Корисничке алатке

Алатке сајта


ефаг_ц

Eфаг Ц

Eфаг Ц (нем. Őffag C), једномоторни двокрилни авиони које је у току Првог светског рата пројектовала и производила аустријска фирма Oesterreichische Flugzeugfabrik AG из Wiener Neustadt-а па су према скраћеном називу Őffag ови авиони добили име. Авиони ове серије су били извиђачи а носили су ознаку Ц.I и Ц.II.1)2)

Пројектовање и развој

Фирма Őffag је пројектовала авион по угледу на авионе Албатрос и Ханса Браденбург класе Ц, двокрилац са два члана посаде (пилот и извиђач) и снагом мотора 110 kW (150 KS). Авион је добио ознаку Eфаг Ц.I (Őffag C.I) и полетео први пут јула месеца 1915. године. Иако авион није испунио све захтеве за војну употребу пуштена је у производњу серија од 24 авиона. Авион је био ненаоружан и служио је као извиђач све до краја 1916. године када је преведен у школски авион и служио је за обуку и тренажу пилота.

Одмах након тестирања прототипа прешло се на побољшање авиона како у аеродинамичком погледу тако и у снази мотора. Тај авион је добио ознаку Eфаг Ц.II (Őffag C.II), и имао је мотор од 118 kW (160 KS) и полетео је почетком 1916. године врло брзо је и овај мотор замењен још снажнијим мотором снаге 136 kW (185 KS). До краја 1916. године испоручено је укупно 63 авиона овог типа. Они су служили као извиђачи до краја 1917. године када су преведени у авионе за обуку пилота.

Технички опис

Авиони Ефаг серије Ц су двокрили двоседи, једномоторни авиони потпуно дрвене конструкције. Труп му је правоугаоног попречног пресека, решеткасте конструкције.

Предњи део, у коме је био смештен мотор је био обложен алуминијумским лимом, на коме су се налазили отвори за излазак топлог ваздуха из моторског простора, а остали део трупа је био облепљен платном. Био је опремљен течношћу хлађеним линијским мотором, Аустро-Даимлер АD.6 снаге 150 (Ефаг Ц.I), док је авион Ефаг Ц.II имао моторе АD.6 снаге 160 или 185 KS. У Мостару су 1923. године у два авиона Ефаг Ц.II након истека ресурса моторима АD.6 уграђени снажнији мотори Хиро 200 KS.3) Хладњак за воду се налазио изнад горњег крила. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Носач мотора је био од дрвета појачан челичним цевима и челичном конструкцијом. Авион Ефаг Ц.I је имао велики распон крила па је добио популаран назив „Рода”.

Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине није била добра јер су поглед пилоту ометали цилиндри мотора, издувна цев и цеви система за водено хлађење и хладњак мотора. Извиђач је седео на другој позицији, код авиона Ефаг Ц.II који су били наоружани митраљезом Шварцлозе била је постављена рундела која је омогућавала извиђачу који је уједно био и стрелац, прецизније гађање.

Крила су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са четири пара паралелних упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Код авиона Ефаг Ц.I крила су била закошена, док су код авиона Ефаг Ц.II оба крила имала правоугаони облик са полукружним завршетком, с тим што је доње крило било нешто краће од горњег. Предња ивица крила је била под правим углом у односу на осу авиона. Доње и горње крило су се поклапала по својим осама. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном.

Стајни орган је био класичан фиксан са осовином, а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача.

Варијанте авиона

  • Eфаг Ц.I — извиђач, двосед, двокрилац, 1915. год, са мотором AD 150 KS
  • Eфаг Ц.II — извиђач, двосед, двокрилац, март 1916. год. са моторима AD 160, AD 185 и Hiero 200 KS

Техничке карактеристике

Корисници

  • Аустроугарска
  • Аустрија (после рата)
  • Мађарска (после рата)
  • Пољска (после рата)
  • Чехословачка (после рата)
  • Југославија (после рата)

Оперативно коришћење

Извиђачки авиони Ефаг серије Ц су пројектовани да у Аустроугарском ваздухопловству (k.u.k. Luftfahrtruppen) замени извиђачки авион Ханза Бранденбург Ц.I. Коришћен је на источном и италијанском фронту и на Балканском ратишту. Због своје поузданости, лаке управљивости био је цењен код посаде. У наоружање је уведен почетком 1915 (Ц.I) и 1916 (Ц.II). године и као извиђачи коришћени су до краја 1917. године, после повлачења из војне употребе ови авиони су коришћени за обуку пилота. После пропасти аустроугарске монархије четири авиона Ефаг Ц.II су коришћена у ваздухопловству Чехословачке а четири су коришћена у Пољској.4) У Краљевини СХС/Југославији било је 11 ових авиона.5)

У Краљевини Југославији

Као ратни плен после распада Аустроугарске монархије Војно ваздухопловство Краљевине СХС је дошло у посед осам авиона типа Ефаг Ц.I. и три авиона Ефаг Ц.II. Ови авиони су коришћени до половине двадесетих година двадесетог века. Сиромашно Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије у том периоду је користило све авионе који су могли да лете без обзира на њихову застарелост. Према подацима којима се сада располаже ови авиони су у ВВ КСХС коришћени у пилотској школи Другог ваздухопловног пука у Мостару. Авион Ефаг Ц.I је у нашем ваздухопловству био познат под називом Ефаг-Дајмлер 150 или „мали Ефаг” док је авион Ефаг Ц.II имао назив „велики Ефаг” или Ефаг-Дајмлер 160 или Ефаг-Дајмлер 185 у зависности од тога којим је мотором био опремљен.6)7)

Сродни чланци

Литература

  1. Димитријевић, Б.; П. Миладиновић, М. Мицевски; (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
  2. Микић, Сава (1933) (на sr). Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
  3. Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976) , Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Wiesbaden: Falken-Verlag E. Sicker. стр. 319. ISBN 3-8068-0391-9.
  4. Keimel, Reinhard (1981). Österreichs Luftfahrzeuge-Geschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 3-900310-03-3.
  5. Keimel Reinhard, Luftfahrzeugbau in Österreich / Enzyklopädie: Von den Anfängen bis zur Gegenwart. AVIATIC VERLAG GmbH, Oberhaching, ISBN 3-925505-78-4
  6. Hauke, Ervin; Walter Schreder, Bernhard Tötschinger (1988) (на de). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 3-900310-46-7.
  7. G.Kroschel, H.Stutzer; Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918.Herford, Verlag E.S.Mittler & Sohn, 1994, ISBN 3-89350-693-4
  8. О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930), Лет 2/2000. Београд, 2000.
  9. Wernfried Haberfellner, Walter Schroeder: Wiener-Neustädter Flugzeugwerke Gesellschaft m. b. H. (Entstehung, Aufbau und Niedergang eines Flugzeugwerkes). 3. Auflage. Weishaupt, Graz 1999, ISBN 3-7059-0000-5.
  10. Paunović, M.; Svetska Avijacija 1783 - 1930. godine, Sportska Knjiga, Beograd, 1981.

Спољне везе

2)
Wernfried Haberfellner, Walter Schroeder: Wiener-Neustädter Flugzeugwerke Gesellschaft m. b. H. (Entstehung, Aufbau und Niedergang eines Flugzeugwerkes). 3. Auflage. Weishaupt, Graz 1999, ISBN 3-7059-0000-5
3) , 7)
О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930), Лет 2/2000. Београд, 2000.
5) , 6)
Димитријевић, Б.; П. Миладиновић, М. Мицевски; (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8
ефаг_ц.txt · Последњи пут мењано: 2022/05/28 15:23