Женидба Марка Краљевића

Женидба Марка Краљевића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Текст пјесме

0001    Сједе Марко за вечеру с мајком,

0002    Стаде мати Марку бесједити:

0003    „О мој синко, Краљевићу Марко!

0004    „Већ је твоја остарјела мајка,

0005    „Не може ти приправљат’ вечере,

0006    „А не може служит’ мрка вина,

0007    „А не може лучем свијетлити:

0008    „Ожени се, мој премили сине,

0009    „Да замјену стечем за живота.”

0010    Вели Марко остарилој мајци:

0011    „Ој Бога ми, моја стара мајко!

0012    „Прошао сам девет краљеина,

0013    „И десету Турску царевину;

0014    „Ђе ја нађох за мене ђевојку,

0015    „Онђе нема за те пријатеља;

0016    „Ђе ја нађох за те пријатеља,

0017    „Онђе нема за мене ђевојке,

0018    „Осим једну, моја стара мајко,

0019    „А под двором краља Шишманина,

0020    „Мати моја, у земљи Бугарској,

0021    „Ја је нађох на води чатрњи,

0022    „Кад је виђех, моја стара мајко!

0023    „Око мене трава окрену се.

0024    „Ено, мати, за мене ђевојке,

0025    „Ено за те добра пријатеља;

0026    „Спреми мене танке брашњенице,

0027    „Да ја идем просити ђевојку.”

0028    Стара мати једва дочекала,

0029    Та не чека док јутро осване,

0030    Већ му гради шећерли колаче.

0031    Кад у јутру јутро освануло,

0032    Спреми Марко себе и Шарина,

0033    Па наточи тулумину вина,

0034    Објеси је о седлу Шарину,

0035    С другу страну топузину тешку,

0036    Па посједе помамна Шарина,

0037    Оде право у земљу Бугарску,

0038    Б’јелу двору краља Шишманина.

0039    Далеко га краљу угледао,

0040    Мало ближе пред њег’ ишетао:

0041    Руке шире, у лице се љубе,

0042    За јуначко питају се здравље;

0043    Слуге вјерне коње приватише,

0044    Одведоше у подруме доње,

0045    Краљу Марка на бијелу кулу,

0046    За готову софру засједоше,

0047    Па стадоше мрко пити вино.

0048    А када се понапише вина,

0049    Марко скочи на ноге лагане,

0050    Капу скида, до земље се свија,

0051    Он у краља запроси ђевојку,

0052    Краљ је даде, не рече ријечи.

0053    Док постави прстен и јабуку,

0054    И пореза рухо на ђевојку,

0055    И дарива свасти и пунице,

0056    Даде Марко три товара блага.

0057    Одгодио до мјесеца дана,

0058    Док отиде бијелу Прилипу

0059    И покупи кићене сватове.

0060    Бесједи му ђевојачка мајка:

0061    „О мој зете, од Прилипа Марко!

0062    „Немој водит’ туђина ђевера,

0063    „Већ јал’ брата, јали братучеда:

0064    „Ђевојка је одвише лијепа,

0065    „Бојимо се големе срамоте.”

0066    Ту је ноћцу преноћио Марко,

0067    Па у јутру опреми Шарина,

0068    Оде право бијелу Прилипу.

0069    Кад је био до Прилипа града,

0070    Далеко га мати опазила,

0071    Мало ближе пред њег’ ишетала,

0072    Руке шире, у лице га љуби,

0073    Марко мајку у бијелу руку.

0074    Пита мајка Краљевића Марка:

0075    „О мој сине, Краљевићу Марко!

0076    „Јеси л’ мене мирно путовао?

0077    „Јеси л’ мене снаху испросио?

0078    „Мене снаху, себе вјерну љубу.”

0079    Рече Марко остарилој мајци:

0080    „Јесам, мати, мирно путовао,

0081    „И ђевојку себе испросио,

0082    „Потрошио три товара блага,

0083    „И кад пођох двору бијеломе,

0084    „Рече мени ђевојачка мајка:

0085    „ „О мој зете, Краљевићу Марко!

0086    „ „Немој водит’ туђина ђевера,

0087    „ „Већ јал’ брата, јали братучеда:

0088    „ „Ђевојка је одвише лијепа,

0089    „ „Бојимо се големе срамоте.” ”

0090    „А ја, мати, брата не имадем,

0091    „Брата немам, братучеда немам.”

0092    Вели њему остарила мајка:

0093    „О мој сине, од Прилипа Марко!

0094    „За то немај бриге николико,

0095    „Већ начини једну ситну књигу,

0096    „Те је пошљи дужду од Млетака,

0097    „Нек ти пође на кумство вјенчано,

0098    „Нек поведе пет стотина свата;

0099    „Другу шаљи Земљићу Стјепану,

0100    „Да ти буде ђевер код ђевојке,

0101    „Нек поведе свата пет стотина,

0102    „Па се не бој никакве срамоте.”

0103    Када Марко разумијо р’јечи,

0104    Онда своју послушао мајку,

0105    Он начини књиге на кољену,

0106    Једну шаље дужду Млетачкоме,

0107    Другу побру Земљићу Стјепану.

0108    Мало време за тим постојало,

0109    Ал’ ето ти дужда од Млетака,

0110    Са њим иде пет стотина свата;

0111    Дужде оде на танану кулу,

0112    А сватови у поље широко;

0113    Мало за тим, ето и Стјепана,

0114    И он води пет стотина свата.

0115    Састаше се на кули тананој,

0116    Те се мрка понапише вина.

0117    Одатле се свати подигоше,

0118    Отидоше у земљу Бугарску,

0119    Право двору краља Шишманина.

0120    Лијепо их краљу дочекао:

0121    Воде коње у подруме доње,

0122    А јунаке на бијеле куле;

0123    Придржа их три бијела дана,

0124    Починуше коњи и јунаци.

0125    Кад четврто јутро освануло,

0126    Повикаше кићени чауши:

0127    „Азурала, кита и сватови!

0128    „Кратки данци, а дуги конаци,

0129    „Хоће нам се дома застарати.”

0130    Краљ изнесе господске дарове:

0131    Ком јаглука, коме бошчалука,

0132    Куму даде од злата синију,

0133    А ђеверу од злата кошуљу

0134    И даде му коња и ђевојку;

0135    Још ђеверу краље говораше:

0136    „Ето тебе коња и ђевојке

0137    „До Маркова двора бијелога,

0138    „Подај Марку лијепу ђевојку,

0139    „На част тебе коњиц од мејдана.”

0140    Дигоше се кићени сватови

0141    Путовати уз поље Бугарско.

0142    Ђе је срећа, има и несреће:

0143    Дуну вјетар у пољу широку,

0144    Те подиже дувак на ђевојци,

0145    Указа се лице у ђевојке,

0146    Виђе лице дужде од Млетака,

0147    Од муке га глава забољела,

0148    Једва чека, кад ће ноћца доћи.

0149    Кад сватови на конак падоше,

0150    Тад’ пошета дужде од Млетака

0151    До чадора Земљића Стјепана,

0152    Па Стјепану тихо говораше:

0153    „О ђевере, Земљићу Стјепане!

0154    „Дај ти мене твоју милу снаху

0155    „Једну ноћцу за вјерну љубовцу,

0156    „Ево тебе једна чизма блага,

0157    „Мој Стјепане, жутијех дуката.”

0158    Вели њему Земљићу Стјепане:

0159    „Шути, дужде, окаменио се!

0160    „Пало ти је на ум погинути?”

0161    Поврати се дужде од Млетака.

0162    Кад су били на другом конаку,

0163    Шета дужде бијелу чадору,

0164    Па говори Земљићу Стјепану:

0165    „Дај, Стјепане, твоју милу снаху

0166    „Једну ноћцу за вјерну љубовцу,

0167    „Ево тебе двије чизме блага,

0168    „Мој Стјепане, жутијех дуката.”

0169    Стјепан њему горко одговори:

0170    „Иди, дужде, изгубио главу!

0171    „Како ће се обљубити кума!”

0172    Поврати се дужде под чадора.

0173    Кад су били на трећем конаку,

0174    Иде дужде ђеверу Стјепану:

0175    „Дај, ђевере, твоју милу снаху

0176    „Једну ноћцу за вјерну љубовцу,

0177    „Ево тебе три чизме дуката.”

0178    Превари се Земљићу Стјепане

0179    На три чизме жутијех дуката,

0180    Даде дужду своју снаху милу,

0181    Узе њему три чизме дуката,

0182    А дужд куму за бијелу руку,

0183    Одведе је под чадоре своје,

0184    Па је куми тихо бесједио:

0185    „Сједи доље, моја мила кумо!

0186    „Да с’ грлимо и да с’ милујемо.”

0187    Вели њему Бугарка ђевојка:

0188    „Болан куме, дужде од Млетака!

0189    „Под нам’ ће се земља провалити,

0190    „А више нас небо проломити,

0191    „Како ће се кума миловати?”

0192    Рече ријеч дужде од Млетака:

0193    „Ој не лудуј, моја мила кумо!

0194    „Ја сам до сад девет обљубио,

0195    „Кумо моја! Кума крштенијех,

0196    „А вјенчане двадест и четири;

0197    „Ни једном се земља не провали,

0198    „Нит’ се небо више нас проломи;

0199    „Већ ти сједи да се милујемо.”

0200    А ђевојка куму говораше:

0201    „А мој куме, дужде од Млетака!

0202    „Мене стара проклињала мајка,

0203    „Да не љубим брадата јунак,

0204    „Већ јунака млада голобрада,

0205    „Као што је Краљевићу Марко.”

0206    Кад то чуо дужде од Млетака,

0207    Он бербере хитре добавио,

0208    Један мије, други браду брије;

0209    Поклања се лијепа ђевојка,

0210    Купи браду, у јаглук завија.

0211    Па бербере дужде изгонио,

0212    Својој куми тихо бесједио:

0213    „Сједи доље, моја мила кумо.”

0214    А Бугарка њему бесјеђаше:

0215    „А мој куме, дужде од Млетака!

0216    „Ако чује Краљевићу Марко,

0217    „Обоје ћем’ изгубити главе.”

0218    Вели дужде лијепој ђевојци:

0219    „Сједи доље, немој лудовати!

0220    „Ено Марка на среди сватова,

0221    „Ђе је бијел чадор разапео,

0222    „На чадору јабука од злата,

0223    „У јабуци два камена драга,

0224    „Те се види до полу сватова;

0225    „Већ ти сједи, да се милујемо.”

0226    Рече њему лијепа ђевојка:

0227    „Стани мало, мој предраги куме!

0228    „Док изиђем пред чадоре б’јеле,

0229    „Да погледам небу под облаке,

0230    „Ил’ је ведро, или је облачно.”

0231    Кад изиђе млада пред чадоре,

0232    Виђе чадор Краљевића Марка,

0233    Заигра се млада низ сватове,

0234    Кано јелен од године дана,

0235    До чадора Краљевића Марка,

0236    Марко лег’о санак боравити,

0237    А ђевојка стаде више њега,

0238    Рони сузе од бијела лица,

0239    Кад се прену Марко Краљевићу,

0240    Онда рече Бугарци ђевојци:

0241    „Хорјаткињо, Бугарко ђевојко!

0242    „Зар не може мене причекати

0243    „Док дођемо до бијела двора

0244    „И ришћански закон савршимо?”

0245    Привати се сабље оковане.

0246    Поклони се лијепа ђевојка,

0247    Па говори Краљевићу Марку:

0248    „Господару, Краљевићу Марко!

0249    „Ја нијесам рода хорјатскога,

0250    „Већ једнога рода господскога,

0251    „Ти са собом водиш хорјатине:

0252    „Хорјатина кума и ђевера;

0253    „Продаде ме Земљићу Стјепане

0254    „Дужду куму за три чизме блага;

0255    „Ако ми се, Марко, не вјерујеш,

0256    „Ево браде дужда од Млетака.”

0257    Па просипа браду из јаглука.

0258    Када виђе Краљевићу Марко,

0259    Он ђевојци бјеше говорио:

0260    „Сједи доље, лијепа ђевојко,

0261    „У јутру ће потражити Марко.”

0262    Па он леже санак боравити.

0263    Када свану и ограну сунце,

0264    Уста Марко на ноге лагане,

0265    И пригрну ћурак наопако,

0266    А у руку топузину тешку,

0267    Оде право куму и ђеверу,

0268    Те он њима добро јутро даје:

0269    „Добро јутро, куме и ђевере!

0270    „Ој ђевере! Камо твоја снаша?

0271    „А ти куме! Камо твоја кума?”

0272    Шути ђевер, ништа не говори,

0273    Проговори дужде од Млетака:

0274    „О мој куме, Краљевићу Марко!

0275    „Сад су људи свакојаке ћуди,

0276    „Сад се није ни нашалит’ с миром.”

0277    Вели њему Краљевићу Марко:

0278    „Зла ти шала, дужде од Млетака!

0279    „Није шала обријана брада!

0280    „Камо тебе брада јучерања?”

0281    Још му ћаше дужде говорити,

0282    Ал’ не даде Краљевићу Марко,

0283    Ману сабљом, откиде му главу.

0284    Побјеже му Земљићу Стјепане,

0285    Стиже њега Краљевићу Марко,

0286    И њега је сабљом ударио,

0287    Од једнога двојицу огради.

0288    Па се врати натраг до чадора,

0289    Те опреми себе и Шарина.

0290    Подиже се кита и сватови,

0291    Здрав’ одоше бијелу Прилипу.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање