Душан Кецмановић
Рођење: 27. јануар 1876. Суботска, Аустроугарска Смрт: 19. март 1942. Српски Итебеј, окупирана Југославија

Душан Кецмановић (Суботска, 27. јануар 1876 — Српски Итебеј, 19. март 1942), српски политичар и свештеник, који је био политички активан у Босанској Крајини.

Душан Кецмановић је рођен 27. јануара 1876. године у Суботској код Пакраца од оца Илије и мајке Милице.¹⁾ Постоје и подаци да је рођен 25. јануара 1876.²⁾ Његов отац Илија Кецмановић био је читлучки парох и ђак Васе Пелагића.³⁾ Илија је са породицом живео у кнешпољском селу Читлуку крај Босанске Костајнице.⁴⁾ За време Босанског устанка 1875. Илија је са породицом избегао преко Саве на територију Аустроугарске, па се настанио у Суботској код Пакраца, где се родио Душан Кецмановић.⁵⁾ Ту су живели до аустроугарске окупације Босне и Херцеговине 1878, а онда су се вратили у Читлук.⁶⁾ Душан је имао три брата и седам сестара.⁷⁾ Његов брат Војислав Кецмановић био је председник ЗАВНОБИХ-а и председник Скупштине НР БиХ.⁸⁾ Душан Кецмановић је основну школу завршио у Босанској Костајници, а грађанску школу је завршио у Хрватској Костајници.⁹⁾ Уписао се 1892. на Српско-богословски завод у Рељеву код Сарајева.¹⁰⁾ Богословију је завршио 1895. године.¹¹⁾

Душан је рукоположен 1897. најпре за ђакона и исте године за презвитера.¹²⁾ Постављен је 1897. за пароха у Босанској Костајници.¹³⁾ Ушао је у политику, па је 1907. учествовао на локалним изборима у котару Босански Нови.¹⁴⁾ Био је представник Српске народне организације.¹⁵⁾ На тим изборима у коалицији са Муслиманском народном организацијом победили су окупациону власт.¹⁶⁾ Од 1905. до 1910. био је у Босанској Костајници повереник листа „Српска ријеч”.¹⁷⁾ Срби су у то време били у подређеном положају и власти су према њима спроводиле дискриминаторну политику.¹⁸⁾ На велеиздајничком процесу у Загребу 1908—1909. истражни судија је тврдио да се у Кецмановићевом стану одржавају састанци великосрпске организације.¹⁹⁾ По наређењу владе у Сарајеву приведен је октобра 1908. заједно са Ибрахимом Вучетићем и био је новчано кажњен.²⁰⁾ Окупациона власт је пажљиво пратила Кецмановићеву активност, а 1909. извршена је преметачина у више српских кућа, укључујући и Кецмановићеву.²¹⁾ Иако нису нашли ништа сумњиво казнили су га новчаном казном.²²⁾ Основао је у Босанској Костајници српску читаоницу са књижницом.²³⁾

Изабран је 1911. за окружнога проту у Бањој Луци.²⁴⁾ За народног посланика Босанског сабора изабран је на накнадним изборима 31. марта 1913.²⁵⁾ Припадао је опозиционој групи окупљеној око листа „Народ”.²⁶⁾ Поднео је предлог о решавањау кметовског питања обавезним откупом из државних средстава.²⁷⁾

Након Сарајевског атентата и почетка Првог светског рата међу првима је дошао под удар аустроугарских власти.²⁸⁾ Ухапшен је 28. јула 1914. и интерниран је у Кастел тврђаву у Бањој Луци.²⁹⁾ Након тога пребачен је 10. августа 1914. у Арад, где су живели у мемљивим просторијама.³⁰⁾ У неподношљивом арадском логору умрло је 2.200 интернираца.³¹⁾ Пребачен је крајем 1915. у Нежидер заједно са још 430 интернираца из Босне и Херцеговине.³²⁾ У Нежидеру су живели у повољнијим условима, али зиму су провели смрзавајући се без грејања.³³⁾ Априла 1916. упућен је у Шопроњек, а већ крајем априла 1916. упућен је кући, где је стављен у кућни притвор.³⁴⁾ У августу 1916. био је поново ухапшен и интерниран је у Добоју као талац на железничком мосту.³⁵⁾ Из логора је пуштен 12. јула 1917, али забрањено му је да врши дужност проте.³⁶⁾

Постао је октобра 1918. члан Народног вијећа у Загребу, а онда и члан народног вијећа у Бањој Луци.³⁷⁾ Народно вијеће у Бањој Луци на челу са Николом Костићем прогласило је након прокламација крајишких народних вијећа присаједињење Крајине Србији мимо знања Народног вијећа у Загребу и Народне владе у Сарајеву.³⁸⁾ Кецмановић је 1. децембра 1918. као члан Народног вијећа из Загреба присуствовао у Београду проглашењу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.³⁹⁾ Кецмановић је 29. јануара 1919. изабран за председника одбора Народне политичке организације за Босанску Крајину.⁴⁰⁾ Крајем априла 1919. године Народна политичка организација је укинута, а већина чланова је приступила Демократској странци.⁴¹⁾ Кецмановић је започео своју активност у Демократској странци држањем скупова у много места у Крајини.⁴²⁾ Водио је интензивну политичку камапању почетком 1920. На изборима за Уставотворну скупштину био је носилац листе Демократске странке у бањалучком округу, а носилац листе Радикалне странке у истом округу био је Никола Пашић.⁴³⁾ На изборима у бањалучком округу победили су радикали и добили су четири посланика, а Душан Кецмановић је једини изабрани посланик са листе Демократске странке.⁴⁴⁾ На изборима 1923. демократи су били тешко поражени, па Кецмановић тада није изабран за посланика.⁴⁵⁾

Након цепања Демократске странке Светозар Прибићевић је 24. марта 1924. основао Самосталну демократску странку.⁴⁶⁾ Кецмановић је био члан Главног одбора странке.⁴⁷⁾ На изборима 1925. године Самостална демократска странка је иступила у коалицији са Радикалном странком и тада је коалиција добила све мандате у бањалучком округу.⁴⁸⁾ Душан Кецмановић је тада био изабран за посланика.⁴⁹⁾ Брзо након тога радикали су склопили споразум са Хрватском сељачком странком, па самосталне демократе нису ушле у владу. Кецмановић је на скуповима говорио о штетности споразума радикала и радићеваца говорећи да је потез Стјепана Радића срачунат на разбијање државе.⁵⁰⁾ Након прекида сарадње радикала и радићеваца уследио је 1927. период честих промена влада, али и избора. На општим изборима 1927. на листи самосталних демократа у бањалучком округу изабран је Светозар Прибићевић, а Кецмановић није био изабран.⁵¹⁾

Самостална демократска странка ушла је у коалицију са Хрватском сељачком странком, па је 10. новембра 1927. формирана Сељачко-демократска коалиција (СДК).⁵²⁾ Краљ је 6. јануара 1929. укинуо устав и забранио је страначку активност. Прота Кецмановић је учествовао новембра 1932. на састанку извршног одбора СДК у Загребу, када су оштро критиковали постојећи режим и потписали су Загребачке пунктуације, у којима су осудили србијанску хегемонију.⁵³⁾ Тражили су враћање на полазне основе из 1918. Потписници Загребачких пунктуација држали су документ у тајности, али када је доспео у јавност ухапшен је и због њега је осуђен Влатко Мачек.⁵⁴⁾ Душан Кецмановић је пензионисан јануара 1933.⁵⁵⁾ Са загребачким пунктуацијама се нису слагали ни многи Кецмановићеви пријатељи. Уследили су на њега напади на зборовима. Након што су делегације грађана тражиле да се Кецмановићу забрани приступ цркви митрополит их је послушао и забранио му приступ цркви у Бањалуци.⁵⁶⁾ Доспео је под надзор државних органа. О активности њега, Бранка Чубриловића и Чеде Кокановића краља је стално извештавао бан Светислав Тиса Милосављевић.⁵⁷⁾ На изборима 1935. самосталне демократе су биле у удруженој опозицији на челу са Влатком Мачеком.⁵⁸⁾ Био је веома активан на свим скуповима по Крајини. На изборима 1938. самосталне демократе су наступиле у Блоку народног споразума на чијем челу је био Влатко Мачек. Кецмановић није изабран за посланика. Крајем јануара 1941. изабран је за сенатора.⁵⁹⁾

Одмах након окупације Краљевине Југославије априла 1941. напустио је стан, у који се уселила усташка породица.⁶⁰⁾ Прешао је у синову кућу, у којој је ухапшен 8. јула 1941. и одвезен са породицом до Цапрага крај Сиска.⁶¹⁾ Провели су шест седмица у логору у Цапрагу.⁶²⁾ Онда су их железницом послали преко Земуна у Београд. Од богатог пријатеља је добио вилу у Аранђеловцу, али он је у вилу позвао још две избегличке породице.⁶³⁾ Због борби око Аранђеловца напустио је град и онда га је митрополит поставио за администратора цркве у Српском Итебеју у Банату.⁶⁴⁾ У Српски Итебеј стигао је 1. децембра 1941. Умро је 19. марта 1942. у Српском Итебеју.⁶⁵⁾

Имао је библиотеку од 3.000 књига и то је била једна од највећих приватних библиотека у Бањој Луци.⁶⁶⁾ Пошто је сматрао да је штета да књиге леже непрочитане посуђивао их је другима.⁶⁷⁾ Међу редовним читаоцима његове библиотеке били су поред осталих Бранко Ћопић и Веселин Маслеша, који су тада били ђаци у Бањој Луци.⁶⁸⁾

• Драга В. Мастиловић, Српска елита из Босне и Херцеговине у политичком животу Краљевине СХС/Југославије (1918-1941)-докторска дизертација, Филозофски факултет, Београд, 2013.
• Триша Кујача, Прото Душан Кецмановић, Свет књиге, Београд, 2000.

Dusan Kecmanovic