Корисничке алатке

Алатке сајта


емил_лавлеј

Емил Лавлеј

Емил Лавлеј (франц. Émile Louis-Victor baron de Laveleye) (Бриж, 5. април 1822 — Дуајон, 3. јануар 1892), белгијски економиста, историчар и публициста, професор политичке економије на универзитету у Лијежу.

Школовање

Рођен је 5. априла 1822. у Брижу.1) Школовао се у Брижу и у католичком колеџу Станислас у Паризу, који је био под управом Конфедерације ораторијанаца светога Филипа Нерија.2) Студије је наставио на католичком универзитету у Лувену, где је био под утицајем филозофа и хришћанског социјалисте Франсоа Ијеа (François Huet),3) који је касније од 1863. био учитељ краља Милана Обреновића.4)

Историчар

Награђен је 1844. због есеја о књижевности и језику Провансе.5) Објавио је 1847. Историју франачких краљева (L'Histoire des rois francs), а 1861. објавио је француску верзију Нибелунга.6) Иако никад није престајао да се занима књижевношћу и историјом његов најзначајнији допринос је био на пољу економије. Бивши Ијеови ученици састајали би се једном седмично да би дискутовали о социјалним и економским питањима.7) Лавлеј је спадао у ту групу, у којој је било правника и доктора, и пало му је на памет да објављује своја мишљења о темама, о којима су расправљали.8)

Економиста

Чланци, које је 1859. објављивао у часопису Revue des deux mondes допринели су да га се цени као угледнога економисту.9) Изабран је 1864. за професора на катедри политичке економије на државном Универзитету у Лијежу.10) Ту је написао своје најзначајније радове:

  • Русија и Аустрија од Садове (La Russie et l'Autriche depuis Sadowa, 1870).
  • Есеји о облицима владавине у модерним друштвима (Essai sur les Formes de Gouvernement dans les Sociétés Modernes, 1872).
  • Актуелни узроци рата у Европи и арбитража (Des Causes Actuelles de Guerre en Europe et de l'Arbitrage, 1874).
  • О власништву и о његовим примитивним облицима (De la Proprieté et de ses Formes Primitives, 1874)11)

Његово име је посебно повезано са биметализмом и са примитивним власништвом, а посебно се залагао да се очувају мале нације.12) Интересовао се за све гране политичких наука, политичку економију, монетарна питања, међународно право, вањску и унутрашњу белгијску политику, образовање, религију и морал, путовање и књижевност.13) Захваљујући јасном прегледу и познавању материје имао је дар да на популаран начин приказује технички тешке предмете. Посебно га је привлачила Енглеска, за коју је сматрао да је применила много његових идеала социјалног, политичког и религиозног прогреса.14) Често је писао чланке за енглеске новине и часописе.15) Много је путовао, а 1886. објавио је утиске са пута по Балкану у књизи Балканско полуострво (La péninsule des Balkans).16)

Дописни је члан Српског ученог друштва од 1885. (писмо Гласник Српског ученог друштва 63 (1885) 35–36).

Литература

Спољне везе

2) , 3) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15)
ЖИ
16)
„НА”, Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.2 (М. Ибровац)
емил_лавлеј.txt · Последњи пут мењано: 2021/08/28 14:32