Корисничке алатке

Алатке сајта


жалост_за_сином

Жалост за сином

Жалост за сином је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

Текст пјесме

0001    Једин’ Јово умрије у мајке,

0002    Младо д’јете од године дана,

0003    Не ће мати далеко копати,

0004    Већ под пенџер у зелену башчу,

0005    Како ће га често облазити,

0006    Јутром рано, а вечером касно.

0007    Жали мајка сина јединога,

0008    Она жали годиницу дана,

0009    У години свакога мјесеца,

0010    У мјесецу сваке недјељице,

0011    У недјељи сваког б’јелог дана;

0012    И у дани плаче и у ноћи,

0013    Она љева сузе низ образе,

0014    За својијем, за сином јединим.

0015    То дочула два анђела млада,

0016    Па гледају, штоно мајка ради.

0017    И то њима врло жао било,

0018    Гдје се стара тако кињи мајка

0019    За својијем, за сином јединим.

0020    Па већ ото трпити не могли,

0021    Они иду Богу јединоме.

0022    Тако Богу по истини кажу:

0023    „Мили Боже, на свему ти вала!

0024    На земљици ј’ самохрана бака,

0025    Она плаче, има годиница,

0026    Она плаче, што се море јаче,

0027    Љуто цвили ка и јадна мајка

0028    За својијем сином јединијем.

0029    Имала је од године сина,

0030    Па је д’јете свијет проминуло,

0031    А земана годиница дана,

0032    Сузе рони, а лице обљева.

0033    Већ је стара излудила бака,

0034    Па ми старе подн’јет не моремо.

0035    Суди Боже, што ћеш јој судити!“

0036    Онда Боже, њима одговара:

0037    „Два анђела, двије слуге моје!

0038    Ви облач’те просјачке хаљине,

0039    Узмит’ шљаке у руке деснице,

0040    Претвор’те се кано просијаци,

0041    Да се не би народ осјетио

0042    На земљици, да сте светитељи,

0043    Већ нек мисле, да сте просијаци.

0044    Ви отиди’те у њезину башчу,

0045    Ископајте д’јете из земљице,

0046    На њга ме’ћте мокру кошуљицу,

0047    А у руке св’јеће утрнуте;

0048    Узмите га на бијеле руке,

0049    Ја ћу у њег послати душицу,

0050    На рукам ће д’јете оживити,

0051    Нос’те д’јете у дворе бијеле.

0052    Кад дођете до дјечиње мајке,

0053    Ви ми муч’те, ништа не диван’те,

0054    А д’јете ће с мајком диванити,

0055    Казат ће јој, штоно буде за њу.

0056    Кад се д’јете издивани с мајком,

0057    А јој д’јете по истини каже,

0058    Из њега ћу опет узет душу

0059    И мени ће на небеса доћи,

0060    А ви с т’јелом у зелену башчу,

0061    Закопајте њега у земљицу

0062    На ’но мјесто, гдје и првље било!

0063    Мени онда на небеса дођ’те,

0064    А остат ће на земљици мајка

0065    У бијелом, у својему двору,

0066    Веће нигда заплакати не ће,

0067    Својом душом уздахути не ће,

0068    Грозних суза испуштити не ће.“

0069    То анђели тешко дочекали.

0070    Дигоше се на ноге лагане,

0071    Па облаче просјачке хаљине,

0072    Узму шљаке у деснице руке

0073    И одоше на земљицу црну,

0074    А до двора остариле баке.

0075    И уђоше у зелену башчу,

0076    Па нађоше гроба од дјетета.

0077    Ископаше из земљице д’јете,

0078    На њга мећу мокру кошуљицу,

0079    А у руке утрнуте св’јеће;

0080    Узеше га на бијеле руке.

0081    Не пасало ни по уре сата,

0082    На руками д’јете оживило.

0083    Њега носе два анђела млада

0084    Старој мајци у бијеле дворе.

0085    Кад се близу врата прикучише,

0086    То угледа самохрана бака.

0087    Она скочи на ноге лагане,

0088    Она нагну у поље из двора,

0089    Јер се била себи препанула,

0090    Да се њојзи јесте привидјело.

0091    Ал завика сине Јовандине:

0092    „Стара бако, по рођењу мајко!

0093    Што ме жалиш, кад бјежиш од мене?“

0094    Позна мајка по ријечи ранка,

0095    Још се брже њему повратила;

0096    Ћеде д’јете узети на руке,

0097    Она ћеде, ал јој д’јете не ће.

0098    Стара њему диванила бака:

0099    „А мој сине, иза горе сунце!

0100    Твоја тебе сахранила мајка,

0101    Сахранила и већ ожалила,

0102    Ево има годиница дана.

0103    Ја откад те сахранила мајка,

0104    Вав’јек плачем ка и кукавица,

0105    Љуто цвилим кано јадна мајка;

0106    Није ли се и Бог смиловао,

0107    А и наши свети сетитељи,

0108    Нисам ли се Богу домолила,

0109    И са својим лицем доплакала,

0110    Нису л’ они мене пожалили,

0111    Тебе опет мени подигнули

0112    А и тебе мени оправили,

0113    Не би л’ мене смрти дохранио,

0114    Не би ли ме, сине, сахранио?“

0115    Онда њојзи Јово говорио:

0116    „То неш мила дочекати мајко!“

0117    Онда њему говорила мајка:

0118    „А мој сине, једини у мајке!

0119    Што ј’ на теби мокра кошуљица,

0120    У руками утрнуте св’јеће?“

0121    Онда Јово одговара мајци:

0122    „За Богом ти, моја стара мајко!

0123    Не чуди се мојој кошуљици!

0124    Што на мени мокра кошуљица:

0125    То су твоје сузе помокриле;

0126    А у рукам утрнуте св’јеће:

0127    Утрнуло твоје уздисање.

0128    Што ти плачеш, моја стара мајко,

0129    Што ти плачеш на Бога милога?

0130    Бог ме дао, а Бог ме узео.

0131    То се теби чини од користи,

0132    Ал је мени од вел’ке пакости.

0133    Моја душа код Бога бивала,

0134    А т’јело ми у земљици било;

0135    Мојој души врло л’јепо било,

0136    А још љепше у земљици т’јелу.

0137    Ево муке и невоље тешке!

0138    Ти си моја на земљици жалост,

0139    Гдје ти плачеш у двору бијелу:

0140    Мени не даш у земљици мира,

0141    Мојој души код Бога јединог.

0142    Није шала годиница дана!

0143    Вав’јек плачеш на земљици, мајко!

0144    Кадгод лице облијеш сузами,

0145    Оне квасе на мени кошуљу;

0146    Кад уздахнеш ти од срца свога,

0147    Потрнеш ми у руками св’јеће.

0148    Богом теби, моја стара мајко!

0149    Ја ћу опет свијет проминути,

0150    Моја душа на небо отићи.

0151    Стегни, мајко, срце у тијелу,

0152    Отимај се, не дај срцу јада,

0153    Ти не рони суза низ образе,

0154    Ти не кваси бијелога лица,

0155    Не мокри ми на мени кошуљу,

0156    Не уздиши, ако Бога знадеш,

0157    Не трни ми у руками св’јећа.

0158    У земљици ужећ ће се св’јеће,

0159    На мени се коша осушити

0160    То се теби чини од користи,

0161    А мени је од вел’ке пакости;

0162    И теби је од горега, мајко:

0163    Да ти није ништа, стара мајко,

0164    Ти вид губиш од очију, мајко!

0165    Мени не даш у земљици мира,

0166    Па се и Бог на те расрдио,

0167    Гдје ме жалиш годиницу дана,

0168    Па сад мене теби оправио,

0169    Да ти мучиш, да не плачеш, мајко!

0170    Бог проклиње сваког родитеља,

0171    Који жали свога умрлога,

0172    Кад му паса четрдесет дана.

0173    Што не жалиш болна на постељи

0174    И не жалиш нужна у невољи?

0175    Боље би му од користи било!“

0176    То је д’јете говорило мајци,

0177    Из себе је душу испустило.

0178    Оде душа Богу на небеса,

0179    На ’но мјесто, гдје и првље била.

0180    Два анђела однијеше т’јело,

0181    На ’но мјесто, гдје и прије било;

0182    Закопаше у земљиц црну.

0183    Оста мајка самохрана сама,

0184    А у своме, у б’јеломе двору,

0185    А мислећи у двору бијелу,

0186    А мислећи, што ће и како ће,

0187    Ко ће мајку смрти дохранити,

0188    Ко ли ће ју стару сахранити.

0189    А одоше два анђела млада,

0190    Они иду Богу јединоме.

0191    Па све Богу по истини кажу.

0192    Оста јадна самохрана мајка,

0193    Своје срце сустегнула мајка,

0194    Своме срцу није дала јада.

0195    Нигдар суза већ пуштила није,

0196    С драга срца уздахнула није,

0197    Б’јелог лица поквасила није.

Литература

  • Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

Zalost za sinom

жалост_за_сином.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/14 12:36