Женидба Мата Сријемца је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

0001    Проси драго од Сријема Мато,

0002    На далеко запросио драго

0003    У Леђану, граду бијеломе,

0004    А Леђанку лијепу дјевојку,

0005    Драгу ћерцу од Леђана бана.

0006    Доста Мато блага потратио,

0007    Док на драго прстен поставио,

0008    Прстен дава, свајбу уговара:

0009    „Свајба ова за годину дана,

0010    Докле Мато сакупим сватове,

0011    А дјевојка сакроји дарове.“

0012    То ми рече, на коња се меће,

0013    Па он пође бијелу Сријему.

0014    То вријеме малахно постало,

0015    Ни година, ни ње половина,

0016    Ал је Мату књига допанула

0017    Од пунице, дјевојчине мајке,

0018    Овако му у тој књизи пише:

0019    „А мој зете, од Сријема Мато!

0020    Купи свате све што прије можеш,

0021    Купи свате, ходи по дјевојку,

0022    Ал не води два твоја сестрића,

0023    Два сестрића, два Војиновића,

0024    Јер сам, зете, чула од другога,

0025    По чувењу, ал по јуначкоме,

0026    Да с’ у вину тешке пјаниџије,

0027    А у кавги тешке кавгаџије,

0028    Опит ће се, заметнут ће кавгу

0029    У Леђану, бијеломе граду.“

0030    Кад је Мату књига допанула,

0031    Књигу гледа, сузе пролијева:

0032    „Ајмех, рече, два моја сестрића!

0033    Два сестрића, два Војиновића,

0034    Ко је мене с вама омразио?

0035    Ја ћу поћи младу по дјевојку,

0036    Не знам закон граду леђанскоме,

0037    Ни Леђанци, лијепој дјевојци.

0038    Хоћу моју изгубити главу

0039    И осталу сву моју дружину.“

0040    Мисли Мато, не слуша га нико,

0041    Ал га слуша своја селе драга

0042    Са прозорја од бијела двора,

0043    Па се скаче на ноге лагахне.

0044    Па дозивље до два своја сина:

0045    „Дјецо моја, два Војиновића!

0046    Сјутра вам се драги жени дундо,

0047    Не зове вас дундо у сватове,

0048    Неко вас је с њиме омразио.

0049    Драги ће вам дундо погинути

0050    У Леђану, граду бијеломе,

0051    Не зна закон граду леђанскоме,

0052    Ни Леђанци, лијепој дјевојци.

0053    Дјецо моја, два Војиновића!

0054    Ви имате брата и трећега,

0055    По имену Милош-чобанина.

0056    Ево има девет годин’ дана,

0057    Да он пасе у планини овце,

0058    А за њега драги не зна дундо;

0059    Пишите му листак књиге мале,

0060    Да је брже на бијеле дворе.

0061    Лажно њему књигу накитите,

0062    Да сам стара на умрћу мајка,

0063    Да се дође опростити са мном.“

0064    Кад то чула до два њена сина,

0065    До два сина, два Војиновића,

0066    Скочише се на ноге лагахне,

0067    Накитише листак књиге мале,

0068    Своме брату Милош-чобанину:

0069    „О наш брате, Милош-чобанине!

0070    Али не знаш, али и не хајеш,

0071    Да је наша на умрћу мајка?

0072    Ти се дођи опростити с њоме.“

0073    Кад Милошу мала књига дође,

0074    Књигу штије, сузе пролијева.

0075    Гледала га своја дружиница,

0076    Па Милошу они говорили:

0077    „О Милошу, наша харамбашо!

0078    Откле теби мала књига дође,

0079    Те је штијеш, сузе пролијеваш?

0080    Бор убио, ко ти је китио,

0081    И крајину, од које је дошла!“

0082    Кад је друштво Милош разумио,

0083    Па је њима јунак говорио:

0084    „О дружино, мила браћо моја!

0085    Ево мени мала књига дође,

0086    Од два брата, два Војиновића,

0087    Да је наша на умрћу мајка,

0088    Да сам брже на бијеле дворе,

0089    Да се с мајком опростити дођем.

0090    Ви дружино, мила браћо моја!

0091    Ви чувајте б’јеле овце моје

0092    Од хајдука и од мрка вука.“

0093    Ал дружина њему говорила:

0094    „Хајде, Милош, наша харамбашо!

0095    Чуват ћемо б’јеле овце твоје,

0096    Овце твоје каконо и своје.“

0097    Кад је Милош дружбу разумио,

0098    Скочио се на ноге лагахне,

0099    Прихитио добра коња свога

0100    Па се њему меће на рамена.

0101    Колико је од горе зелене

0102    Да бијела двора Милошева

0103    Лошу коњу, а лошу јунаку,

0104    Не би дошо за три љетна дана,

0105    А он дође Милош-чобанине,

0106    А он дође љетни дан до подне.

0107    Кад он дође на бијеле дворе,

0108    Он находи старе мајке своје,

0109    Ђе се стара испред двора шета.

0110    Кад то види Милош-чобанине,

0111    Он осједе добра коња свога

0112    И он хита миле мајке своје,

0113    Он је хита за бијеле руке,

0114    А љуби је у бијело лишце

0115    И проклиње до два брата своја:

0116    „А проклета до два брата моја!

0117    Што ми лажну књигу накитисте,

0118    Да је моја на умрћу мајка.“

0119    Ал Милошу мајка говорила:

0120    „О Милошу, моје д’јете драго!

0121    Ти не куни до два брата своја,

0122    Ја сам тако наредила мајка,

0123    Да што прије б’јелу двору дођеш,

0124    А да теби, сине, повиједам:

0125    Данас вам се драги жени дундо,

0126    Драги дундо од Сријема Мато,

0127    Не зове вас, дјецо, у сватове,

0128    Неко вас је с њиме омразио,

0129    Он омрзо Богу праведноме!

0130    Већ, Милошу, драго д’јете моје!

0131    Драги ће вам дундо погинути

0132    У Леђану, граду бијеломе.

0133    Не зна закон граду леђанскоме,

0134    Ни Леђанци, лијепој дјевојци.

0135    Он не има у сватим јунака,

0136    Који би му у помоћи био,

0137    У потреби њега избавио.

0138    А вас дундо у свате не зове,

0139    А незвани пристат не смијете,

0140    Већ, Милошу, драго д’јете моје!

0141    За те драги твој не знаде дундо,

0142    Ако знаде, али не познаде,

0143    Јер ево су девет годин’ дана,

0144    Да ти пасеш у планини овце.

0145    Већ, Милошу, моје д’јете драго!

0146    Ти се јунак нареси лијепо,

0147    Све у срму и у сухо злато,

0148    Мећи на се токе позлаћене,

0149    Које сјају како сунце жарко,

0150    И цијела господска од’јела,

0151    Па пристани брже за сватима,

0152    Кад би дунду од потребе било,

0153    А да си му у помоћи, сине!“

0154    Кад је Милош мајку разумио,

0155    Он потрчи у дворе бијеле,

0156    Па се јунак ресити стануо,

0157    Све у срму и у сухо злато.

0158    Меће на се токе позлаћене,

0159    Које сјају како сунце жарко,

0160    Загрће се зеленом доламом,

0161    Уз доламу пуце ударене,

0162    На долами четрдести пуца,

0163    У свакој је чиста литра злата.

0164    Коју Милош пење око врата,

0165    У тој јесу двије литре злата.

0166    С једне стране од те пуце златне,

0167    С једне сране куцају сахати,

0168    С друге стране вино пију Турци.

0169    А на руке своје на бијеле

0170    Ставља Милош алем камен драги,

0171    При коме би мого вечерати

0172    И дванаест коња оседлати

0173    У поноће колик усред подне.

0174    А на главе самур капе мале,

0175    А за капу до три перјанице,

0176    Ма како су пусте племените,

0177    Све му перје о перје удара.

0178    Једна му се вије под облаке,

0179    Друга бије коња по сапима,

0180    Трећа бије њега по плећима.

0181    Кад се бјеше л’јепо наресио,

0182    Тад на себе Милош поставио

0183    Сврху свега угарске хаљине,

0184    Како да је црни Угарине,

0185    А на плећи тору струњавицу,

0186    А у торбу лаку брашеницу

0187    И кашику, што ће пилав јести,

0188    И бокару, што ће пити вино.

0189    Кад се бјеше л’јепо наресио,

0190    Он се меће коњу на рамена

0191    И отиде гором за сватима,

0192    Убрзо је свате достигнуо.

0193    Видио га од Сријема Мато,

0194    Па је њему јунак говорио:

0195    „Од’ отоле, црни Угарине!

0196    Што си присто за сватим мојијем,

0197    Не срамоти мене ни сватова,

0198    Нег се врати брже на трагове.“

0199    Милош за то ништа и не хаје,

0200    Него иде за њим назорице.

0201    Кад су били пољем широкијем,

0202    Сватима се било додијало

0203    Погледати црна Угарина,

0204    Па се нађе један од сватова,

0205    Од дружине, те се одијели,

0206    Да погуби црна Угарина.

0207    Кад то види црни Угарине,

0208    Он ухити онога јунака,

0209    Ухити га по свилену пасу,

0210    Па је с њиме о тле ударио.

0211    Пукло му је чело на четверо,

0212    А живо му срце на петеро.

0213    Ал сватови иду наприједа,

0214    А за њима Милош-чобанине.

0215    Сл’једи свате Милош назорице

0216    Ка Леђану, граду бијеломе.

0217    Ал бесједи од Сријема Мато:

0218    „О сватови, мила браћо моја!

0219    Погину нам један од дружине,

0220    Нека иде црни Угарине,

0221    Може нама ваљат у невољи.“

0222    Кад су дошли код врата од града,

0223    Викну стража са Леђана града:

0224    „Ко је зете од Сријема Мато,

0225    Нек стријели на купи јабуку

0226    И попије купу вина рујна,

0227    Попије је, а не пролије је;

0228    Ако ли је не би устр’јелио,

0229    Јал стр’јелио ал вино пролио,

0230    Не ће поћи ни главу одн’јети,

0231    Ни повести друга ниједнога,

0232    А камо ли лијепу дјевојку

0233    Из Леђана, града бијелога.“

0234    Кад то чује од Сријема Мато,

0235    Уз образ се руком ударио:

0236    „Ајмех мени, два моја сестрића!

0237    Два сестрића, два Војиновића!

0238    Ево ћу вам дундо погинути

0239    У Леђану, граду бијеломе.“

0240    Ал му вели црни Угарине:

0241    „Је ли тест’јер, од Сријема Мато!

0242    Да стријелим на купи јабуку,

0243    Да стријелим и вино попијем?“

0244    Ал му вели од Сријема Мато:

0245    „Тестијер ти, црни Угарине!

0246    Тестијер ти, колико ти драго.“

0247    Кад то видје црни Угарине,

0248    Он стријели на купи јабуку

0249    И попије купу вина рујна,

0250    И попије, ал је не пролије.

0251    Другом викну са Леђана стража:

0252    „Ко је зете од Сријема Мато,

0253    Нек прескочи дванаест коњица,

0254    Тринаестом у седлу остане;

0255    Ако ли га не би доскочио,

0256    Не би пошо ни главе понио,

0257    Ни повео друга ниједнога,

0258    А камо ли лијепу дјевојку.“

0259    Кад то чује од Сријема Мато,

0260    Уз образ се руком ударио

0261    И овако јунак говорио:

0262    „Ајмех мени, два моја сестрића,

0263    Два сестрића, два Војиновића!

0264    Ево ћу вам дундо погинути

0265    У Леђану, граду бијеломе,

0266    Не знам закон граду леђанскоме.“

0267    Ал му вели црни Угарине:

0268    „Је ли тест’јер, од Сријема Мато!

0269    Да прескочим дванаест коњица,

0270    Тринаестом у седлу останем?“

0271    Ал му вели од Сријема Мато:

0272    „Тестијер ти, црни Угарине!

0273    Тестијер ти, колико ти драго.“

0274    Кад то чује црни Угарине,

0275    Он се скаче на ноге лагахне,

0276    Па говори од коња чобаним:

0277    „Бора вама, од коња чобани!

0278    Држ’ те добро коње упоредо,

0279    Да се не би који помакнуо.

0280    Ако би се који помакнуо,

0281    Пошла би вам са рамена глава.“

0282    Кад то чуше од коња чобани,

0283    Стисли добро коње упоредо.

0284    Тад да видиш црног Угарина,

0285    Он потрчи, копљем отисне се,

0286    И поскочи скоком јуначкијем,

0287    И прескочи дванаест коњица,

0288    Тринаестом у седлу остане.

0289    Трећом викну стража са Леђана:

0290    „Ев’ изводе тридест дјевојака,

0291    Све истога стаса и узраста,

0292    И на њима руха танахнога.

0293    Ко је зете од Сријема Мато,

0294    Нек познава своју вјереницу.

0295    Ако би се друге прихитио,

0296    Не би пошо ни однио главе,

0297    Ни одвео друга ниједнога,

0298    Ни Леђанке, лијепе дјевојке.“

0299    Тад поцмиље од Сријема Мато:

0300    „Ајме мени, два моја сестрића,

0301    Два сестрића, два Војиновића!

0302    Ево ћу вам дундо погинути

0303    У Леђану, граду бијеломе.“

0304    Ал му вели црни Угарине:

0305    „Јели тест’јер, од Сријема Мато!

0306    Да познавам твоју вјереницу?“

0307    Ал му вели од Сријема Мато:

0308    „А не луди, црни Угарине!

0309    Ја сам младој и у двору био

0310    И доста сам блага потрошио,

0311    Док сам на њу прстен поставио,

0312    Ал је очим н’јесам ни видио,

0313    А него ли ти да је познадеш,

0314    Што си стопро ка Леђану дошо.“

0315    Ал му вели црни Угарине:

0316    „Бора теби, од Сријема Мато!

0317    Ну дај мени злаћену јабуку,

0318    У јабуци девет прстенака,

0319    Ја ћу познат твоју вјереницу.“

0320    Кад то чује од Сријема Мато,

0321    Не тијаше, с мање не могаше,

0322    Он му дава злаћену јабуку,

0323    У јабуци девет прстенака.

0324    Он је узе црни Угарине,

0325    Свлачи с’ себе угарске хаљине,

0326    Па их меће на земљице црне.

0327    Он остаде како жарко сунце.

0328    Свлачи с’ себе зелене доламе,

0329    Па их стере на траве зелене,

0330    На њу стави злаћене јабуке

0331    И говори Леђанкам дјевојкам:

0332    „Бора вама, Леђанке дјевојке!

0333    Којано је вјереница млада,

0334    Нек се пригне и узме прстене,

0335    И ставља их на бијеле руке.

0336    Ако би се друга прихитила,

0337    Кунем вам се, а вјеру вам давам,

0338    Пошла би јој из рамена рука.“

0339    Кад то чуле Леђанке дјевојке,

0340    Све су младе двору побјегнуле,

0341    Ама није вјереница млада,

0342    Ћерца драга бана од Леђана,

0343    Нег се пригну и узе прстене,

0344    И ставља их на бијеле руке.

0345    А кад видје Милош-чобанине,

0346    Он је узе за деснице руке.

0347    Па је стави на коња уза се,

0348    Те он иде про Леђана града,

0349    А за њиме кићени сватови.

0350    Гледала га леђанска господа,

0351    Међу собом они говорили:

0352    „Каква има од Сријема Мато!

0353    Каква има у сватим јунака

0354    И под њиме коња од мегдана,

0355    Да их так’јех у Леђану нема,

0356    У Леђану, ни око Леђана!“

0357    Али вели црном Угарину,

0358    Ал му вели од Сријема Мато:

0359    „Так’ ти вјере, незнан добар јунак!

0360    Врати мени лијепу дјевојку,

0361    На дар теби злаћена јабука,

0362    Срам је мене ходит през дјевојке

0363    Про Леђана, бијелога града.“

0364    За то Милош ништа и не хаје,

0365    Нег с дјевојком иде наприједа.

0366    Кад су били горицом зеленом,

0367    Ту ми нађу језер-воду хладну

0368    И тринаест оца калуђера,

0369    Божју им је помоћ називао:

0370    „Бог на помоћ, оци калуђери!

0371    Што чините на води студеној,

0372    Ког чекате, кому се надате?“

0373    Ал му веле оци калуђери:

0374    „Добар дошо, незнан добар јунак!

0375    Кад нас питаш, казат ћемо право:

0376    Ми чекамо од Сријема Мата

0377    И његове кићене сватове,

0378    Ми хоћемо њега погубити

0379    И његове кићене сватове,

0380    А уграбит лијепе дјевојке.“

0381    Мисле худи планински чобани,

0382    Харамбаша да их не познаде,

0383    Как’ и они њега не познаду.

0384    Ал их Милош врло добро знаде,

0385    Врло добро знаде и познаде,

0386    Па им вели Милош чобанине:

0387    „А Бога вам, оци калуђери!

0388    Ево иде од Сријема Мато

0389    И његови кићени сватови,

0390    Ал не иде лијепа дјевојка,

0391    Јер се она болом побољела,

0392    Од грознице, немоћи проклете,

0393    Бог да знаде и остат хоће ли.“

0394    То говори Милош чобанине,

0395    То говори, а ћорду извади

0396    И погуби оце калуђере,

0397    Тринаест је глава окинуо,

0398    Поредао на трин’ест камена.

0399    Кад су туде свати проходили,

0400    Сами собом они говорили:

0401    „Мили Боже, голема јунака,

0402    Гдје погуби оца калуђере!“

0403    Кад су били на поглед од Ср’јема,

0404    Милош свога дунда причекао.

0405    Тад му рече од Сријема Мато:

0406    „Так’ ти вјере, незнан добар јунак!

0407    Што те питам, кажи мени право,

0408    Од кога си рода и племена,

0409    Чигова си двора бијелога?“

0410    Ма да видиш Милош-чобанина,

0411    Он узврну коња од мегдана

0412    И скочи се на земљицу црну,

0413    А усприми лијепу дјевојку,

0414    Па је хита за бијелу руку

0415    И дава је драгу дунду своме,

0416    Давао је те је говорио:

0417    „А бора ти, дундо, добро моје,

0418    Драги дундо, од Сријема Мато!

0419    Ја сам јунак Милош-чобанине,

0420    Који има девет годин’ дана,

0421    Да ја пасем у планини овце.

0422    На дар мени злаћену јабуку,

0423    А ја теби лијепу дјевојку.

0424    Ако ти је на јабуку жао,

0425    На дар теби цура и јабука.“

0426    Када га је дундо разумио,

0427    Низ образ је сузе оборио,

0428    Па га грли рукам бијелијем,

0429    А целива устим руменијем,

0430    И овако Мато проговара:

0431    „Ево теби, мој мили непуте!

0432    Ето теби лијепе дјевојке,

0433    На јунаштву ти си је добио.“

0434    Кад ли га је Милош разумио,

0435    Па је њему јунак говорио:

0436    „А не луди, дундо, добро моје!

0437    Од Бога је велика грехота,

0438    А од људи још више срамота

0439    Своме дунду уграбит дјевојку.“

0440    Предаде му лијепу дјевојку,

0441    Па ми иду Ср’јему бијеломе.

0442    Ту сватове л’јепо причекали

0443    И под њима коње успримали,

0444    Ал Милошу дундо говорио:

0445    „О Милошу, мој мили непуте!

0446    Ти не иди к овцам у планину,

0447    Ја ћу теби кулу саградити,

0448    Саградити покрај куле моје,

0449    Женит ћу те лијепом дјевојком

0450    И дат ћу ти за до воље блага.“

0451    На свему му Милош захвалио,

0452    Са својим се дундом опростио,

0453    У планину к овцам се вратио.

• Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

---

Zenidba Mata Srijemca