Садржај
Душан Раденковић
Душан Раденковић (Велики Шиљеговац, 4/16. јул 1892 — Београд, 21. јануар 1942), српски редитељ и глумац.
Биографија
Рођен је у Великом Шиљеговцу код Крушевца, 4/16. јула 1892.1) Његов брат Добрица, такође је био глумац.2)
Гимназију је завршио у Крушевцу.3) Почео је да се бави глумом 1911.4) Најпре се придружио трупи Љубомира Рајчића Чврге, а затим је глумио у трупама Мише Милошевића, Драгутина Крсмановића, Косте Делинија, Емила Надворника.5)
Први светски рат
Учестовао је у Првом светском рату, као војни обвезник.6) После повлачења преко Албаније, пребачен је Лазуазу код Бизерте, где је са колегама основао војничко позориште.7)
Међуратни период
Пошто је демобилисан, на јесен 1919. био је члан једне приватне групе глумаца у Сарајеву.8) Од 1920. до 1924. био је члан Народног позоришта у Сарајеву,9) где је радио као редитељ и глумац.10) На предлог Велимира Живојиновића, који га је упознао у Сарајеву,11) дана 1. септембра 1924. постао је члан Народног позоришта у Београду, где је остао да ради до смрти.12) Његова прва улога у Београду је била у престави Ђидо, где је играо Миленка. У Београду се у почетку није сналазио.13)
Као глумац се посебно истицао у реалистичком репертоару, као на пример, глумећи човека без ноге у предстaви Сирано од Бержерака, од Ростанова.14) У периоду 1931—1932. био је један од оснивача, обављао је функцију управника,15) радио као глумац и редитељ у Позоришту Врбашке бановине у Бањалуци.16) Од 27. септембра 1937. радио је као редитељ.17) Његова последња улога је била хаџи-Замфир.
Удружење глумаца
Радећи у Народном позоришту у Сарајеву, постао је члан тек оформљеног Удружења глумаца и активно сарађивао у тамошњој секцији. Када је прешао да ради у Београду, на једној од првих скупштина удружења постао је члан његове централне управе и све до пред почетак Другог светског рата био је један од главних скупштинара. Током свог рада у удружењу борио се за оснивање разних фондова. Захваљујући њему основан је пензиони фонд (1934),18) од кога је одмах било збринуто и пензионисано око педесет старијих и немоћних колега, како не би остали препуштени сами себи и живели од милостиње. Такође је значајан болеснички фонд, којим је омогућено лечење колегама, залагао за пружање помоћи за школовање младих глумаца. Новац за фондове је добијао учествујући на разним приредбама, концертима и забавама, на којима је од организатора тражио прилоге за фондове, уместо хонорара.19) Био је дугогодишњи генерални секретар Удружења глумаца.20)
Смрт и сахрана
Умро је у напрасно у ложи дежурног редитеља, током извођења представе Ђидо у Народном позоришту у Београду.21) Сахрањен је 23. јануара на Новом гробљу у Београду, уз присуство великог броја људи, уметника, познаника и пријатеља.22)
Фонд
После његове смрти формиран је Фонд „Душан Раденоковић”, који је сакупљао помоћ за српске глумаце и њихову сирочад.23) Један од првих приложеника овог фонда је био Драгољуб Савић, власник погребног предузећа „Конкордија”.24)
Одликовања
За свој уметнички рад је одликован:25)
- Орденом Белог орла V степена
- Орденом Светог Саве V и IV степена
- Југословенском круном IV степена
Литература
- Душан Раденковић - редитељ и драмски првак, Српска сцена, број 9, уредник Боривоје Јевтић, Српско народно позориште, Београд, 1. 2. 1942.
- Уметнички и социјални лик Душана Раденковића, Српска сцена, број 10, уредник Боривоје Јевтић, Српско народно позориште, Београд, 16. 2. 1942.
- Личности - Душан Раденковић ИД 4358, Музеј позоришне уметности у Србији
Dusan Radenkovic