Корисничке алатке

Алатке сајта


евгеније_спекторски

Евгеније Спекторски

Евгеније Спекторски (рус. Евгений Васильевич Спекторский, укр. Євген Васильович Спекторський) (Острог, 15/27. октобар 1875 — Њујорк, 3. март 1951), правник, доктор права, професор универзитета (Варшава, Кијев, Београд, Праг, Љубљана и Њујорк).

Прије одласка у емиграцију, био је ректор Кијевског универзитета, а касније предсједник Београдског друштва руских научника.1)

Живот и рад

Током 1898. завршио је правни факултет у Варшави. Радио је потом на катедри државног права. У периоду 1901—1903. био је на научном путовању.

Од 1913. био је професор универзитета у Кијеву. Године 1918. изабран је за декана правног факултета а касније и за ректора кијевског универзитета.

Године 1920. емигрирао је прво у Чехословачку, а затим у Југославију гдје је био професор универзитета у Београду и Љубљани (1930—1945). Након Другог свјетског рата је прешао у САД. Ту је од 1947. био професор православне духовне академије Светог Владимира.

Дјела

  • К вопросу о систематизации в обществоведении. Варшава, 1903;
  • Органическая теория общества. Варшава, 1904;
  • Очерки по философии общественных наук. Варшава, 1907;
  • Физицизм в общественной философии XVII в. Јарослављ, 1909;
  • Проблема социальной физики в XVII столетии. Т. 1. Варшава, 1910; Т. 2. Кијев, 1917;
  • А. Л. Блок, государствовед и философ. Варшава, 1911;
  • Понятие общества в античном мире. Этюд по семантике обществоведения. Варшава, 1911;
  • Белинский и западничество. Варшава, 1912;
  • К вопросу о системе «Духа законов» Монтескье и ее философских источниках. Јарослављ, 1912;
  • К спору о философии права. М., 1914;
  • Происхождение протестантского рационализма. Варшава, 1914;
  • Протестантство и рационализм в XVI и XVII столетиях. Варшава, 1914;
  • Номинализм и реализм в общественных науках. М., 1915;
  • Пособия к лекциям по истории философии права. Саратов, 1916;
  • Что такое конституция? М., 1917;
  • Проблема социальной физики в XVII в. Т. 1, 2. Варшава, 1917;
  • Государство. 1918;
  • Христианство и культура. 1925;
  • Начала науки о государстве и обществе. 1927;
  • Чехов. Белград, 1930;
  • Государство и жизнь. 1931;
  • История социальной физики. (2 тома, 1932 и 1938), на словенском језику;
  • Либерализм. Љубљана, 1935.

Академик

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије друштвених наука) од 12. фебруара 1934. Дописни је члан Српске академије наука (Одељења друштвених наука) од 22. марта 1948.

Литература

  • Несиба Палибрк-Сукић, Аутобиографија Владимира Мошина, Панчевачко читалиште, број 7, Градска библиотека Панчево, Панчево, 2005.
  • Михальченко С. И, Документы Е. В. Спекторского в Архиве Института Восточной Европы Бременского университета Отечественные архивы. — 2011. — 6. — 64—68. * Михальченко С. И, Ткаченко Е. В, Евгений Васильевич Спекторский Вопросы истории. — 2013. — №1. — 31—53.
  • Српска краљевска академија Год. 42 (1934) 230–239.
  • Руска емиграција II, 308 (А. Арсењев).
  • Словенски биографски лексикон, Љубљана, САЗУ. 3, 422 (Syr.).

Спољне везе

1)
Несиба Палибрк-Сукић, 2005, стр. 6
евгеније_спекторски.txt · Последњи пут мењано: 2021/08/28 14:21