Корисничке алатке

Алатке сајта


женидба_бана_дрињанина

Женидба бана Дрињанина

Женидба бана Дрињанина је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Од како је постала крајина

0002    Није љеша порасла влахиња,

0003    Ни влахиња, ни млада Туркиња,

0004    Ни у гори пребијела вила,

0005    Ни у Млетке бијела Латинка,

0006    Што у оној Босни каловитој

0007    Шћерца драга Бошњанин-Шћепана;

0008    Лијепо јој име нађенуо,

0009    Дивно име Ружица ђевојка;

0010    Лијепо је бабо миловао,

0011    Трипут више остарала мајка;

0012    Кад се Ружа на свијет родила,

0013    Находе јој до три дојиљице,

0014    Дојиле је за три годинице,

0015    Па им нађе седам чешљарица,

0016    Чешљале је седам годиница,

0017    Те јој плету триста плетеница;

0018    Узгоји се лијепа ђевојка

0019    Прије вакта и прије земана.

0020    Кад јој било дванаест година,

0021    Затворише цуру у одају,

0022    Простријеше од свиле јастуке,

0023    И са златом везене душеке,

0024    Да не види сунца ни мјесеца

0025    А камо ли око у јунака.

0026    Двориле је четири робиње.

0027    То се чудо на далеко чуло,

0028    И љепоту чуше по свијету.

0029    Просили је бани и краљеви,

0030    И са мора млади џенерали,

0031    Добра цура неће ниједнога,

0032    Но пробира момке и јунаке.

0033    То зачуо бане Дрињанине,

0034    Па се шета по високој кули,

0035    Удара се руком уз образе,

0036    Па овако бане проговара:

0037    „Јаох мене до Бога милога!

0038    “Свуд ли има л’јепи ђевојака,

0039    „А ја јунак вјерен ни ожењен;

0040    “Идем просит’ лијепу ђевојку.„

0041    Па дозива своју стару мајку:

0042    “О бора ти, моја мила мајко!

0043    „Приправљај ми лака брашњеника,

0044    “А ја идем приправит’ дорина.„

0045    Оде мјка справљат’ брашњеника,

0046    А бане се почне азурават’:

0047    На се меће зенђило ођело,

0048    Све од чохе у злато кићене,

0049    А за пасом срмајли оружје;

0050    Добар пусат на коња турио,

0051    Шимшир седло, сребрни јексери,

0052    А заузда уздом позлаћеном;

0053    На прсима удри силембета,

0054    Ките су му скрли ибришими,

0055    А бисером ките попуњене.

0056    Носи мајка лаке брашњенице.

0057    Бан окрочи бијесна дорина,

0058    Отиште се пољем и ћенаром.

0059    Мајка бану благослове дава.

0060    Пролазио поља и планине,

0061    Здраво сиђе Босни каловитој

0062    Пред дворове Бошњанин-Шћепана,

0063    Па улази кули у авлији.

0064    Пред њиме су ишетале слуге,

0065    Те му чине дову и поштење,

0066    Па ушета у бијелу кулу,

0067    Дочека га Бошњанин Шћепане,

0068    Ту се Срби српски ижљубише,

0069    Изгрлише, за здравље питаше,

0070    Сташе пити каву и ракију.

0071    Вечер прође, био данак дође,

0072    Проговара Дрињанине бане:

0073    “Господару, Бошњанине бане!

0074    „Нит’ ме питаш, ни ја тебе кажем

0075    “Које су ме виле донијеле

0076    „Од мојега двора до твојега.

0077    “Ево да ти кажем, господаре!

0078    „Ја сам чуо, казују ми људи,

0079    “Да т’ у двору лијеп цвијет расте,

0080    „Док мирише, свак га бегенише;

0081    “Кад презрене, нико га не бере;

0082    „Утргни га, мене поклони га,

0083    “Да будемо главни пријатељи,

0084    „Да идемо један у другога,

0085    “Да гинемо један за другога,

0086    „И љубимо, за здравље питамо,

0087    “Поклони ми шћерцу за љубовцу.„

0088    Рече ријеч Бошњанин Шћепане:

0089    “Истина је што ти људи кажу

0090    „Да ја имам ћерцу за удаје,

0091    “Ко је проси, поштење наноси;

0092    „Али да ти моје јаде кажем:

0093    “Одвише је цура самовољна

0094    „И многе је просце отурила;

0095    “Ја ћу поћи на бијелу кулу,

0096    „И упитат’ моју јединицу;

0097    “Ак’ устије, мило би ми било

0098    „Да такога стечем пријатеља.“

0099    Па отиде цури у одају,

0100    И шћери је својој говорио:

0101    „Удавај се, мила шћери моја.

0102    “Кога чекаш, не дочекала га!

0103    „Већ ми твоји происци додијаше,

0104    “Попише ми винце и ракију,

0105    „Похарчише сватовски коњици

0106    “Из амбара жито свеколико,

0107    „Из стогова сламу и сијено;

0108    “Ево ти се срећа придесила

0109    „Добар јунак од соја бољега

0110    “Чак из Дрине бане Дрињанине,

0111    „У Дрини га зенђилијег нема.“

0112    Када Ружа саслуша ријечи,

0113    Поклони се до земљице црне,

0114    Љуби баба у скут и у руку,

0115    Па ђевојка бабу проговара:

0116    „Дај ме, бабо, коме тебе драго!

0117    “Каила сам ја за бана поћи,

0118    „Е сам чула, казивали су ми,

0119    “Да је бане јунак на крајини,

0120    „И да има силновито благо.“

0121    Мило било Бошњанин-Шћепану,

0122    Весо иде, те говори бану:

0123    „Зете бане, са срећом нам било!

0124    “Моја те је ћерца одабрала,

0125    „Него вади бурме и прстење,

0126    “И све друго што је за ђевојку.„

0127    Дава бане бурме и прстење,

0128    Из њедара од злата јабуку,

0129    А из џепа кутију дуката,

0130    И минђуше у бисер и злато,

0131    Златни цвијет за уво ђевојци,

0132    А срдахце од драгог камења,

0133    Чиме спуча на прси кошуљу;

0134    Даре дава свадбу уговара:

0135    “Ова свадба не за много дана

0136    „Но за саме двије ефте дана,

0137    “Док се вратим у богату Дрину,

0138    „Док покупим биране сватове

0139    “И приправим што је за весеље.

0140    „Још те молим, тасте господаре!

0141    “Састави ме с милом ћерцом твојом,

0142    „Да јој видим пребијело лице,

0143    “Е кад дођем моме мемлећету,

0144    „Питаће ме остарала мајка,

0145    “И сви бутум главни пријатељи,

0146    „Је л’ ми каква лијепа ђевојка.“

0147    Инако се не мога Шћепану,

0148    Него оде у шикли одају,

0149    Те доведе своју јединицу.

0150    Боже мили да је тебе вала!

0151    Каква ’но је Ружа Шћепанова,

0152    И какво је рухо на ђевојку!

0153    Како креће, а како ли шеће:

0154    Кад се крену кули низ скалине,

0155    Тавани се чудом затресоше,

0156    Задрмаше џами на пенџере,

0157    А од шкрипе на ноге пашмаге

0158    И шуштења свилених кавада,

0159    Сва се кула из темеља крену;

0160    Не би реко да ђевојка креће,

0161    Него да је потрес на земљици.

0162    Тако ишли, па до бана дошли,

0163    И кад бане сагледа ђевојке,

0164    Покрила се злаћеном фереџом,

0165    Сагледа јој стаса и висину,

0166    Ал’ не мога лице у ђевојке,

0167    Па ђевојци бане говорио:

0168    „О Ружице, срце из њедара!

0169    “Ти уздигни уз лице фереџу,

0170    „Да те видим, лице какво ти је.“

0171    Када цура подигну фереџу,

0172    Сину лице ка на гори сунце.

0173    Ал’ да видиш Дрињанина бана,

0174    Моли баба да јој даре дава;

0175    Бан сувише од злата ђердана,

0176    Па ђевојци на грло натиче,

0177    Те јој прекри дојке дукатима.

0178    Ту се бане с цуром увидио,

0179    Увиђели и бегенисали;

0180    Оде бане двору бијеломе.

0181    У путу га књига сустигнула

0182    Од Ружице миле вјеренице,

0183    У хитњи му цура књигу пише:

0184    „Моја срећо, бане Дрињанине!

0185    “Када станеш купити сватове,

0186    „И кад дођеш по мене ђевојку,

0187    “Не вод’ мање од хиљаде свата,

0188    „На силу ме други препросио,

0189    “Силно момче из земље незнане:

0190    „Или ће ме силом уграбити,

0191    “Али твоје свате дочекати.„

0192    Када бану глас и књига дође,

0193    Удари се руком по кољену,

0194    “Авај„ рече, јунак се зарече:

0195    “Неће други Ружу ако Бог да.„

0196    Тек што бане своме двору сиђе,

0197    И казује остаралој мајци,

0198    Какову је цуру испросио,

0199    Куцну неко алком на вратима:

0200    Младо момче из Босне поносне;

0201    Од силнога трка уморено

0202    А од зноја љуто убрљано,

0203    Без изума кули утрчао,

0204    Носи књигу, и бану је дава

0205    Од пунице и од вјеренице,

0206    Оваку му књигу нашарале:

0207    “Чуј нас, бане, дочули те људи!

0208    „Купи свате, бржај по ђевојку,

0209    “Од хиљаде мање ђавољега,

0210    „Љута ти се гуја натурила

0211    “Из Поцерја Поцерац Милошу,

0212    „На силу ти препроси ђевојку.

0213    “Цура неће, а бабо јој неће,

0214    „Ал’ ко јачи, његова ђевојка.

0215    “Кад с’ оваку убрао ружицу,

0216    „И кад цура тебе бегенише,

0217    “Не пушти је другом да мирише,

0218    „И не црни образ пред свијетом.“

0219    Књигу учи бане Дрињанине,

0220    Књигу учи, а на њу се мучи,

0221    Јад јадује, те мајци казује,

0222    И старици проговара мајци:

0223    „Што ћу, моја остарала мајко!

0224    “Ђе ћу скупит’ хиљаду сватова?

0225    „У свој Дрини ни пет стотин’ нема

0226    “Већ нејака, стара и чобана,

0227    „Него што ћу, ако Бога знадеш!“

0228    Вели њему остарала мајка:

0229    „О мој сине, Дрињанине бане!

0230    “Од кога се јеси препануо,

0231    „Те у глави памет изгубио?

0232    “Ти покупи наше Дриновљане,

0233    „Изабраћеш пуних пет стотина

0234    “Биранога момка и јунака,

0235    „Кој’ ће удрит’ на пушку запету,

0236    “А од ране јаукнути неће;

0237    „А другије скупи пет стотина,

0238    “Пиши књигу од Леђена бану

0239    „Да ти, сине, дође у сватове,

0240    “И доведе три стотине свата

0241    „По избору бољег од бољега;

0242    “Другу пиши твојему ујаку

0243    „Од Сибиња Сибињанин-Јанку,

0244    “Нек ти, сине, дође у сватове,

0245    „И доведе стотину сватова,

0246    “То су, сине девет пунанијех;

0247    „А десету не треба купити,

0248    “Но позови девет Југовића,

0249    „Јер су браћа соја јуначкога,

0250    “Ако тебе буде до невоље,

0251    „Они ће ти ваљат’ за стотину.“

0252    Када бане зачуо ријечи,

0253    Љуби мајку у бијелу руку,

0254    Па довати перо и хартију,

0255    Кити бане књиге шаровите;

0256    Једну шаље од Леђена бану:

0257    „Чуј ме, бане, главни пријатељу!

0258    “Бићеш чуо, бићеш разумио,

0259    „У Босни сам цуру испросио

0260    “Милу ћерцу Бошњанин-Шћепана,

0261    „Бржај к мене у прву неђељу,

0262    “И доведи три стотине свата

0263    „Млада момка као ватре живе,

0264    “Е ми други препроси ђевојку.„

0265    Другу бане књигу накитио,

0266    Па је шаље од Сибиња Јанку:

0267    “Мој ујаче, Сибињанин-Јанко!

0268    „Да си брже мене у сватове,

0269    “Да ми будеш сватски старјешина,

0270    „И поведи стотину сватова

0271    “Све по пушци и крвавој руци,

0272    „И доведи твојега сестрића,

0273    “Твог сестрића Бановић-Секула,

0274    „И твојега брата Маријана,

0275    “Други мене препроси ђевојку.„

0276    Двије посла, а трећу ми пише,

0277    Те је шиље браћи Југовићим’:

0278    “Чујте мене, девет побратима!

0279    „Ја вас свијех зовем у сватове

0280    “У неђељу која прва дође,

0281    „Будите ми данас у невољи,

0282    “Данас мени ја ћу шјутра вама,

0283    „Други моју уграби ђевојку;

0284    “Кумујте ми и ђеверујте ми,

0285    „Чувајте ми образ по свијету.“

0286    Кад је тако књиге начинио,

0287    Опреми их путем и ћенаром.

0288    Тако стало три четири дана,

0289    Ево бану свати са свих страна.

0290    Дивно бане свате дочекива

0291    По кулама и по чардацима,

0292    Под чадорје, и по одајама,

0293    Брзе коње у топле подруме,

0294    Циглу једну ноћцу коначили,

0295    Па у јутру свати уранише,

0296    Уранише, Босни ударише,

0297    Све по реду ђе је мјесто коме.

0298    Кад су сишли у поље Босанско,

0299    Нешто им се даде погледати,

0300    Ђе се поље маглом претворило,

0301    А кроз маглу сијевају муње,

0302    Коњи вриште, пјевају јунаци,

0303    А вију се по пољу барјаци.

0304    Пуну вјетар магла се разгали,

0305    Угледаше киту и сватове,

0306    Међу њима на коњу ђевојку.

0307    Бан се одмах јаду досјетио,

0308    Па дружини својој бесједио:

0309    „Браћо моја, кито и сватови!

0310    “Оно с’ свати Поцерца Милоша,

0311    „И Милош ми одведе ђевојку,

0312    “Него боље, ако боље знате„

0313    “Да сватове овђе дочекамо,

0314    „И да шњима боја започнемо,

0315    “Чини ми се нас је више свата,

0316    „Онђе нема пуне дв’је стотине.“

0317    То зачуо сватски старјешина,

0318    Па довати дурбин од биљура,

0319    Развуче му до седам прешљена,

0320    А осмога оку окрочио,

0321    Те пребира по пољу сватове,

0322    И упази на коњу ђевојку:

0323    Сву фереџу сузам поквасила,

0324    Уза њу два млада ђевера

0325    Те је ћеше и сузе отиру;

0326    Пред сватима Поцерац Милошу

0327    Колико би џефердар турио,

0328    Голу сабљу носи у рукама,

0329    Калаузи и стражари војсци,

0330    А поп’јева грлом бијелијем:

0331    „О Ружице, племенито злато!

0332    “Моје мило срце из њедара!

0333    „Ако те је бане испросио,

0334    “Бољи те је јунак препросио!„

0335    Када виђе од Сибиња Јанко,

0336    Он дружини својој бесједио:

0337    “Чујте мене, браћо и дружино!

0338    „Оно су ти свати од Србаља,

0339    “Наша једна браћа соколови,

0340    „Можемо им лако ударити,

0341    “И сватове бутум погубити,

0342    „Нас хиљада, а њих дв’је стотине,

0343    “Али ћемо муках допанути,

0344    „И брат брату крви се напити.

0345    “Немој, браћо, ако Бога знате,

0346    „Но хајдемо у сусрет сватов’ма,

0347    “Да Милоша Богом братимимо,

0348    „Зовимо га за вјенчана кума,

0349    “Све његове свате у сватове,

0350    „Ја ћу, браћо, пред Милош’ изићи;

0351    “Кад чујемо џевап од Милоша,

0352    „Ако нама цуру не поклони,

0353    “Сваки удри, како који може,

0354    „Свак на свога, ја ћу на Милоша.“

0355    У ријечи у којој бијаше,

0356    Сви му свати шјету каил били,

0357    У том Милош са сватима дође,

0358    Пред њим Јанко на коња дотрча,

0359    Божју му је помоћ називао:

0360    „Божја помоћ, нови побратиме!“

0361    Ал’ му Милош не да приступити,

0362    Но завика из грла бијела:

0363    „Стан’ који си, кукаће ти мајка!“

0364    Јанко му се по имену каже,

0365    И говори Поцерцу Милошу:

0366    „О Милошу, Богом побратиме!

0367    “Братимим те и капу ти скидам,

0368    „Поклони ми на коњу ђевојку,

0369    “Ја поклонит’ Дриновићу бану,

0370    „Његова је од прије ђевојка;

0371    “Зовем тебе за вјенчана кума,

0372    „Сву ти дову и поштење давам,

0373    “Твој стари сват у наше сватове,

0374    „А ђевери твоји уз ђевојку,

0375    “Барјактар ти дарива барјака,

0376    „Првијенац пуштава првјенство,

0377    “А војводе твоје у сватове.

0378    „Хајдмо, брате, Дрини валовитој,

0379    “Да пијемо, да јегленишемо.

0380    „Здраво твоја на рамену глава,

0381    “Ти ћеш лако другу набавити.„

0382    Слуша Милош од Сибиња Јанка,

0383    Јунак био, јуначки прегао,

0384    Мудар био, мудро проговара:

0385    “Примам, Јанко, твоје побратимство!

0386    „А бану ћу данас кумовати,

0387    “Моје друштво у ваше сватове,

0388    „На поклон ти лијепа ђевојка,

0389    “Сви дарови што су уз ђевојку,

0390    „Али не дам коња под ђевојком,

0391    “Алали га, алал ти ђевојка.„

0392    Ту се Србљи брацки састадоше,

0393    Изгрлише, за здравље питаше,

0394    И двоје се свата упутише,

0395    Двоје свата а једна ђевојка.

0396    Боже мили на свему ти вала!

0397    Дивно л’ их је било погледати,

0398    Здраво сишли ка бановој кули,

0399    Ту их бане гозбом почастио

0400    За неђељу дана бијелијех

0401    У весељу, игри и пјесмама.

0402    Привјенчаше за бана Ружицу,

0403    Кумише се и братимише се.

0404    О Милошу, од Поцерја крило!

0405    Чуло ти се име по свијету

0406    По јунаштву и поштену гласу,

0407    Као сабља твоја о појасу.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900.

Ženidba bana Drinjanina
Zenidba bana Drinjanina

женидба_бана_дрињанина.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/10 14:03