Корисничке алатке

Алатке сајта


женидба_ивана_сењанина

Женидба Ивана Сењанина

Женидба Ивана Сењанина је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Огласи се лијепа дјевојка

0002    У Мостару на крајину граду,

0003    Просило је триста просилаца,

0004    И сам паша од Мостара града

0005    И сам царе за везира свога;

0006    Курва неће за тог ниједнога,

0007    Нег’ би ћела за царева сина,

0008    Ал’ је д’јете лудо и нејако.

0009    Није само од седам година.

0010    То се чудо надалеко чуло

0011    И то чудо и до Сења дође.

0012    За то чуо Сењанин Иване,

0013    Пак поткива добре коње своје

0014    У њиове ноге све четири,

0015    Сребром двије, а у двије златом;

0016    Пак дозивље двије кулунђије,

0017    О себи је сребро поковао,

0018    И дозивље двије терзије,

0019    Пак о себи скерлет покројио.

0020    Пак оседла добре коње своје,

0021    Сигура се од Сења Иване

0022    И отиде камену Мостару.

0023    Каде дође до Мостара града

0024    И он нађе на еглену Турке,

0025    На чаршији пред Мостаром градом,

0026    Турски њима салам називаше:

0027    „Саламалећ, Мостарани Турци!“

0028    Али вели паша од Мостара:

0029    „Здраво да си, делијо незнана!“

0030    Али рече од Сења Иване:

0031    „Не будали, паша од Мостара,

0032    Ја нијесам незнана делија,

0033    Него царев точибаша Мујо!“

0034    Ал’ му вели паша од Мостара:

0035    „Ај Турчине, точибаша Мујо,

0036    Залуду си коње потрудио,

0037    Мостарка је гиздава дјевојка,

0038    Неће ћети ни гледати на те,

0039    Да камоли да би пошла за те,

0040    Јер њу проси триста просилаца,

0041    И ја паша од Мостара града

0042    И сам царе за везира свога ─

0043    Неће курва за тог ниједнога,

0044    Нег’ би ћела за царева сина,

0045    Ал’ је д’јете лудо и нејако,

0046    Није само од седам година!“

0047    Тадај вели од Сења Иване:

0048    „Вај, Бога ти, паша од Мостара,

0049    Ђе су двори овде дјевојачки?“

0050    Ал’ му рече паша од Мостара:

0051    „Ај ти, точибаша царев Мујо,

0052    Ти окрени добре коње своје,

0053    Пак појаши кроз Мостар бијели,

0054    А кад будеш насред б’јела града,

0055    Ти погледај здесна налијево,

0056    Угледаћеш дворе дјевојачке ─

0057    Двори јесу лимом покривени,

0058    А пенђери сребром преплетени,

0059    И на њима јабука од злата,

0060    У јабуци два камена драга!“

0061    А кад чуо од Сења Иване,

0062    Он окрену добре коње своје

0063    И отиде кроз Мостар бијели.

0064    А кад био насред б’јела града,

0065    Погледа здесна налијево

0066    И угледа дворе дјевојачке,

0067    Који јесу лимом покривени.

0068    Кад је [био] двору на погледу

0069    Угледа га мостарска дјевојка,

0070    Пак старицу мајку дозиваше:

0071    „Вај, старице, моја мила нане,

0072    Да ти видиш чудана јунака!

0073    Мене проси триста просилаца,

0074    И још паша од Мостара града

0075    И сам царе за везира свога ─

0076    Нећу, нане, за тог ниједнога,

0077    Смотавај ми б’јело руво моје

0078    С овијем ћу сада одлазити!“

0079    Ал’ изиђе дјевојачка мајка,

0080    Ал’ изиђе пред бијеле дворе

0081    И дочека од Сења Ивана.

0082    Ал’ вели од Сења Иване:

0083    „Саламалећ, дјевојачка мајко,

0084    Дај дјевојку оваком јунаку!“

0085    Али дође дјевојачка нане,

0086    Те Ивану добре коње прима,

0087    Коње води доље у подруме,

0088    А Ивана горе у чардаке;

0089    Коњма даје јечма и пшенице,

0090    А Ивану лагане обеде,

0091    И даде му слатке малвазије

0092    И лијепе жежене ракије,

0093    И смотава руво дјевојачко.

0094    Кад се они мало понапише

0095    И на добре коње сусједоше,

0096    Паке језде кроз Мостар бијели.

0097    То гледају Мостарани Турци,

0098    Још говоре Турци Мостарани:

0099    „Ну ти курве точибаше Мује,

0100    Ђе одведе гиздаву дјевојку!“

0101    Али вели паша од Мостара:

0102    „Чудни коњи точибаше Мује ─

0103    Овакове добре коње кажу

0104    У неког Сењанина Ивана!“

0105    Паке језде три бијела дана,

0106    Нит’ клањаше ни Бога молише,

0107    Нити турски абдес узимаше.

0108    Кад четврто јутро освануло,

0109    Али рече мостарска дјевојка:

0110    „Вај, Турчине, точибаше Мујо,

0111    Пријеђешмо земљу и градове,

0112    Нит’ клањасмо нит’ Бога молисмо,

0113    Нит’ турски абдес узимашмо ─

0114    Вира моја, покаурисмо се!“

0115    Али вели Сењанин Иване:

0116    „Не будали, драга душо моја,

0117    Кад дођемо двору бијеломе,

0118    Клањаћемо и Бога молити

0119    И ми турски абдес узимати!“

0120    А кад бише више Сења града,

0121    На погледу двору Иванову,

0122    Угледа ји мајка Иванова,

0123    Далеко и она угледала,

0124    А мало ближе и сусретала,

0125    Пак Ивану сину бесјеђаше:

0126    „Вај, Иване, драго јање моје,

0127    Јеси ли ми здраво и весело,

0128    Водиш ли ми милу снау моју?“

0129    А кад чула Туркиња дјевојка,

0130    Она цикнула како љута змија,

0131    Од јада се к црној земљи вија,

0132    И потрже ноже од појаса

0133    Да удари себе у срдашце.

0134    Ал’ допаде мајка Иванова,

0135    Уфати је за нож и за руку:

0136    „Бог ми с тобом, драга снао моја!“

0137    Доведе је Сењу бијеломе,

0138    Часнијем крстом је покрстио

0139    И узе је за вијерну љубу;

0140    Нигда јунак није прекорио

0141    Да је била Туркиња дјевојка.

0142    Ни ту био, ни право казао!

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Ženidba Ivana Senjanina
Zenidba Ivana Senjanina

женидба_ивана_сењанина.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/10 22:22