Женидба Поповића Стојана

Женидба Поповића Стојана је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Текст пјесме

0001    Запросио Поповић Стојане

0002    На далеко лијепу ђевојку,

0003    У питому Млетку Латинскоме,

0004    У Млетачког краља Мијаила,

0005    Прстен ставља, свадбу уговара:

0006    Док отиде двору бијеломе

0007    И покупи кићене сватове.

0008    Док он даде прстен и јабуку,

0009    Потрошио три товара блага;

0010    Док дарива свасти и пунице,

0011    Даде Стојан хиљаду дуката.

0012    Краљ Стојану тихо говораше:

0013    „О мој зете, Поповић-Стојане!

0014    „Купи свата, колико ти драго,

0015    „По ђевојку, кадгођ тебе драго;

0016    „Ал’ чујеш ме, Поповић-Стојане!

0017    „Немој водит’ Срба у сватове,

0018    „Јер су Срби тешке пијанице,

0019    „А у кавзи кавгаџије љуте,

0020    „Опиће се, заметнуће кавгу,

0021    „Па је тешко кавзи џевап дати

0022    „У Латинском Млетку плетеноме;

0023    „Већ поведи Грке и Бугаре.”

0024    А то слуша госпоја краљица,

0025    Погледала мало на Стојана,

0026    Погледала, па се насмјенула.

0027    Опреми се Поповић Стојане,

0028    Па он оде двору бијеломе,

0029    У путу га књига достигнула

0030    Од пунице ђевојачке мајке:

0031    „О мој зете, Поповић-Стојане;

0032    „Ти не води Грка ни Бугара,

0033    „Већ све зови Србе у сватове:

0034    „Латини су старе варалице,

0035    „Бојати се какве пријеваре.”

0036    Кад Стојану така књига дође,

0037    Замисли се Поповић-Стојане,

0038    У тој миси своме двору дође.

0039    Пред њег’ стара ишетала мајка,

0040    Руке шире, у лица се љубе,

0041    Стојан мајку у бијелу руку;

0042    Пита мајка Поповић-Стојана:

0043    „Да мој синко, Поповић-Стојане!

0044    „Јеси л’ мене путовао мирно?

0045    „Јеси л’ мене снаху испросио,

0046    „Мене схану, себе вјерну љубу?”

0047    Проговори Поповић Стојане:

0048    „Мирно сам ти, мати, путовао,

0049    „И тебе сам снаху испросио,

0050    „Тебе снаху, мене вјерну љубу,

0051    „Три товара блага потрошио,

0052    „Осим тога хиљаду дуката

0053    „Док даривах свасти и пунише

0054    „Јоште краљу мене говорио.

0055    „Да не водим Срба у сватове,

0056    „Већ да водим Грке и Бугаре,

0057    „У путу ме, мати, књига стиже

0058    „Од пунице ђевојачке мајке,

0059    „Да поведем Србе у сватове.

0060    „Сјетуј мене моја стара мајко!

0061    „Које сада боље послушати?”

0062    Стара мајка бесједи Стојану:

0063    „Боље, синко, ђевојачку мајку:

0064    „Латини су варалице старе.

0065    „Кума куми од Будима краља,

0066    „Старог свата Мандушића Вука,

0067    „А војводу од Сибиња Јанка,

0068    „А чауша Рељу Крилатицу,

0069    „Барјактара Милош-Обилића,

0070    „А ђевера Краљевића Марка,

0071    „А остале кога тебе драго,

0072    „Па се не бој пријеваре, синко.”

0073    Стојан своју послушао мајку:

0074    Гради књиге на четири стране,

0075    Те сакупи кићене сватове,

0076    Скупи Стојан хиљаду сватова:

0077    Кума куми од Будима краља,

0078    Старог свата Мандушића Вука,

0079    А војводу од Сибиња Јанка,

0080    А чауша Рељу Крилатицу,

0081    Барјактара Милош-Обилића,

0082    А ђевера Краљевића Марка,

0083    Па одоше Млетку Латинскоме.

0084    Кад су дошли Млетку Латинскоме,

0085    Лијепо их краљу дочекао:

0086    Коње воде у подруме доње,

0087    А јунаке на бијеле куле;

0088    Придржа их три-четири дана

0089    Док с’ одморе коњи и јунаци.

0090    Кад четврто јутро освануло,

0091    Повикаше кићени чауши:

0092    „Хазурала, кићени сватови!

0093    „Кратки данци, а други конаци,

0094    „Земан дође, треба путовати.”

0095    Тад’ изађе краљу од Млетака

0096    И изнесе господске дарове:

0097    Куму даје од злата кошуљу,

0098    Старом свату од злата синију,

0099    А војводи од злата јабуку,

0100    А чаушу копље коштуницу,

0101    А Милошу сабљу оковану,

0102    Краљевићу тешку топузину,

0103    Још му даше коња и ђевојку:

0104    „Ето, Марко, коња и ђевојке

0105    „До бијела двора Стојанова,

0106    „Предај њему лијепу ђевојку.”

0107    Дигоше се кићени сватови,

0108    Лијепо их краљу испратио,

0109    Све сватове редом даривао,

0110    Ког јаглуком, кога башчалуком.

0111    Отидоше здраво и весело,

0112    Примише се брду на планину.

0113    Кад изишли брду на планину,

0114    Сједи јунак крај друма широка,

0115    На њему је чудно одијело:

0116    Вас у срми и у чистом злату,

0117    Тешко га је поклопило перје,

0118    Побратиме, до зелене траве,

0119    Нешто му се црни преко зуба

0120    Колик’ јагње од пола године,

0121    Сјају му се токе кроз бркове,

0122    Као јарко кроз горицу сунце,

0123    Жуте му се ноге до кољена,

0124    Побратиме, у чистоме злату,

0125    Покрај њега лежи топузина,

0126    Преко крила копље убојито,

0127    А о бедри сабља окована;

0128    Пије јунак црвенику вино,

0129    Служи му га из горице вила

0130    Десном руком и чашом од злата,

0131    А лијевом мезе му додаје.

0132    Кад наљезе кита и сватови,

0133    Скочи јунак на ноге лагуне,

0134    Па говори краљу од Будима:

0135    „Дајде море, од Будима краљу!

0136    „Баци, куме, од злата кошуљу,

0137    „Што су тебе тамо даривали.”

0138    Даде краљу, ријеч не учини.

0139    Краљу прође, а наљезе Вуче,

0140    Заиска му синију од злата,

0141    Даде Вуче, ријеч не учини.

0142    Тад’ наљезе од Сибиња Јанко,

0143    Заиска му од злата јабуку,

0144    Даде Јанко, ријеч не учини.

0145    Ал’ ето ти Реље Крилатице,

0146    Заиска му копље коштуницу,

0147    Даде Реља, ријеч не учини.

0148    Тад’ наљезе Милош од Поцерја.

0149    Заиска му сабљу оковану,

0150    Шћаше Милош извадити кавгу,

0151    Ал’ дружина викну на Милоша:

0152    „Подај сабљу, не замећи кавге.”

0153    Даде Милош сабљу оковану.

0154    Ал’ ето ти Краљевића Марка

0155    И он води коња под ђевојком,

0156    Стаде јунак њему бесједити:

0157    „Дајде море, Краљевићу Марко!

0158    „Дајде, море, коња и ђевојку,

0159    „Што су тебе тамо даривали.”

0160    Вели њему Краљевићу Марко:

0161    „Побратиме, џине од Латина!

0162    „Коњ мој није, а ђевојка туђа,

0163    „А мене су, брате, даривали,

0164    „Даривали тешком топузином,

0165    „И ја ћу тебе поклонити.”

0166    Више џине упитати не шће,

0167    Већ он пође коња да увати,

0168    Да увати коња под ђевојком,

0169    Марко скиде тешку топузину,

0170    А завара очи Латинину,

0171    Па он ману тешком топузином

0172    Латинина међу очи црне,

0173    Оба ока њему искочише,

0174    А допаде Краљевићу Марко,

0175    Па од џина одсијече главу,

0176    Скиде с њега ђузел одијело,

0177    Па узима господске дарове,

0178    Сватовима даре повратио:

0179    Куму даде кошуљу од злата,

0180    Старом свату од злата синију,

0181    Војеводи од злата јабуку,

0182    А чаушу копље коштуницу,

0183    А Милошу сабљу оковану,

0184    Оста Марку тешка топузина.

0185    Отидоше кићени сватови.

0186    Оде Марко гором пјевајући,

0187    Оста џине ногом копајући.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање