Женидба од Задра Тодора

Женидба од Задра Тодора је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

Текст пјесме

0001    Пију вино до два побратима

0002    У Удбини на ћемерли лонџи:

0003    Једно ми је Боичић Алија,

0004    А друго је Танковић Османе.

0005    Кад се побре накитиле вина,

0006    Онда рече Танковић Османе:

0007    „Побратиме, Боичић-Алија!

0008    „Јеси л’ био скоро у приморју,

0009    „У приморју, у влашком Котару?

0010    „А јеси ли, побро, долазио

0011    „Под танану Смиљанића кулу,

0012    „Јеси ли се пењ’о на пенџере?

0013    „Јес’ видио Косу Смиљанића?”

0014    Вели њему Боичић Алија:

0015    „Побратиме, Танак Осман-ага!

0016    „Ја сам био скоро у приморју,

0017    „Долазио у влашке Котаре,

0018    „И под танку Смиљанића кулу,

0019    „Пењ’о сам се кули на пенџере,

0020    „Видио сам Косу Смиљанића,

0021    „Код ње сједи Јела Мандушића,

0022    „Ево Коса хитар везак везе,

0023    „Код ње Јела танко рухо преде;

0024    „Ал’ каква је Коса Смиљанића!

0025    „Што је земље на четири стране

0026    „Да је љевше у свијету нема,

0027    „И нарасла цура за удају:

0028    „Сад је Коси дванаест година,

0029    „Нагојила лице за љубљење;

0030    „Ал’ залуду, сладак побратиме!

0031    „Јер је Коса скоро испрошена

0032    „За копиле од Задра Тодора;

0033    „У суботу, која прва дође,

0034    „Хоће доћи Косини сватови,

0035    „У неђељу данак преданити,

0036    „Понеђељак јутра дочекати,

0037    „И одвести Косу Смиљанића

0038    „За копиле од Задра Тодора.”

0039    Кад то чуо Танак Осман-ага,

0040    Удраи се руком по кољену,

0041    Нова чоха на кољену пуче;

0042    „Јао њему до Бога милога!

0043    „Ја је чекам четири године,

0044    „Па ми данас оде за другога!

0045    „Боичићу, Богом побратиме!

0046    „Да си брже на вашу Цетињу!

0047    „Покупи ми тридест Цетињана

0048    „По избору добрих коњаника,

0049    „Поведи их мени на Удбину

0050    „У суботу, која прва дође.”

0051    А Алија не рече ни ријечи,

0052    Већ од земље на ноге скочио,

0053    Па посједе дебела дората,

0054    Оћера га право на Цетињу.

0055    Осман-ага оста на Удбини,

0056    Па он књигу на кољену пише,

0057    Те је шаље на Херцеговину

0058    На кољено Шарац-Махмут-аги

0059    И до њега старац-Мердан-аги:

0060    „Ето књига, двије аге старе!

0061    „Да сте брже мени на Удбину

0062    „У суботу, која прва дође!

0063    „Повед’те ми по тридест Турака,

0064    „Све атлије и добра коњика.”

0065    Па је другу књигу накитио,

0066    Те је шаље од Авале Порчи

0067    И до њега Топал-Каматару:

0068    „Ето књига, двије аге драге!

0069    „Да сте брже мени на Удбину

0070    „У суботу, која прва дође!

0071    „Повед’те ми по тридест Турака,

0072    „Све атлије и добра коњика.”

0073    Па је трећу књигу накитио,

0074    Те је шаље на Турску Кладушу

0075    На кољено Хрњи Мустаф-аги

0076    И његову Гојену Алилу:

0077    „Ето књига, два брата рођена!

0078    „Да сте брже мени на Удбину

0079    „У суботу, која прва дође!

0080    „Повед’те ми по тридест Турака,

0081    „Све атлије и добра коњика.”

0082    Па је четврту књигу накитио,

0083    Те је шаље ка Пећини Ст’јени,

0084    На кољено Ковачевић-Раму

0085    И до њега од Ст’јене диздару:

0086    „Ето књига, двије аге драге!

0087    „Да сте брже мени на Удбину

0088    „У суботу, која прва дође!

0089    „Повед’те ми по тридест Турака,

0090    „Све атлије и добра коњика.”

0091    Па је пету књигу накитио,

0092    Те је шаље Лики и Крбави

0093    На кољено Личком Мустај-бегу

0094    И до њега од Орашца Талу:

0095    „Ето књига, двије четобаше!

0096    „Да сте брже мени на Удбину

0097    „У суботу, која прва дође!

0098    „Повед’те ми по тридест Турака,

0099    „Све атлије и добра коњика.”

0100    Таке књиге Осман растурио,

0101    Па изнесе зелена барјака,

0102    Те га поби у рудину траву,

0103    Па под барјак купи Удбињане.

0104    Кад сакупи тридест Удбињана,

0105    Све атлије и добра коњика,

0106    Шњима сједе пити вино ладно,

0107    Дан по данак док субота дође,

0108    Кад субота јутро освануло,

0109    А јошт није обасјало сунце,

0110    Ал’ ето ти Боичић-Алије

0111    Од Цетиње града бијелога

0112    И за њиме тридест Цетињана

0113    По избору добрих коњаника;

0114    На селам их Осман дочекао,

0115    Од добријех коња одјахали,

0116    Одмах сјели за пуну трпезу,

0117    Па стадоше пити вино ладно.

0118    Првом су се чашом обредили,

0119    Ал’ ето ти од Херцеговине

0120    А на име Шарац-Махмут-аге,

0121    Шњим поредо старац-Мердан-аге

0122    И за сваким по тридест Турака;

0123    На селам их Осман дочекао,

0124    И они су коње одјахали,

0125    Одмах сјели за пуну трпезу,

0126    Па стадоше пити вино ладно.

0127    Првом су се чашом обредили,

0128    Ал’ ето ти од Авале Порче,

0129    Шњим поредо Топал-Каматара,

0130    Сваки води по тридест Турака;

0131    На селам их Осман дочекао,

0132    И они су коње одјахали,

0133    Одмах сјели за пуну трпезу,

0134    Па стадоше пити вино ладно.

0135    Првом су се чашом обредили,

0136    Ал’ ето ти са Кладуше Муја,

0137    Шњим поредо његова Алила,

0138    Сваки води по тридест Турака;

0139    На селам их Осман дочекао,

0140    Од добријех коња одјахали,

0141    Одмах сјели за пуну трпезу,

0142    Па стадоше пити вино ладно.

0143    Првом су се чашом обредили,

0144    Ал’ ето ти од Пећине Ст’јене,

0145    Ал’ ето ти, Ковачевић-Рама,

0146    Шњим поредо од Ст’јене диздара,

0147    Сваки води по тридест Турака;

0148    На селам их Осман дочекао,

0149    И они су коње одјахали,

0150    Одмах сјели за пуну трпезу,

0151    Па стадоше пити вино ладно.

0152    Првијем се чашам’ обредише,

0153    Ал’ ето ти Личког Мустај-бега,

0154    Шњим поредо од Орашца Тала

0155    На кулашу коњу великоме

0156    (Заврг’о се дреновом батином,

0157    У батини хиљада клинаца);

0158    Сваки води по тридест Турака;

0159    На селам их Осман дочекао,

0160    Од добријех коња одјахали,

0161    Одмах сјели за пуну трпезу,

0162    Па стадоше пити вино ладно.

0163    Ту њих бијел данак оставио,

0164    И тамо су ноћцу преноћили

0165    Све пијући вино и ракију.

0166    Кад у јутру бијел дан освану,

0167    Стадоше се Турци опремати,

0168    Опремише и себе и коње

0169    Па на добре коње усједоше,

0170    Под Удбином поље прегазише,

0171    Униђоше у Кунару Турци,

0172    И Кунару здраво прегазише,

0173    Па сиђоше у Тељигу Турци,

0174    Газе Турци Тељигу планину,

0175    И Тељигу здраво прегазише,

0176    Па сиђоше у Динару Турци,

0177    Газе Турци Динару планину,

0178    И Динару здраво прегазише,

0179    Па сиђоше мору у отоку,

0180    Ту их бијел данак оставио,

0181    У отоци конак учинише,

0182    Добре коње Турци изводаше,

0183    Па им онда зопцу устакоше,

0184    Па сједоше аге вечерати,

0185    Сира, љеба, ракије и вина,

0186    И дебела меса овнујскога;

0187    Полегоше санак боравити.

0188    Понеђељник јутро освануло,

0189    Јоште није обасјало сунце,

0190    Скочио је од Кладуше Мујо.

0191    Па он буди свог брата Алила:

0192    „Устан’ горе, мој брате Алиле!

0193    „Да идемо на Црвене ст’јене,

0194    „Сехир’ чинит камене Котаре.”

0195    И одоше на црвене ст’јене.

0196    Кад изишли на Црвене ст’јене.

0197    Ондар Мујо говори Алилу:

0198    „Да се попни јели на кичицу,

0199    „И понеси дурбин од биљура,

0200    „Па му пружи седам кољенаца,

0201    „Наслони га на јелову грану,

0202    „Окрени га камену Котару.

0203    „Па покупи поље под Котаром,

0204    „И уфати на граду капију,

0205    „Јесу ли се отворила врата,

0206    „А јесу ли изишли сватови,

0207    „Хоће л’, брате, у морску отоку.”

0208    У млађега поговора нема.

0209    Оде Алил јели у кичицу

0210    И однесе дурбин од биљура.

0211    Па му пружи седам кољенаца,

0212    Наслони га на јелову грану,

0213    Окрену га камену Котару,

0214    Под Котаром поље покупио,

0215    И на граду уфати капију,

0216    Па он стаде Мују бесједити:

0217    „А мој брате, Хрњо Мустаф-ага!

0218    „Котару се врата отворила.

0219    „Из Котара изишли сватови,

0220    „Међу њима од злата кочије

0221    „Прекривене црвеном кадифом,

0222    „На њима су четири јабуке

0223    „Све од чиста саљевене злата,

0224    „И на њима драги каменови,

0225    „При њима се види путовати

0226    „У по ноћи, кано у по дана;

0227    „И ето их право кроз отоку.

0228    „Ал’ да видиш, мој брате Мујага!

0229    „Да ти видиш, с јеле гледајући,

0230    „А напријед пред сватов’ма, Мујо,

0231    „У црвеној чохи Веденичкој,

0232    „Туда иду девет коњаника,

0233    „А под њима коњи алатасти,

0234    „А напријед јунак на алату,

0235    „Риђих, Мујо, до рамена брка,

0236    „Панули му до малих пушака,

0237    „Необична ока и погледа.

0238    „Па да видиш, мој брате Мујага!

0239    „За њима је седам коњаника

0240    „У зеленој чохи Веденичкој,

0241    „У зелену, на зеленим коњма,

0242    „А напријед јунак на зеленку

0243    „Смеђих, Мујо, до рамена брка,

0244    „И у њега пали до пушака.

0245    „Па да видиш, мој брате Мујага!

0246    „За њима је до пет коњаника

0247    „Све у црној чохи Веденичкој,

0248    „Све у црну, на вранијем коњма,

0249    „А напријед јунак на вранчићу

0250    „Црних, Мујо, до рамена брка

0251    „Панули му по малим пушкама,

0252    „Сјају му се токе кроз бркове,

0253    „Кано мјесец од петнаест дана

0254    „Кад обасја кроз јелове гране;

0255    „Необична ока и погледа,

0256    „Необичне слике и прилике.

0257    „Па да видиш, мој брате Мујага!

0258    „За њима су до три коњаника

0259    „У бијелој чохи Веденичкој,

0260    „А под њима коњи ђогатасти,

0261    „А напријед јунак на ђогату,

0262    „Плави су му до рамена брци.

0263    „Па да видиш, мој брате Мујага!

0264    „Што је младо влашче уз кочије

0265    „На вранчићу коњу од мејдана.

0266    „Он не има браде ни бркова,

0267    „А љевши је од сваке ђевојке.

0268    „Па да видиш, мој брате Мујага!

0269    „Што је момак јандал од сватова

0270    „На дорату коњу од мејдана

0271    „Гарила га мрка наусница,

0272    „Све му доро зечки поиграва,

0273    „А јунака пјеном пребацује.

0274    „Па да видиш, мој брате Мујага!

0275    „Што ј’ острагу јунак за сватов’ма

0276    „На путаљу коњу од мејдана,

0277    „Смеђих, Мујо, до рамена брка,

0278    „И у њег’ су пали по пушкама,

0279    „И покрили пушкам’ тепелуке,

0280    „Сјају му се токе кроз бркове,

0281    „Кано мјесец кроз јелове гране

0282    „Кад обасја од петнаест дана;

0283    „Око главе пера и челенке,

0284    „Девет пера, дван’ест челенака,

0285    „А трин’есто ноја тице крило,

0286    „Па се крило на чекрк окреће,

0287    „Те казује, који вјетар пуше;

0288    „А путаљ га главом заклонио;

0289    „Необичан јунак погледати.

0290    „А остало кићени сватови.”

0291    Онда рече Хрњо Мустаф-ага:

0292    „Мој Алиле, мој брате од мајке!

0293    „Добро није, нити му се надај.

0294    „Све јунаке по имену знадем:

0295    „Што је напр’јед девет коњаника

0296    „У црвеној чохи Веденичкој,

0297    „А под њима коњи алатасти,

0298    „Оно ти је девет Томковића;

0299    „Што је напр’јед јунак на алату,

0300    „Што му риђи по рамену брци,

0301    „Необична ока и погледа,

0302    „Оно ти је Томковић Илија;

0303    „Оно су ти све браћа рођена,

0304    „Оно су ти под каменом гује.

0305    „Што за њима седам коњаника

0306    „У зелену на зеленим коњма,

0307    „Мој Алиле, мој брате рођени!

0308    „Оно ти је седам Даничића;

0309    „А напријед јунак на зеленку

0310    „Смеђих, брате, до рамена брка,

0311    „Панули му брци по пушкама,

0312    „Оно ти је Даничићу Ђуро;

0313    „Оно су ти све браћа рођена,

0314    „Оно су ти под каменом гује,

0315    „Којих жешћих у приморју нема.

0316    „Што за њима до пет коњаника

0317    „Све у црну на вранијем коњма,

0318    „Оно ти је све пет Мркоњића;

0319    „Што је напр’јед јунак на вранчићу,

0320    „Црни брци пали до пушака,

0321    „Сјају му се токе кроз бркове,

0322    „Кано мјесец од петнаест дана

0323    „Кад обасја кроз јелове гране,

0324    „Необична ока и погледа,

0325    „Необичне слике и прилике,

0326    „Оно ти је Петар Мркоњићу;

0327    „Оно су ти све браћа рођена.

0328    „Сви изгинут’ један за другога,

0329    „Не побјећи један од другога;

0330    „Жешћих гуја у приморју нема;

0331    „Оно су ти гује присојкиње.

0332    „Што за њима до три коњаника

0333    „У бијелој чохи Веденичкој,

0334    „У бијелој, а на ђогатима,

0335    „Оно су ти сва три Кулишића,

0336    „Оно су ти три брата рођена;

0337    „Што је јунак напр’јед на ђогату,

0338    „Што му плави до рамена брци,

0339    „Оно ти је Нико Кулишићу;

0340    „Оно су ти приморски хајдуци,

0341    „Све изгинут’ једно код другога,

0342    „Не ће побјећ’ један од другога.

0343    „Што је младо момче уз кочије

0344    „На вранчићу коњу од мејдана,

0345    „А не има браде ни бркова,

0346    „А љевши је од сваке ђевојке,

0347    „Оно ти је ђевер уз ђевојку,

0348    „Оно ти је курвино копиле,

0349    „А на име од Сења Тадија;

0350    „Жешће гује у крајини нема

0351    „У Турчина ни у каурина.

0352    „Што је јунак јандал од сватова,

0353    „Гарила га мрка наусница,

0354    „Па му дорат зечки поиграва,

0355    „Господара пјеном пребацује,

0356    „Оно ти је од курве копиле,

0357    „Оно ти је цури ђувегија,

0358    „А на име од Задра Тодоре,

0359    „Три године био у Млецима,

0360    „Па оков’о себе и дората,

0361    „Не море га сјећи оштра ђорда,

0362    „Ни пробити пушка из кубура.

0363    „Што ј’ острагу јунак за сватов’ма

0364    „На путаљу коњу од мејдана,

0365    „Смеђих, брате, до рамена брка,

0366    „И у њега пали до пушака,

0367    „И покрили пушкам’ тепелуке,

0368    „Сјају му се токе кроз бркове,

0369    „Кано мјесец од петнаест дана

0370    „Кад обасја кроз јелове гране;

0371    „Око главе перје и челенке,

0372    „Девет пера, дван’ест челенака,

0373    „А трин’есто ноја тице крило,

0374    „Па се крило на чекрк окреће,

0375    „Те казује, који вјетар пуше;

0376    „А путаљ га главом заклонио,

0377    „Необичан јунак погледати;

0378    „Оно ти је Стојан Јанковићу,

0379    „Оно ти је стари мејданџија,

0380    „Љута, брате, под каменом гуја;

0381    „Додиј’о је цару и ћесару,

0382    „У Латинској краљу Латинскоме.

0383    „Добро није, мој брате Алиле!

0384    „Дочекати: изгинути листом,

0385    „Не дочекат’: зазор и срамота,

0386    „Ругаће се нама крајишници.”

0387    Сиђе Алил с високе јелике,

0388    И одоше, друштво избудише,

0389    По отоци бусије метнуше.

0390    До отоке свати дојездише.

0391    Кад су дошли свати под отоку,

0392    Тодор викну грлом бијелијем:

0393    „Стан’те браћо, кићени сватови!

0394    „Уставите бубње и свирале,

0395    „Угасите свирке свеколике,

0396    „Да ја јунак пред сватове прођем,

0397    „Јер отока нигда није сама

0398    „Брез хајдука, ја брез мрка вука,

0399    „Ја брез чете Турске, ја каурске.”

0400    Нап’рјед прође од Задра Тодоре,

0401    Пред сватов’ма уђе у отоку

0402    И за њиме кићени сватови.

0403    Нађе Тодор на друму широку,

0404    Нађе Тодор Шарац-Махмут-агу

0405    И код њега старац-Мердан-агу,

0406    Држе дуге преко крила диљке,

0407    Држе добре коње за дизгене,

0408    Код свакога по тридест Турака;

0409    Њима Тодор добро јутро виче,

0410    Они њему боље прифатили;

0411    Мимо њих је Тодор проходио

0412    И сватове здраво проводио.

0413    Мало Тодор кроз отоку иде,

0414    Нађе Тодор на друму широку,

0415    Нађе Тодор од Авале Порчу

0416    И код њега Топал-Каматара,

0417    Држе дуге преко крила диљке,

0418    Држе добре коње за дизгене,

0419    Код свакога тридесет Турака:

0420    Њима Тодор добро јутро виче,

0421    Они њему љевше прифатили;

0422    И мимо њих Тодор проходио

0423    И сватове здраво проводио.

0424    Мало иде Тодор кроз отоку,

0425    Нађе Тодор на друму широку,

0426    Нађе Тодор са Кладуше Муја,

0427    Шњим поредо Гојена Алила,

0428    Оба држе преко крила диљке,

0429    Држе добре коње за дизгене,

0430    Код свакога по тридест Турака;

0431    Њима Тодор добро јутро виче,

0432    Они њему љевше прифатили:

0433    И мимо њих Тодор проходио

0434    И сватове здраво проводио.

0435    Мало Тодор кроз отоку иде,

0436    Нађе Тодор на друму широку,

0437    Нађе Тодор Ковачевић-Рама,

0438    Шњим поредо од Ст’јене диздара„

0439    Држе дуге преко крила диљке,

0440    Држе добре коње за дизгене,

0441    Код свакога по тридест Турака;

0442    Њима Тодор добро јутро виче,

0443    Они су му Бога прифатили.

0444    И мимо њих Тодор проходио

0445    И сватове здраво проводио.

0446    Мало Тодор кроз отоку иде,

0447    Нађе Тодор на друму широку

0448    Од Цетиње Боичић-Алију.

0449    И код њега Танковић-Османа,

0450    Штоно јесте цури муштерија;

0451    Оба држе преко крила диљке,

0452    Држе добре коње за дизгене,

0453    Код свакога по тридест Турака;

0454    Њима Тодор добро јутро виче,

0455    Оба су му Бога прифатили.

0456    И мимо њих Тодор проходио

0457    И сватове здраво проводио.

0458    Мало Тодор кроз отоку иде,

0459    Нађе Тодор н друму широку,

0460    Нађе Тодор Личког Мустај-бега,

0461    Шњим поредо Тала од Орашца,

0462    Држе коње добре за дизгене,

0463    Бег Мустај-бег преко крила диљку,

0464    Тале држи дренову бутину,

0465    У којој је хиљада клинаца.

0466    Њима Тодор добро јутро виче,

0467    Мустај-бег му Бога прифатио,

0468    Ал’ му Тале прифатити не ће,

0469    Већ он скочи на ноге лагане,

0470    Па овако говори Тодору:

0471    „Курво једна, од Задра Тодоре!

0472    „Стани мало, да јегледнишемо,

0473    „Ти чију ћеш одвести ђевојку

0474    „На срамоту свим крајишницима;

0475    „Не море те сјећи оштра ђорда,

0476    „Ни пробити пушка из кубура,

0477    „А море ли моја дреновача!”—

0478    Па потеже дренову батину,

0479    Ал’ се саже Тодор на дорату,

0480    На двоје му седло разломио.

0481    Кад удари дреновачом Тале,

0482    Ту се с мјеста заметнула кавга,

0483    Паде тама од неба до земље,

0484    Није тама од Бога послана,

0485    Већ од брза праха и олова;

0486    Земља јечи, а отока звечи,

0487    Неки вели: „Јао моја мајко!”

0488    Неки вели: „Прифати ме, друже!”

0489    Неки вели: „Уклони ме с пута,

0490    „Да ме добри коњи не погазе.”

0491    Неки друже уз долину струже.

0492    Она браћа, што се добро фале,

0493    Братац брата познат’ не могаше,

0494    Камо ли ће Турчин каурина!

0495    А да видиш Јанковић-Стојана!

0496    Он острагу иде за сватов’ма,

0497    Кад нагази на прву бусију

0498    С’ својим слугом Јероглавац-Марком,

0499    Који јунак за Бога не знаде;

0500    Стојан нађе двије аге старе,

0501    Нађе Стојан Шарац-Махмут-агу

0502    И код њега старац-Мердан-агу,

0503    Обојици савезао руке,

0504    Па их даје Јероглавац-Марку,

0505    Марко веже за јеле зелене.

0506    Ондар Стојан иза гласа виче

0507    По имену од Задра Тодора:

0508    „Ђе си, побро, од Задра Тодоре?

0509    „Какве тебе савладаше виле

0510    „Данас, брате, у морској отоци?

0511    „И твојијех девет Томковића?”

0512    Тодор му се у лугу одзива:

0513    „Брате драги, сердар-Јанковићу!

0514    „Нијесу ме савладале виле,

0515    „Већ ето ме теби по авазу.”

0516    Ал’ ето ти од Задра Тодора,

0517    Шњиме иде девет Томковића,

0518    Они воде Личког Мустај-бега

0519    Свезанијех руку наопако,

0520    Шњим поредо Тала од Орашца,

0521    Сав је Тале у крви огрезао,

0522    Јер се не да савезати Тале,

0523    Јер је Тале јунак на мејдану;

0524    Шњиме воде Боичић-Алију

0525    Од Цетиње града каменога,

0526    Шњим поредо Танковић-Османа;

0527    Дадоше их Јанковић-Стојану,

0528    Стојан даде Јероглавац-Марку,

0529    Марко веже за јеле зелене.

0530    Онда Стојан иза гласа виче

0531    По имену Даничића Ђура:

0532    „Ђе си, брате, Даничићу Ђуро?

0533    „Какве тебе савладаше виле

0534    „Данас, брате, у морској отоци,

0535    „С твојом браћом до шест Даничића?”

0536    Ђуро му се у лугу одзива:

0537    „А мој брате, сердар-Јанковићу!

0538    „Нијесу ме савладале виле,

0539    „Већ ето ме теби по авазу

0540    „Са мојијех до шест миле браће.”

0541    Ал’ ето ти Даничића Ђура

0542    И он води од Авале Порчу

0543    Свезанијех руку наопако,

0544    Шњим поредо Топал-Каматара;

0545    Дадоше их Јанковић-Стојану,

0546    Стојан даде Јероглавац-Марку,

0547    Марко веже за јеле зелене,

0548    Ондар Стојан иза гласа виче

0549    По имену Петра Мркоњића:

0550    „Ђе си, брате, Петре Мркоњићу?

0551    „Какве тебе савладаше виле

0552    „Данас, брате, у морској отоци

0553    „А са твоја четири брата,

0554    „До четири брата Мркоњића?”

0555    Петар му се у лугу одзива:

0556    „А мој брате, Јанковић-Стојане!

0557    „Нијесу ме савладале виле,

0558    „Већ ето ме теби по авазу.”

0559    Ал’ ето ти Петра Мркоњића

0560    А са своја до четири брата,

0561    До четири брата Мркоњића,

0562    И шњима су сва три Кулишића;

0563    Они воде Ковачевић-Рама.

0564    Свезанијех руку наопако,

0565    Дадоше га Јанковић-Стојану,

0566    Стојан даде Јероглавац-Марку,

0567    Марко веже за јеле зелене.

0568    Састаше се и Срби и Турци,

0569    Искупише одсјечене главе,

0570    Изнесоше рањене јунаке.

0571    Кад погледа Јанковић-Стојане

0572    По дружини и тамо и амо,

0573    Удари се руком по кољену:

0574    „Јао њему, до Бога милога!

0575    „Нема нама друга најбољега,

0576    „Нема нама од Сења Тадије!

0577    „Богме нам је Таде погинуо.”

0578    Онда Стојан иза гласа виче:

0579    „Ђе си, брате, од Сења Тадија?

0580    „Какве тебе савладаше виле

0581    „Данас, брате, у морској отоци?”

0582    Стојан виче, нико не одвиче.

0583    Опет Стојан иза гласа виче:

0584    „Ђе си, брате, од Сења Тадија?

0585    „Јеси ли ми данас у животу?”

0586    Онда јунак у лужини викну:

0587    „Ђе си, брате, од Задра Тодоре?

0588    „Погибох ти данас у лужини.”

0589    К њему Тодор трчи по авазу,

0590    Кад допаде Тодор до Тадије,

0591    Али на њег’ нагазила гуја,

0592    Љута гуја са Кладуше Мујо

0593    С’ својим братом Гојеним Алилом

0594    Хоће Мујо цуру и кочије,

0595    Да он шњоме бјежи на Удбину,

0596    Али не да од Сења Тадија,

0597    Већ се туку дрвљем и камењем,

0598    Најпотље се с Мујом уфатио,

0599    Уфатио у кости јуначке,

0600    Па се носе по зелену лугу;

0601    Тадија је пјенам’ запјенио,

0602    Запјенио пјенам’ бијелијем,

0603    А Мујо је пола крвавијем;

0604    А око њих Алил опскакује,

0605    Голу носи сабљу у рукама,

0606    Па удара од Сења Тадију,

0607    Седам га је ударио пута,

0608    Седам му је начинио рана,

0609    Седам рана од седам педаља;

0610    Кад допаде од Задра Тодоре,

0611    На Алила ршум учинио,

0612    Алил баци оковану ђорду,

0613    Тодор му је савезао руке,

0614    Па он дође, те говори Мују:

0615    „Чујеш ли ме, са Кладуше Мујо!

0616    „Пушти мени побратима мога,

0617    „Жао ми те погубити, Мујо,

0618    „Јер сам чуо, говоре ми људи,

0619    „Да си добар јунак на мејдану.”

0620    За то Мујо хаје и не хаје,

0621    А кад виђе од Задра Тодоре,

0622    Он потеже тешку топузину,

0623    Па удара са Кладуше Муја,

0624    Док је њега трипут ударио,

0625    С Тадијом је њега раставио,

0626    А с црном га земљом саставио,

0627    Па му свеза наопако руке.

0628    Под Тадију џиде подметнуше,

0629    Тадију су ране освојиле,

0630    Рањена га носе Јанковићу,

0631    А везана Муја одведоше

0632    И дијете Гојена Алила.

0633    У кочије Тадију метнуше,

0634    Код ђевојке рањена Тадију;

0635    Цура дере везене јаглуке,

0636    Те Тадији крвцу устављаше.

0637    Отале се свати подигоше,

0638    Повезане Турке поведоше,

0639    И дођоше Задру бијеломе;

0640    Побацаше Турке у тавницу,

0641    А Тадији хећиме нађоше;

0642    Кад Тадији ране извидаше,

0643    Онда Турке за благо пустише,

0644    И вјенчаше Косу за Тодора.

0645    Давно било, сад се спомињало,

0646    Кано Ђурђев данак у години,

0647    Баш к’о добар јунак у дружини.

0648    Тамо расло клење и јасење,

0649    Међу нама здравље и весеље!

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање