Садржај
Емил Пико
Емил Пико (франц. Émile Picot) (Париз, 23. септембар 1844 — Шато ди Менил код Париза, 24. септембар 1918), француски филолог и дипломата. Био је шеф кабинета румунскога кнеза, професор источних језика у Паризу и вицеконзул у Темишвару.
Биографија
Емил Пико је рођен 23. септембра 1844. године у Паризу.1) Студиј права завршио је 1867. Од 1866. до 1867. био је секретар и шеф кабинета новопостављенога румунскога кнеза Карола I Румунскога, који је касније постао румунски краљ.2) После тога био је од 1869. до 1872. француски вицеконзул у Темишвару.3) У школи оријенталних језика у Паризу предавао је од 1875. румунски језик.4) Од 1880. до 1910. био је професор на тој школи.
За нас је био значајан због дела Срби у Угарској (les Serbes de Hongrie, 1873-1874).5) То дело изазвало је жестоку полемику у Мађарској. Дописни је члан Српског ученог друштва од 1875. Почасни је члан Српске краљевске академије од 1892.
Дела
- Срби у Угарској (les Serbes de Hongrie, 1873-1874)
- Александар Добри, принц Молдавије (Alexandre le Bon, prince de Moldave, Беч, 1882)
- Chants populaires des Roumains de Serbie, 1889)
- Les catalogues de la bibliographie de James de Rothschild (1885-1887)
- Une Bibliographie cornélienne , 1875.
- Pierre Gringoire et les Comediens Italy's sous François I (1877)
- Les Bivouac de Hongrie (1873-74)
- La Sottie en France (1878)
- Documents pour servir à l'histoire de l'ancien théâtre français (1878-1882)6)
Литература
- В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића : био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. P 425/10 (В. Алексијевић).