Женидба Дмитра Јакшића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Вино пију два Јакшића млада,

0002    Јакшић Дмитар и Јакшић Стеване;

0003    Јакшић Дмитар Стевану беседи:

0004    ”Ој Стеване, мој брате рођени,

0005    Који су се са мном породили

0006    Већ су себи дјецу изродили,

0007    А ти мене оженио ниси!”

0008    Јакшић Стеван Дмитру одговара:

0009    ”Јакшић Дмитре, мој брате рођени ,

0010    Ево има три године дана

0011    Како тражим за тебе дјевојку –

0012    Ди ја нађем за тебе дјевојку,

0013    Онђе нема за ме пријатеља,

0014    А ди нађем за ме пријатеља,

0015    Онђе нема за тебе дјевојке!

0016    Ето има три године дана

0017    Откако си турски арачлија –

0018    Јес’ видио за себе дјевојку,

0019    Ја видио, ја дигод зачуо,

0020    Да ти просим у мајке дјевојку?”

0021    Ал’ беседи Јакшић Димитрије:

0022    ”видио сам за мене дјевојку,

0023    видио сам доле у Ровина,

0024    У онога Радосава Кавге!”

0025    Тад беседи Јакшићу Стеване:

0026    ”Да идемо да је испросимо,

0027    Да просимо јал’ да је отмемо!”

0028    Па одоше по лепу дјевојку.

0029    Кад су дошли доле у Ровина,

0030    Ал’ дјевојка визитира стражу;

0031    За њом иду до девет ропкиња,

0032    Па јој држе скуте и рукаве –

0033    Скуте држе да се не оросе,

0034    А рукаве да се не окруне,

0035    Над њом лети сив зелен соколе,

0036    Те јој чини од сунашца лада.

0037    Божију јој помоћ називали,

0038    Она њима боље одговара:

0039    ”Бог помог’о, два Јакшића млада!

0040    Куд сте пошли и шта ли тражите?”

0041    Њо’зи веле два Јакшића млада:

0042    ”Ми идемо доле у Ровину,

0043    На кољено Радосава Кавге,

0044    Да просимо капетан-дјевојку!”

0045    Њима вели капета-дјевојка:

0046    ”Вратите се, два Јакшића млада,

0047    Оба ћете изгубити главу;

0048    Просило ме девет просиоца,

0049    Сви ји девет погубио Раде,

0050    Погубиће и данас десете,

0051    Погубиће две лепоте лепе!”

0052    Ал’ беседе два Јакшића млада:

0053    ”Драга душо, капетан-дјевојко,

0054    Грли, душо, добра коња мога,

0055    Јали мога јали брата мога,

0056    Да идемо кроз гору зелену!”

0057    Ал’ беседи капетан-дјевојка:

0058    ”Сустић’ ће нас Радосаве Кавга,

0059    У њега су рти брзоловци,

0060    У њега су слуге змајевите,

0061    У њега су коњи брзовати –

0062    Сустић’ ће нас у гори зеленој,

0063    Па ће нама поскидати главе!”

0064    Њо’зи вели Јакшићу Стеване:

0065    ”Не брини се, капетан-дјевојко,

0066    Ја имадем крчмарицу Мару,

0067    Која ће нас у гори склонити

0068    Док не прође Радосаве Кавга!”

0069    Све мислила капетан-дјевојка,

0070    Све мислила, на једно смислила,

0071    Па загрли коња Стеванова

0072    И одоше у гору зелену.

0073    Ал’ се враћа сив зелен соколе,

0074    Па он лети доле у Ровину

0075    Да пробуди Радосава Кавгу;

0076    Удара га крилом по образу

0077    И пробуди Радосава Кавгу.

0078    Кад се трже Радосаве Кавга,

0079    Он повика змајевите слуге:

0080    ”Поватајте коње брзовате!”

0081    Дигоше се кроз гору зелену,

0082    Пред њима су рти брзлови –

0083    Све сејеле из темеља крећу

0084    Како иде Радосаве Кавга.

0085    Кад то зачу капетан-дјевојка,

0086    Беседила капетан-дјевојка:

0087    ”Богом браћо, два Јакшића млада,

0088    Ето иде Радосаве Кавга,

0089    Узимајте сабљу од појаса,

0090    Вашом руком одсјец’те ми главу

0091    Да ме живу не затече Кавга!”

0092    Ал’ Стева слушати не тео,

0093    Брзо иде крчмарици Мари,

0094    Па беседи Јакшићу Стеване:

0095    ”Богом сестро, крчмарице Маро,

0096    Заклони ми брата и снаицу

0097    Да ји младе не погуби Кавга!”

0098    То је Мара за Бога примила,

0099    Отворила све подруме дојне,

0100    Па ји склони у подруме дојне,

0101    Сама шеће пред двор на улицу,

0102    Она седи, грозне сузе рони.

0103    Долази јој Радосаве Кавга,

0104    Па беседи Радосаве Кавга:

0105    ”Крчмарице, драга другарице,

0106    Је с’ видила какве год сватове

0107    Да су прошли, провели дјевојку?”

0108    Одговара крчмарица Мара:

0109    ”Вид’ла сам ји, лето ји не вид’ло,

0110    Голем су ми зулум починили,

0111    Разбили ми два б’јела пеара,

0112    Два разбили, два вина просули!”

0113    Ал’ беседи Радосаве Кавга:

0114    ”Не куни ми, крчмарице Маро,

0115    Не куни ми зета ни сестрице,

0116    Сву ћу теби штету наплатити –

0117    Ево има девет годиница

0118    Како чекам два Јакшића млада!”

0119    Па се маша руком у џепове,

0120    Извади јој два жута дуката,

0121    Па ји даје крчмарици Мари

0122    Да не куне зета ни сестрице

0123    И Стевана, младог пријатеља.

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Zenidba Dmitra Jaksica