пошљи твоју булу младу,

0050    „Једну ноћцу да преконачимо,

0051    „А даћу ти, Драшко, џевердана

0052    „И сувише двије пушке мале,

0053    „А све ми је принцип даровао,

0054    „Кад доношах главе од Турака;

0055    „Јошт кад би ти добра срећа била,

0056    „Кад бих тебе оградио сина,

0057    „Турци би га каурином звали.”

0058    А кад зачу Гришац Осман-ага,

0059    То Турчину жао на св’јет било,

0060    Па извади обје пушке мале,

0061    Једанак им ватру наложио

0062    У прсима Поповићу Драшку,

0063    А кад виђе Драшко Поповићу,

0064    Виђе јунак, да је погинуо,

0065    Засука се на обије стране,

0066    Ма је једна Драшка погодила,

0067    Сломи десну по рамену руку.

0068    А кад виђе Гришац Осман-ага,

0069    Е остаде Драшко Поповићу,

0070    Плећи даде а бјежати стаде

0071    Проз бијелу кулу Радовића,

0072    А не да му Драшко Поповићу.

0073    Но лијевом пали пушку малу,

0074    Те Турчина добро погодио

0075    Посред паса, не даде му гласа,

0076    Ни жива га земља не шчекала,

0077    А припаде, посјече му главу,

0078    И узе му обје пушке мале,

0079    Па побјеже проз Бјелопавлиће,

0080    За њим јадна пристаје ђевојка,

0081    А Драшку је ријеч бесједила:

0082    „А да Драшко јадан брате драги!

0083    „Што ће саде ова сестра грдна,

0084    Што изгуби брата оваквога?

0085    „Сад ће Спушки Турци устанути,

0086    „И мене ће живу уватити

0087    „И на живе муке ударити,

0088    „А тебе ће главу изгубити:

0089    „Ја не жалим моје муке живе,

0090    „Него, брате, твоју добру главу,

0091    „Што си с мене данас изгубио.”

0092    А Драшко јој ријеч говораше:

0093    „Бјежи к мене јадовна ђевојко!

0094    „Па м’ одпаши паса свиленога,

0095    „Те увежи моје ране љуте,

0096    „Па бјеж’ са мном проз Бјелопавлиће.”

0097    А кад зачу лијепа ђевојка,

0098    Па допаде својему рођаку,

0099    А узима мараме од свиле,

0100    Па увеза Драшку ране љуте,

0101    А узе му од Турчина главу,

0102    И узе му обје пушке мале,

0103    Побјегоше проз Бјелопавлиће,

0104    Док дођоше Зети води ладној,

0105    Ал’ је пуста Зета устанула,

0106    Е је неби орав прелетио,

0107    А не рањен Драшко прегазио,

0108    Па се мучи око воде ладне,

0109    Докле страга завика ђевојка:

0110    „Аох Драшко! Ево погибосмо,

0111    „Спушки су не Турци пристигнули,

0112    „Ево иду два Мећикућића,

0113    „Осман-ага и Усеин-ага,

0114    „На два коња ка’ на горске виле.”

0115    А кад виђе Драшко Поповићу,

0116    Он отиде крајем воде ладне,

0117    Доклен нађе једнога овчара

0118    Крајем Зете воде валовите,

0119    Па му Драшко ријеч бесјеђаше:

0120    „О за Бога, ко си код оваца,

0121    „Узимам те Богом побратима

0122    „Пренеси ме преко воде ладне

0123    „А ево ти пушке двије мале

0124    „Са Турчина Гришац-Осман-аге,

0125    „И мене се кажи по имену.”

0126    А овчар му ријеч говораше:

0127    „Ја сам Саво Неваљаловићу,

0128    „А родом сам из Жупе Никшићке,

0129    „Чувам бјеле овце Бошковићу,

0130    „Не смијем те пренијети, Драшко,

0131    „Сад ће мене Турци изгубити.”

0132    А вели му Драшко Поповићу:

0133    „Богом брате, пренеси ме Саво,

0134    „Па бјеж’ са мном Кчеву каменоме,

0135    „Од Бога ти Бож’ју вјеру дајем,

0136    „Држаћу те како своју главу,

0137    „Дати дио како брату своме.”

0138    А кад Саво ријеч разумио,

0139    Па на плећи Драшка доватио,

0140    Пренесе га преко воде ладне,

0141    И пренесе Брђанку ђевојку,

0142    Тек изиде води на брежину,

0143    А на воду долећеше Турци,

0144    Осман-ага и Усеин-ага,

0145    Па у воду коње ућераше,

0146    Али тако Осман-ага виче:

0147    „Стани Саво Неваљаловићу,

0148    „Тако ли се носе Турске главе?

0149    „Сад ћеш мене платит’ свеколико.”

0150    А кад Саво ријеч разумио,

0151    Од образа танку брешку пали,

0152    Осман-агу добро погодио

0153    Насред воде на коња дората

0154    Посред паса, не даде му гласа,

0155    Паде Туре у воду студену,

0156    Те га вода Зета унијела;

0157    А кад виђе Поповићу Драшко,

0158    Па лијевом пали џевердана,

0159    Усеина добро погодио

0160    У врх главе међу очи црне,

0161    Ни жива га земља не шчекала,

0162    Паде Турчин у воду студену.

0163    И њега је вода понијела,

0164    А у воду запловио Саво,

0165    Оба Турска коња уватио,

0166    На једнога Драшко узјахао,

0167    На другога Саво и ђевојка,

0168    Побјегоше проз Бјелопавлиће,

0169    Док дођоше селу Загарачу.

0170    Ту је Драшко трудан починуо,

0171    Па ђевојци пратиоце дао,

0172    Па је посла у Пипере равне

0173    На дворове Попа Пилетића,

0174    Отолен се Драшко подигао.

0175    И поведе Сава побратима,

0176    Кад дођоше Кчеву каменоме,

0177    Држа Сава како своју главу.

0178    И то било, ка’ се је чинило,

0179    Ова пјесма свијема Србима,

0180    Од мен’ пјесма, а од Бога здравље.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.

---

Drasko Popovic i Grisac Osman-aga