Женидба Грбљичића Зана

Женидба Грбљичића Зана је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Од како је Котор настануо,

0002    Није љепши цвијет процаптио,

0003    Ни ружица прољетна даница,

0004    Што ђевојка дивна Маријана,

0005    Мила шћерца Гргурине бана.

0006    У добру је порасла ђевојка,

0007    Јединита у оца ђевојка,

0008    Свакојаке школе научила,

0009    За удају нарасла ђевојка.

0010    Њу ми просе млоги просиоци,

0011    Од Котора бани и властели,

0012    А од Боке морски капетани,

0013    Ал’ ђевојка силна и бијесна,

0014    По избору избира делије,

0015    Не избира млада по богаству

0016    Ни по роду дивну и госпоцку,

0017    Него бира ваљана јунака,

0018    Који снаге и љепоте има,

0019    Који носи свијетло оружје.

0020    Како који просац долазаше,

0021    Бан га оће, а ђевојка неће.

0022    То зачуо Грбљичићу Зано

0023    Од пространа Грбља питомога,

0024    Обуче се што мога наљеше,

0025    Диван јунак, а ођело дивно,

0026    За појасом свијетло оружје,

0027    А у руке чибук цариградски,

0028    У чибуку бокин од Мисира,

0029    Вас од амбра и сувога злата,

0030    Мрке своје засукао брке,

0031    Сјају му се токе кроз бркове,

0032    Оде право у Котору граду.

0033    У банове дворе улазио,

0034    И бану се поклонио дивно,

0035    Овако му ријеч проговара:

0036    „Ја сам чуо, наш честити бане,

0037    “Да ти имаш шћерцу на удају,

0038    „А ја насто јунак на женидбу.

0039    “Оли ми је, бане, поклонити?„

0040    Онда Зану бане говорио:

0041    “Чујеш ли ме, кнеже Грбљичићу,

0042    „Истина је што ти људи кажу,

0043    “Ал’ је моја ћерка самовољна,

0044    „Не боји се никога до Бога,

0045    “Млоги су је просци запросили,

0046    „Ал’ свакоме наодила ману,

0047    “Пак се бојим и страшим се вома,

0048    „Да и тебе данас не забави,

0049    “Мене тебе на вјеки омрази.

0050    „А сада ћеш очима виђети.“ -

0051    „Шћери моја, мила Маријано,

0052    “Ево тебе ваљана јунака,

0053    „Што те тражи за вјерну љубовцу.“

0054    Ево Маре, лијепе ђевојке,

0055    Ах каква је, три је јада било!

0056    На Мару је чудно одијело,

0057    Сва у свили трепти и у злато,

0058    За њом слуге страхом пристајаху,

0059    Те јој носе скуте и рукаве,

0060    Застиђе се Грбљичићу Зано

0061    Од љепоте каква је ђевојка,

0062    И од оне веље госпоштине.

0063    Када виђе млада Маријана,

0064    Ђе се нађе, онђе стаде стадом:

0065    „Ево, рече, за мене јунака.“

0066    Даде бане не рече ријечи.

0067    Зане скига бурме позлаћене,

0068    И заручи љепоту ђевојку.

0069    На брзо је свадбу углавио:

0070    Ова свадба до мјесеца дана.

0071    Отолен се кнеже подигао,

0072    Кад је своме Грбљу долазио,

0073    Те сакупи прве и избране,

0074    Грбљанима редом казиваше

0075    Да му бане поклони ђевојку,

0076    И како је свадбу углавио.

0077    На честито свак му долазио,

0078    Сваком Зано дава пити вина.

0079    То стајало неколико дана,

0080    То зачула властела которска,

0081    И поморски неки капетани,

0082    У Котору вијећ учинише

0083    Да кад Зано дође по ђевојку,

0084    Да му отму цуру на срамоту,

0085    И у двору кад би уљегао

0086    За трпезом са свим сватовима,

0087    Да их муче на питања тешка,

0088    И застиде пред Которанима,

0089    Не би ли им наодили мане,

0090    Без ђевојке Грбљу одаслали.

0091    Тајно раде, а вјеру задају,

0092    Један другог преварит’ да неће.

0093    То обазна млада Маријана,

0094    Те је брзо књигу накитила,

0095    Те је шаље Грбљу пространоме

0096    А на руке Грбљичићу Зану:

0097    „Вјерениче, мој несуђениче,

0098    “Просци су се моји саставили,

0099    „Када дођеш сватовима за ме,

0100    “Да те у град нагну преварити,

0101    „Зборит’ с тобом грчки и латински,

0102    “Напит’ вина тридесет здравица,

0103    „Три мегдана чекају те справна.

0104    “Ваља с Грком грчки говорити,

0105    „Тридес чаша отпити здравица.

0106    “Но доведи Грчића Манојла,

0107    „Ако буде грчки говорити,

0108    “А латински ја ћу говорити,

0109    „И доведи Пијавицу Ђура,

0110    “Ако буде испијати вино;

0111    „И доведи ваљана јунака,

0112    “Ако буде изић’ на мегдану.„

0113    Када Зану књига долазила,

0114    Свој тројици књиге оправио,

0115    У књизи их Зано поздрављаше,

0116    Побратимство њима обећава.

0117    Стаде купит’ кићене сватове:

0118    Од Пераста до два Бујовића,

0119    А од Рисна Ћеловић-сердара,

0120    Од Новога до два Царевића,

0121    Од Луштице два Паландичића,

0122    Од Кртола до два Старчевића,

0123    Од Прчања до два Луковића,

0124    Од Доброте два Периновића,

0125    Кума куми Пивљанина Баја.

0126    Кад јунаци гласе разумјеше,

0127    Сваки хита, а за Зана пита,

0128    Убрзо се свати сакупише.

0129    Дивно их је Зано причекао,

0130    Пију вино, разговарају се,

0131    Пред њим’ Зано књиге проучио,

0132    Што му пише лијепа ђевојка.

0133    То зачуо Грчићу Манојло,

0134    И зачуо пијавица Ђуро,

0135    И зачуо Пивљанине Бајо,

0136    Пак су Зану били бесједили:

0137    “Ми ајдемо, часни домаћине,

0138    „Тамо ћемо лако учинити.“

0139    Тадер кнеже ријеч проговори:

0140    „Чувајмо се моја браћо драга,

0141    “Ми немојмо образ оцрнити,

0142    „Латини су мудре варалице,

0143    “Па се бојим големе срамоте.„

0144    Отолен се свати подигоше,

0145    Пјевајући, из пушак’ мећући.

0146    Кад су дошли до близу Котора,

0147    Пред Котор се свати уставише,

0148    Рече ријеч Грбљичићу Зано:

0149    “Браћо свати, да се послушамо,

0150    „Ако буде грчки говорити,

0151    “Говориће Грчићу Манојло,

0152    „Ако буде вино напијати,

0153    “Напијаће Пијавица Ђуро,

0154    „Ако буде на мегдан изићи,

0155    “Немој браћо на жао да буде,

0156    „Ја ћу изић’ на мегдан јуначки,

0157    “Ако буде здравице напијат’,

0158    „Нек напија Ћеловић сердаре,

0159    “Ако буде мудро говорити,

0160    „Нека зборе до два Луковића

0161    “Ако стану цекина тражити,

0162    „Нека плате два Периновића,

0163    “Ако буде мудре учит’ школе,

0164    „Нек се зову до два Бујовића,

0165    “Ако стану обичај вадити,

0166    „Нек нас бране до два Царевића,

0167    “Ако буде што тешко дизати,

0168    „Нека дижу два Паландичића,

0169    “Ако буде коље прескакати,

0170    „Нек прескачу до два Старчевића,

0171    “А латински збориће ђевојка.„

0172    То рекоше, у град уљегоше,

0173    Дивно их је бане дочекао,

0174    За пунаном софром поставио,

0175    За трпезом сваке ђаконије,

0176    Као ’но ти у господичића,

0177    Посједаше кићени сватови.

0178    Обзиру се тамо и овамо,

0179    Око њих су многи настојници

0180    Оружани и наћордисани,

0181    На сватове попријеко гледе,

0182    Те сватове редом пребројише:

0183    Осамдесет и девет сватова

0184    Деведесет нек буде ђевојка.

0185    Гледају их од дома сватови,

0186    Да кидишу, кидисат’ не смију,

0187    Да ћерају, ћерати не могу,

0188    Да их пред град ђе гођ дочекају,

0189    Чекали би, ал’ се препанули.

0190    Тадар рече један од властела,

0191    Грчки зове младожењу Зана.

0192    Зано мучи, а збори Манојло,

0193    И прва се шала заметнула.

0194    Тад изиђе један од Латина,

0195    Носи бардак у обадв’је руке,

0196    У њим вина тридесет коната,

0197    Те напија Грбљичићу Зану:

0198    “Здрав у главу, млади младожења!„

0199    Попи бардак, па опет напуња,

0200    И пружи га младожењи Зану,

0201    Зано пружи да би прифатио,

0202    Ал’ доскочи Пијавица Ђура:

0203    “Потпи, бане, јер сам ожедњео.

0204    „Бог убио бана таста твога,

0205    “Који нема повишије чаша.„

0206    Пригну Ђуро прави пијавица,

0207    Док је бардак празан изврнуо.

0208    Када виђе Гргурине бане,

0209    Он закуми од дома сватове,

0210    Да већ даље не замећу мутње.

0211    Онда рече стари сват од свата:

0212    “Гргурине, од Котора бане,

0213    „Ако мислиш давати ђевојку,

0214    “Изводи је, и износи даре.„

0215    Ето бана, не би николико,

0216    Изведе им младу Маријану,

0217    Сва камара на све стране сину,

0218    Засјаше се злато и прстење,

0219    Дарова је младим ђеверима,

0220    А сватове што је за којега.

0221    Отолен се свати подигоше,

0222    И с баном се дивно ижљубише,

0223    Дома иду танко поп’јевају,

0224    Пушкам’ мећу, а барјацим’ вију,

0225    Кад дођоше пред бијелом црквом,

0226    Пред бијелом црквом светом Петком,

0227    Ту се вјенча Зано с Маријаном,

0228    Држа свате за неђељу дана.

0229    Кад неђеља пуна напуни се,

0230    Сваки здраво своме двору пође.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900.
Штампање