Корисничке алатке

Алатке сајта


женидба_краља_будимскога

Женидба краља будимскога

Женидба краља будимскога је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

Текст пјесме

0001    Купи војску од Будима краљу,

0002    Иде с војском на Косово бојно

0003    И он води Бановић-Секула.

0004    Секул сестри својој говорио:

0005    „Л’јепа Маре, драга сестро моја!

0006    Идем, сестро, у бој на Косово.

0007    Чувај, сестро, б’јеле дворе моје

0008    И у двору силновито благо.

0009    Ти никому не отворај дворе,

0010    Док не видиш мила брата твога

0011    И његова злаћена прстена

0012    И на њему л’јепа два имена:

0013    Име једно „Бановић-Секуле,“

0014    Друго име, драга сестро моја:

0015    „Л’јепа Маре, сестра Секулова.“

0016    Све то мисли Бановић-Секуле,

0017    Да га нико одникле не чује.

0018    Све то слуша од Будима краљу,

0019    Он је краљу на зло промислио

0020    И дјевојке љубит намислио.

0021    Кадар чуо од Будима краљу,

0022    Што говори Бановић-Секуле,

0023    Пође краљу на Косово бојно.

0024    Кадар бојно на Косово дође,

0025    Ту свилена распео шатора,

0026    Кад ево ти Бановић-Секула!

0027    Кад је Секул на Косово дошо,

0028    Он свилена распео шатора,

0029    Пије рујно под шатором вино.

0030    Мал не пије од Будима краљу,

0031    Нег се шета бојну по Косову

0032    Краљу свога срца невесела.

0033    Говори му Бановић-Секуле:

0034    „Св’јетал краљу, драги господару!

0035    Што не пијеш вино и ракију,

0036    Нег се шеташ по Косову бојну,

0037    Св’јетал краљу, срца невесела?

0038    Оли си се, краљу, препаднуо,

0039    А од војске цара невјернога?

0040    Не страши се, краљу господаре!

0041    Уздајмо се у божије руке,

0042    Ласно ћемо предобити Турке.“

0043    Св’јетал му је краљу говорио:

0044    „О Секуле, права моја слуго!

0045    Ја сам срца мога невесела,

0046    Не страшим се краљу од Турака.

0047    Ако Бог да и божија мајка,

0048    Богом ћемо предобити Турке,

0049    Нег сам мога срца невесела,

0050    Велика се мени догодила.

0051    Остали ми кључи од ризнице

0052    А у мојој бијелој камари

0053    Под јастуком на меку душеку.

0054    У двору ми момци и момкиње,

0055    Хоће мога простират душека,

0056    Наћи ће ми кључе од ризнице

0057    И моје ће покупити благо,

0058    Из б’јела ће двора побјегнути.

0059    Нег те молим, права моја слуго!

0060    Могу ли се у те поуздати,

0061    А ја у те колик и сам у се,

0062    Да ми војску на Косову чуваш,

0063    Да ја пођем мому двору б’јелу,

0064    Да ја узмем кључе од ризнице?“

0065    Говори му Бановић-Секуле:

0066    „Хајде, краљу, драги господару!

0067    Ти се у ме поуздати можеш,

0068    Ал ти у ме колик и сам у се,

0069    Чуват ћу ти војску на Косову.“

0070    А кад га је краљу разумио,

0071    Од земље је на ноге скочио,

0072    Па се добра на коња бацио.

0073    Удре краљу под собом дорина,

0074    Коњ полети како б’јела вила,

0075    А курвићу од Будима краљу

0076    Оставио Косово и војску,

0077    Залуд дошо, брез користи пошо,

0078    Ма не иде Будиму б’јелому,

0079    Нег на дућан младога златара.

0080    Кадар њему на дућане дође,

0081    Златару је краљу говорио:

0082    „О златаре, мој по Богу брате!

0083    Сакуји ми злаћена прстена,

0084    На њ ми баци два л’јепа имена:

0085    Име једно „Бановић-Секуле“,

0086    Друго име, сиви мој соколе:

0087    „Л’јепа Маре, сестра Секулова“;

0088    Бог зна, ћу те даровати л’јепо.“

0089    А кад га је златар разумио,

0090    Он му златна сакује прстена,

0091    На њ му баца два л’јепа имена:

0092    Име једно „Бановић Секуле“,

0093    Друго име „сестра Секулова“.

0094    Кад је краљу прстен саковао,

0095    Л’јепо га је краљу даровао.

0096    Прстен баци десницу на руку,

0097    Па с’ отоле краљу отправио,

0098    Под собом је коња ударио

0099    На бијеле дворе Секулове.

0100    Поноћа му б’јели на двор дође,

0101    У поноћа, доба у незнано.

0102    Куца краљу за вратима с алком

0103    Дозивље сестре Секулове:

0104    „Л’јепа Маре, драга сестро моја!

0105    Сестро моја, отвори ми дворе.

0106    Како си ме, драга сестро моја!

0107    Како си ме из двора справила,

0108    Кад ми н’јеси љуте стр’јеле дала?

0109    Сестро моја, отвори ми врата,

0110    Да ја узмем љуте стр’јеле моје,

0111    Ја брез стр’јеле не ћу на Косово;

0112    Јунак бити, стр’јеле не носити,

0113    Није било, нити може бити.

0114    Да брез стр’јеле на Косово дођем,

0115    Било би ми и руг и срамота;

0116    Би с’ ругало мало и велико,

0117    Знадем, сестро, ја би погинуо.“

0118    Говори му из куле дјевојка:

0119    „Ход’ отоле, незнана делијо!

0120    Ти ме ласно преварити не ћеш,

0121    По свему си Бановић-Секуле.

0122    Мали грлу н’јеси по танкому.“

0123    Св’јетал јој је краљу говорио:

0124    „Сестро моја, отвори ми дворе,

0125    Не чуди се, драга сестро моја!

0126    Што сам мој’јем грлом пром’јенуо,

0127    Плахо сам ти мога коња игро,

0128    Тешко сам се јунак уморио

0129    И мој’јем сам грлом пром’јенуо.

0130    Ако мени, сестро, не вјерујеш.

0131    Ти отвори висока прозора,

0132    Да ти бацим злаћена прстена,

0133    А на њему два наша имена.“

0134    Кад то чула лијепа дјевојка,

0135    Високи је прозор отворила,

0136    Краљ јој прстен кроз прозор бацио.

0137    Прстен млада примила у руке,

0138    Види млада злаћена прстена,

0139    А на њему два л’јепа имена:

0140    Име једно „Бановић Секуле“,

0141    Друго име „сестра Секулова“.

0142    Кад дјевојка прстен угледала,

0143    Пошетала кули низ скалине,

0144    Од куле је врата отворила,

0145    Св’јетал краљу у кулу шетао.

0146    Кад видјела сестра Секулова,

0147    Кад видјела младога јунака,

0148    Види Маре, да јој братац није,

0149    Стала бјежат куле у високе,

0150    А за њоме краљу од Будима.

0151    Мал покликну сестра Секулова

0152    И дозивље младе робињице:

0153    „Ђе си, Анђе, робињице моја?

0154    Јунак се је један одметнуо,

0155    Погрдио и част и поштење,

0156    С Косова је с мене утекао

0157    И дјевојке мене преварио.

0158    Хоће, Анђе, да обљуби мене,

0159    Не дај мене, моја робињице!“

0160    Кад то чула млада робињица,

0161    Потрчала к њоме у камаре.

0162    Кад је краљу робињу видио,

0163    Он јој краљу оштром пр’јети кордом:

0164    Женско било, па се престрашило.

0165    Препаде се млада робињица

0166    И побјегла б’јеле из камаре.

0167    Мари краљу лишце обљубио.

0168    Да ко види сестре Секулове!

0169    Цмили Маре и сузе прол’јева,

0170    Грди млада б’јело лишце своје.

0171    Тражио је од Будима краљу:

0172    „Не мој цмилит, драга душо моја!

0173    Ти не грди б’јело лишце твоје,

0174    Ти не жали, што сам те љубио,

0175    Љубав ти се познавати не ће.

0176    Него Бога моли великога,

0177    Да добијем мегдан на Косову,

0178    Да се здраво са Косова вратим,

0179    Ево теби тврду вјеру давам:

0180    Ја се хоћу оженити за те.“

0181    Говори му лијепа дјевојка:

0182    „Теби борја, сиви мој соколе!

0183    Кад ти мени тврду вјеру даваш,

0184    Ти да ћеш се оженити за ме,

0185    Кажи мени право по истини,

0186    Ти откле си, из којега града,

0187    Којега ли рода и племена?

0188    Да ја знадем, сиви мој соколе!

0189    Да ја знадем лијепа дјевојка,

0190    Који ме је јунак обљубио.“

0191    Св’јетал јој је краљу говорио:

0192    „То ти не ћу моја казат душо!

0193    И то би ти, душо, повидио,

0194    Ма дјевојко, и срце и душо!

0195    По несрећи да би погинуо,

0196    Да ме, душо, жалит не умијеш.“

0197    Тез’јем краљу из двора отиђе.

0198    Кад је дошо на Косово бојно,

0199    Ту свилена распео шатора.

0200    Под шатором пије вино хладно,

0201    Ту почину до три б’јела дана.

0202    Кад је трећи данак освануо,

0203    Тад се силни бојак заметнуо,

0204    За три дана, весела им мајка!

0205    Не знало се, чији мегдан био.

0206    Кад четврти данак освануо,

0207    На Турцима мегдан остануо,

0208    Они Турци мегдан задобили.

0209    Ал га не би били задобили

0210    Да не буде Бранковића Вука,

0211    Проклето му име и кољено

0212    И бијеле у земљици кости!

0213    Он је издо на Косову војску

0214    И одбјего цару проклетому:

0215    Њему душа раја не видјела!

0216    Ту је силна војса изгинула,

0217    Мање турске него ли кршћанске.

0218    Ту одору Турци покупили.

0219    Бјежи краљу с војсоком пут Будима,

0220    А он јунак Бановић-Секуле,

0221    Иде Секул својој кули танкој.

0222    Кад је био на поглед од двора,

0223    Далеко га сестра угледала,

0224    Супрот њему па је ишетала,

0225    Под Секулом добра коња прима

0226    И свому је брату говорила:

0227    „Добар дошо, брате, добро моје!

0228    Јеси ли ми здраво и весело?

0229    На Косову јес’ мегдан добио,

0230    Је ли који јунак погинуо

0231    Од све војске краља будимскога?“

0232    Секул мрке објесио брке

0233    И сестри је својој говорио:

0234    „Л’јепа Маре, драга сестро моја!

0235    Здраво јесам, ал весело н’јесам,

0236    На Косову добили нас Турци.

0237    Два су наша краља предобили,

0238    Наше војске тешко изгрдили.

0239    Што остало од силене војске,

0240    Сестро моја, краља будимскога,

0241    То је с краљем у Будим побјегло,

0242    Израњено, љуто уморено.

0243    Пола их је путем преминуло,

0244    Докле једва до Будима дођу

0245    Са св’јетлијем од Будима краљем.

0246    Ја сам, сестро, једва побјегнуо.“

0247    Кад то чује сестра Секулова,

0248    Јадна ти се у срдашцу нађе,

0249    Али брату ништа не говори.

0250    Иза тога до мало бремена

0251    Просе Мару, сестру Секулову.

0252    Одасвуд је просили јунаци,

0253    Не ће млада н’једнога да узме.

0254    Секул сестри својој говорио:

0255    „Сестро моја, што се не удаваш?

0256    Ја ћу ти се оженити, сестро!

0257    У двор теби довести невјесте.“

0258    Секулу је сестра говорила:

0259    „Ти се жени, брате, добро моје!

0260    Ти се жени, кадгод ти је драго,

0261    Ја се не ћу нигда удавати.

0262    Мőш ли знати ал се спомињати,

0263    Кад је бојак на Косову био?

0264    Ја сам млада завјет учинила:

0265    Да би Бог до и божја мајка,

0266    Да се вратиш са Косова здраво,

0267    Да се не ћу удат никадара.“

0268    Кад је Секул своју сестру чуо,

0269    Јунак се је добар оженио

0270    И у дворе дјевојку довео.

0271    Да ко види љуби Секулове!

0272    Кори Маре драге зове своје,

0273    Кори Маре, што се не удава:

0274    „Зове моја, што се не удаваш?

0275    Ол си млада љубљена дјевојка

0276    У братину двору бијелому,

0277    Кад се не ћеш удат за никога?“

0278    Своја јој је говорила зова:

0279    „Нево моја, румена јабуко!

0280    Ја дјевојка н’јесам обљубљена,

0281    Ја се не ћу удат за никога.

0282    Кад је бојак на Косову био,

0283    Кад ми братац на Косово пошо,

0284    Ја сам велик завјет учинила:

0285    Ако би ми мегдан задобио,

0286    Ол с Косова вратио се здраво,

0287    Да се не ћу удат никадара.“

0288    Глас по гласу, јунак по јунаку,

0289    То обазно од Будима краљу,

0290    Да се млада да удоми не ће.

0291    Краљ је својој говорио мајци:

0292    „Мајко моја, ти ес реси л’јепо,

0293    И ти пођи Словињу б’јелому

0294    Двор на б’јели Бановић-Секула,

0295    Проси Маре, сестре Секулове,

0296    Она млада узет хоће ли ме?“

0297    Кад је краља стара чула мајка,

0298    То је њоме пуно мило било,

0299    Гдје се жени сиротом дјевојком.

0300    Краљица се л’јепо уресила,

0301    Оде на двор Бановић-Секула.

0302    Кад је била на поглед од двора,

0303    Видјела је дјевојка с прозора,

0304    Супрот њоме па је ишетала,

0305    Краљици се л’јепо поклонила

0306    С русом главом до свилена паса.

0307    У десну је пољубила руку

0308    И води је дворе у бијеле,

0309    За св’јетле је сопре поставила.

0310    Говори јој будимска краљица:

0311    „Ћерце моја, л’јепе ти си среће!

0312    Дошла сам те у брата просити

0313    За свијетла краља будимскога,

0314    Св’јетла краља, мила сина мога!“

0315    Кад то чула лијепа дјевојка,

0316    Сузе проли лишце низ румено,

0317    Па ми б’јеле пође у камаре

0318    И огледа б’јело лишце своје,

0319    И сама се собом разговара:

0320    „Л’јепо ти си, б’јело лишце моје,

0321    А залуду, кад си обљубљено!

0322    Бор убио онога јунака,

0323    Који моје лишце обљубио,

0324    Ко је узрок л’јепој мојој срећи,

0325    Њему душа раја не видјела!“

0326    Говори јој будимска краљица:

0327    „Л’јепа Маре, драга моја ћерце,

0328    Нерођена колик и рођена!

0329    Кажи мени по истини право,

0330    Ко је лишце твоје обљубио?“

0331    Говори јој лијепа дјевојка:

0332    „Прођи ме се, госпођице моја!

0333    Ја ћу теби право повиђети,

0334    Ако ћеш ми тврде дати вјере,

0335    Да никому повиђети не ћеш,

0336    А ни краљу, милу сину свому.

0337    Јер да би ми братац обазнао,

0338    Он би моју главу одасјеко.“

0339    Говори јој будимска краљица:

0340    „Кажи мени, драга ћерце моја!

0341    Ево теби тврду вјеру давам,

0342    Да никому повиђети не ћу,

0343    А ни краљу, милу сину мому!“

0344    Говори јој лијепа дјевојка:

0345    „О краљице, моја госпођице!

0346    Мőш ли знати ол се спомињати,

0347    Кад је бојак на Косову био?

0348    Један се је јунак одметнуо,

0349    А од војске краља, сина твога.

0350    Дјевојке је мене преварио

0351    И лишце је моје обљубио.

0352    И он ми је тврду вјеру дао,

0353    Кад се врати са Косова бојног,

0354    Он да ће се оженити за ме.

0355    Ја му речем, кад ми вјеру дава,

0356    Он да ће се оженити за ме,

0357    Да ми каже по истини право,

0358    Он откле је, из којега града,

0359    Којега ли рода и племена,

0360    Да ја знадем, ко ме је љубио.

0361    А он мени то не ћио казат,

0362    По несрећи да би погинуо,

0363    Да га млада жалит не умијем.

0364    Сад ја не знам, госпођице моја!

0365    Ја за њ не знам смрти ни живота,

0366    Жив али је ал је погинуо,

0367    Али се је другом оженио.“

0368    Говори јој будимска краљица:

0369    „Л’јепа Маре, драга моја ћерце!

0370    Је ли ти се љубав познавала,

0371    Ти јеси ли чедо породила?“

0372    Говори јој лијепа дјевојка:

0373    „О краљице, моја госпођице!

0374    Љубав ми се није познавала,

0375    Н’јесам млада чедо породила.“

0376    Говори јој будимска краљица:

0377    „Л’јепа Маре, драга ћерце моја!

0378    Није чеда, није ни говора,

0379    Узми краља, мила сина мога.“

0380    Говори јој лијепа дјевојка:

0381    „О краљице, моја госпођице!

0382    Бор убио свакога јунака,

0383    Кој’ не позна љубљене дјевојке!

0384    Ја се не ћу удат никадара.

0385    Нег поздрави краља, сина свога,

0386    Ја да сам га млада поздравила,

0387    У поздрављу њему поручила:

0388    Н’јесам млада краљу забавила,

0389    Него да сам завјет учинила,

0390    Још кад бој је на Косову био,

0391    Кад сам у бој брата отправљала,

0392    Да добије на Косову мегдан,

0393    Ил да ми се са Косова врати,

0394    Да се не ћу удат никадара,

0395    Нег ћу дворит брата и невјесту.“

0396    Кад то чула будимска краљица,

0397    Она иде Будиму б’јелому.

0398    Кад је била б’јела преко града,

0399    Далеко је краљу угледао,

0400    Супрот њоме краљу ишетао

0401    И својој је мајци говорио:

0402    „Добро дошла, мила моја мајко!

0403    Јеси ли ми испросила драго?“

0404    Св’јетлу краљу говорила мајка:

0405    „Св’јетал краљу, моје д’јете драго!

0406    Теби н’јесам испросила драго.

0407    Дјевојка је тебе поздравила,

0408    У поздрављу теби поручила,

0409    Да ти млада није забавила,

0410    Него завјет да је учинила,

0411    Кад је бојак на Косову био,

0412    Кад је у бој брата отправљала,

0413    Да се врати здраво са Косова,

0414    Да се не ће удат никадара.“

0415    Кад је краљу своју чуо мајку,

0416    Грохотом се краљу насм’јејао

0417    И својој је мајци говорио:

0418    „Што је луда, мила моја мајко!

0419    Воли дворит брата и невјесту,

0420    Нег се млада удати дјевојка

0421    И назват се будимска краљица

0422    И госпођа од свега Будима.“

0423    Кад је краља стара чула мајка,

0424    Она краљу сину говорила:

0425    „Св’јетал краљу, драго д’јете моје!

0426    Ја би теби нешто повиђела,

0427    Ако ћеш ми тврде вјере дати,

0428    Да никому приповиђет не ћеш,

0429    Ни ње брату Бановић-Секулу.

0430    Јер да би јој братац обазнао,

0431    Би дјевојку младу погубио.“

0432    Св’јетал краљу говорио мајци:

0433    „Кажи мени, мила моја мајко!

0434    Ево теби тврду вјеру давам,

0435    Тврду вјеру и по девет пута,

0436    Да никому повиђети не ћу,

0437    Ни ње брату Бановић-Секулу.“

0438    А кад краља стара чула мајка,

0439    Све му мајка по истини каже,

0440    Што говори сестра Секулова.

0441    Кад је краљу своју чуо мајку,

0442    Грохотом се краљу насм’јејао

0443    И својој је мајци говорио:

0444    „О госпођо, мила моја мајко!

0445    Ја дјевојку јесам преварио,

0446    Ја сам њоме лишце обљубио.

0447    Узми, мајко, племените даре,

0448    Носи даре мојој вјереници,

0449    Мила моја поздрави је мајко!

0450    Ја да сам је краљу поздравио,

0451    У поздрављу њоме поручио:

0452    Ја да сам се био одметнуо

0453    И дјевојку младу преварио

0454    И лишце јој б’јело обљубио.

0455    Да се мени и сватима нада

0456    У недјељу, која прва дође.“

0457    А кад краља разумјела мајка,

0458    Кићени је сандук отворала,

0459    По сандуку даре покупила,

0460    Носи даре лијепој дјевојци.

0461    Кад је била на поглед до двора,

0462    Дјевојка је с прозора видјела,

0463    Супрот њоме па је ишетала,

0464    Краљици се л’јепо поклонила

0465    С русом главом до свилена паса.

0466    У десну је пољубила руку,

0467    Краљици је млада говорила:

0468    „Добро дошла, госпођице моја,

0469    Круно златна, преведра данице!

0470    Ти што си се јопет замучила

0471    До мојега двора бијелога?“

0472    Говори јој будимска краљице:

0473    „Л’јепа Маре, драга ћерце моја,

0474    Нерођена колик и рођена!

0475    Краљица се н’јесам замучила,

0476    Нег ти л’јепе дон’јела дарове,

0477    А од краља, мила сина мога.

0478    Он је краљу тебе поздравио,

0479    У поздрављу теби поручио:

0480    Да је краљу тебе преварио

0481    И лишце је твоје обљубио,

0482    За другу се није оженио.

0483    Доћ ће краљу по те сватовима

0484    У недјељу, која прва дође.“

0485    Кад то чула лијепа дјевојка,

0486    Сузе проли лишце низ бијело,

0487    Прима млада племените даре.

0488    Дан по данак недјељица дана,

0489    Кад ево ти краља и сватова,

0490    Л’јепо су га тамо причекали,

0491    Поштовали, дјевојке му дали.

Литература

  • Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

Ženidba kralja budimskoga
Zenidba kralja budimskoga

женидба_краља_будимскога.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/10 22:34