Корисничке алатке

Алатке сајта


женидба_комлен-барјактара

Женидба Комлен-барјактара

Женидба Комлен-барјактара је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Вино пију три српска сердара

0002    У бијелу Сењу на крајини

0003    А на дворе од Сења Ивана.

0004    Једно бјеше сердар Јанковићу,

0005    А друго је од Сења Иване,

0006    А треће је Комлен барјактаре.

0007    Вино пију за софром од злата,

0008    Па када се вином напојише,

0009    Тада рече од Сења Иване:

0010    „Побратиме, Јанковић-Стојане,

0011    “Ево чудо што говоре људи,

0012    „У Грабежу граду латинскоме

0013    “Кажу, побро, лијепу дјевојку,

0014    „Милу кћерку од Грабежа краља,

0015    “Побратиме, лијепу Луцију

0016    „Да је љепше у свијету нема.

0017    “Просило је седам просиоца,

0018    „Седам бана од седам земаља,

0019    “Осмо дужду од млетачка пуста,

0020    „Па дјевојка љуто поносита,

0021    “Побратиме, ниједнога неће.

0022    „Зло се на њу наљутио краље,

0023    “Те је коњ’ма на кошију тура.

0024    „Пошљи коња, Богом побратиме,

0025    “До Грабежа града у Латине,

0026    „Не би л’ Бог до добио дјевојку,

0027    “Тим бисмо се, побро, поносили.„

0028    А кад зачу Комлен барјактаре,

0029    Скочи јунак ка да се помами,

0030    Па полеће низ бијелу кулу,

0031    Докле сиђе код коња ђогата,

0032    До ђогата ћемерлије врата.

0033    Оседла га седлом сребрнијем,

0034    А по седлу ашу срмајлију,

0035    Па по њојзи четири колана,

0036    А и пету ибришим тканицу,

0037    Црвеном га чоом покриваше

0038    С обадвије стране до кољена,

0039    Од кољена ките до копите,

0040    Заузда га уздом стамболијом,

0041    Па се ђогу вије око врата,

0042    А љуби га у чело широко.

0043    Кад сердари на ноге скочише,

0044    Па пођоше низ бијелу кулу

0045    Тада рече сердар Јанковићу:

0046    “Побратиме, од Сења Иване,

0047    „Шта изрече пред мојим сестрићем,

0048    “Пред сестрићем Комлен-барјактаром,

0049    „Ја се бојим, украшће ђогина,

0050    “Па отићи у земљу латинску,

0051    „Те ће своју главу изгубити.“

0052    У ријечи до коња дођоше,

0053    А код коња Комлена нађоше.

0054    Тад га пита Јанковић Стојане:

0055    „О сестрићу, Комлен-барјактаре,

0056    “Куд си, синко, коња опремио?„

0057    Тад му Комлен поче говорити:

0058    “Мили ујко, Јанковић-сердару,

0059    „Оћу, ујко, коња пројаати

0060    “По авлији под бијелом кулом.„

0061    Па се ђогу на рамена баци,

0062    Окрете га пољем сењанскијем,

0063    Па га врати под бијелу кулу.

0064    А кад ђога натраг повратио,

0065    Довати га златном узенгијом,

0066    А како се ђогин наљутио,

0067    По три копља у висине скаче,

0068    По четири и тамо и амо,

0069    Па кад ђога догна до ујака,

0070    Калпак скиде, под пазуо баци,

0071    А ујака увати за руку,

0072    Покорно му поче говорити:

0073    “Молим ти се, мој мио ујаче,

0074    „Поклони ми твојега ђогина,

0075    “И уза њ’га хиљаду цекина.„

0076    А кад зачу од Сења Иване,

0077    Тад Стојану поче говорити:

0078    “Побратиме, Јанковић-сердару,

0079    „Молим ти се како брату своме,

0080    “Поклони му косната ђогина,

0081    „Ја ћу дати хиљаду цекина.“

0082    Ту се браћа сложно послушаше,

0083    Те Комлена лепо опремише,

0084    Стојан свога опреми ђогина,

0085    Иван даде хиљаду цекина,

0086    Па га поче Стојан сјетовати:

0087    „О сестрићу, Комлен-барјактаре,

0088    “Немој, сине, коња прегонити,

0089    „Већ полако иди низ приморје,

0090    “Па кад сидеш у Грабежа града,

0091    „Ником коња не даји из руке,

0092    “Латини ће коња пром’јенити,

0093    „И немој се, сине, преварити

0094    “Кад потечеш пољем грабешкијем,

0095    „Да ђогина ошинеш камџијом,

0096    “Јер ће синут’ пољем грабешкијем,

0097    „Нећеш знати куд ћеш ударити.

0098    “Немој седло збацати с ђогина,

0099    „Већ потегни на токе колане,

0100    “А по њима ибришим тканицу.„

0101    Покорно се Комлен поклонио,

0102    Па ујака пољуби у руку,

0103    Пак излеће на бијелу кулу,

0104    Те отвори сандук и сепете,

0105    Па повади руо и оружје,

0106    Накити се на бијелој кули

0107    Вас у скерлет и у чисто злато,

0108    А припаса свијетло оружје,

0109    Па се ђогу на рамена баци,

0110    Оде соко низ приморје равно.

0111    Није добра ђога прегонио:

0112    Што је било четири сахата,

0113    За два узме Комлен на ђогину;

0114    Што је било двадес и четири,

0115    За дванаест Комлен приватио,

0116    Докле сиђе пољу грабешкоме.

0117    Када сиђе у поље грабешко,

0118    Зло се под њим ђогин наљутио,

0119    По три копља у висине скаче,

0120    По четири и тамо и амо,

0121    У напредак ни броја му нема.

0122    Далеко га угледао краљу,

0123    Па кад виђе Комлен-барјактара,

0124    И под њиме косната ђогина,

0125    Одма краљу у двору нареди,

0126    Да се спреми дванаест катана,

0127    Да пресретну Комлен-барјактара,

0128    И допрате краљу у дворове.

0129    А катане коње посједоше,

0130    Широкијем пољем изиђоше,

0131    Предадоше покорно поздравље.

0132    А кад Комлен саслуша поздравље,

0133    Добра Комлен окрете ђогина,

0134    Побратиме, на Грабеж-капију,

0135    Па кад јунак дође у авлију,

0136    Ал’ у авлиј’ тридес дјевојака,

0137    У авлији коло уватише,

0138    Међу њима лијепа Луција

0139    Свему колу млада коловођа,

0140    Све је коло висом надвисила,

0141    А љепотом коло зачинила,

0142    Вија колом како вијор гором.

0143    Како Комлен дође у авлију,

0144    Пустише се из кола дјевојке.

0145    Како Комлен одсједе ђогина,

0146    Обје руке у џепове баци,

0147    Те дарива тридес дјевојака,

0148    Свакој даде по тридес цекина,

0149    А Луцији три стотин’ цекина.

0150    Па кад Комлен одсједе ђогина,

0151    Залеће се лијепа Луција,

0152    Те привати ђога за дизгине,

0153    Па му сави руке око врата,

0154    Поче ронит’ сузе од очију,

0155    И ђогату коњу говорити:

0156    “Коњ ђогате, мој по Богу брате,

0157    „Доби мене младу на кошију,

0158    “Ја ћу с мене наниз разнизати,

0159    „Те ћу твоју гриву поткитити,

0160    “Златним ћу те ковом потковати,

0161    „Покривати свилом и кадифом.“

0162    А кад Комлен пошао на кулу,

0163    Окрете се и рече дјевојци:

0164    „О госпођо, лијепа дјевојко,

0165    “Ником коња не даји из руке,

0166    „Док се натраг из куле повратим.“

0167    Па он оде на бијелу кулу.

0168    Како Комлен изиђе на кулу,

0169    Пресрете га од Грабежа краљу,

0170    Руке шире у лице се љубе,

0171    За јуначко питају се здравље,

0172    Па сједоше ладно пити вино.

0173    Кад се мало вином напојише,

0174    Пита краљу Комлен-барјактара:

0175    „А Бога ти, незнани јуначе,

0176    “Одакле си, од кога ли града,

0177    „Како ли те по имену вичу,

0178    “И од ког си рода и племена?„

0179    Па му Комлен поче говорити:

0180    “Господару, од Грабежа краљу,

0181    „Јеси л’ чуо латинске Котаре,

0182    “Из Котара Јанковић-Стојана,

0183    „И сестрића Комлен-барјактара?

0184    “Ја сам главом Комлен барјактаре.„

0185    А кад зачу од Грабежа краљу,

0186    Скочи краљу на ноге јуначке,

0187    Удари га руком по рамену,

0188    Па му јунак поче говорити:

0189    “Здрав, Комлене, српски барјактару,

0190    „Благо мајци која те родила,

0191    “И љубовца која за те дође!

0192    „Сјутра прије нег’ сунце огрије,

0193    “Пукнути ће на граду топови,

0194    „У пољу се коњи покупити,

0195    “Потећи ће пет стотин’ парипа

0196    „Од све Босне и Херцеговине,

0197    “И потећи три стотин’ хатова

0198    „Све од Шама и Мисира равна,

0199    “И потећи седам бедевија

0200    „Седам бана од седам земаља,

0201    “Осмо кулаш дужда од Млетака,

0202    „И кобила црна Арапина.

0203    “И моји ће трчат’ осам коња.

0204    „Ако Бог да и срећа јуначка,

0205    “Да који год добије дјевојку,

0206    „Опет ћу је теби поклонити.“

0207    Покорно се Комлен поклонио,

0208    Љуби краља у бијелу руку,

0209    Па он оде низ бијелу кулу,

0210    Оде јунак ноћцу преноћити,

0211    Одморити себе и ђогина.

0212    А кад свану и зора заб’јели,

0213    Тад пукоше на граду топови,

0214    У пољу се коњи покупише,

0215    Покупише па упарадише:

0216    Напријед су пет стотин’ парипа

0217    Од све Босне и Херцеговине,

0218    А за њима три стотин’ хатова,

0219    За хатима седам бедевија

0220    Седам бана од седам земаља,

0221    Осмо кулаш дужда од Млетака,

0222    И кобила црна Арапина.

0223    Па када се коњи наредише,

0224    Наредише па упарадише,

0225    Бојна седла бацати почеше,

0226    Комлен ђогу колане потеже.

0227    Сви јунаци стали те гледали,

0228    Гледајући млади говорили:

0229    „Боже мили, да чудне будале!

0230    “Бојно седло не збаци с ђогина,

0231    „Нег’ на токе колане претеже.

0232    “Није шала ни пола сахата,

0233    „А камоли пуна два сахата

0234    “Претрчати пољем грабешкијем.„

0235    Кад се лепо коњи наредише,

0236    Краљ изведе лијепу дјевојку,

0237    Тад на граду топови пукоше.

0238    А да ти је погледати било,

0239    Све је поље магла притиснула

0240    Доста мртви коња и јунака.

0241    А кад прошли по мегдана били,

0242    Сви хатови прођоше парипе,

0243    Бедевије прођоше хатове,

0244    А најпрви Арап на кобили,

0245    За њиме се Комлен натурио.

0246    Док Комлену доцкан на ум дође,

0247    Баци ђогу за уши дизгине,

0248    А пљесну га руком по сапима,

0249    Сину ђогин пољем грабешкијем

0250    Како зв’језда преко ведра неба,

0251    Одмах прође ђогин бедевију.

0252    Угледаше грабешке дјевојке,

0253    Угледаше па пјеват’ почеше:

0254    “Весели се, лијепа Луцијо,

0255    „Тебе ђогин доби на кошију.“

0256    Како ђогин дође на биљегу,

0257    С њога скочи Комлен барјактаре,

0258    Прихвати га од Грабежа краљу,

0259    А Луција косната ђогина,

0260    Пак дворјанске слуге дозиваше,

0261    Те им млада поче говорити:

0262    Да ђогата свилом покривају,

0263    А краљ узе Комлен-барјактара.

0264    Кад с њим краљу у град улазио,

0265    Онда пуче три стотин’ топова,

0266    И толико ситнијех плотуна,

0267    А кад краљу двору своме дође,

0268    Ту радосно чинише весеље,

0269    Вино пише, ноћцу преноћише,

0270    А кад свану и зора заб’јели,

0271    Краљ изведе лијепу Луцију,

0272    И изведе двије уз Луцију,

0273    И даде му седам мазги блага,

0274    И шест златна руха ђевојачка,

0275    Пак му даде тридест пратилаца,

0276    Да га здраво прате до Котара,

0277    Здрав Комлен оде у Котаре.

0278    А кад био у поље котарско,

0279    Далеко га ујак опазио,

0280    У сретање њему полетио,

0281    А каде се сретоше јунаци,

0282    Руке шире у лице се љубе,

0283    За јуначко питају се здравље,

0284    Па одоше у бијелу кулу,

0285    Започеше чинити весеље.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900.

Ženidba Komlen-barjaktara
Zenidba Komlen-barjaktara

женидба_комлен-барјактара.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/10 22:32