Женидба Тодора Јакшића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Будимска краљица Тодору Јакшићу нуди своју кћер Иконију за жену. Тодор пристаје, даје краљици новац, и каже да иде у Бијоград (Београд) по сватове и остало шта треба. Пролази година дана, а Тодора нема. Потраје три године без Тодора, и сада краљица нуди Ивану Звијездићу своју кћерку за жену. Када је то чуо краљ будимски, брже шаље писмо Тодору да га обавијести да му је Иван препросио дјевојку. Тодор се спрема и коначно долази до Будима са 100 сватова. Када то виђе краљица, шаље писмо Ивану и каже му гдје да пресретне Тодора са 1000 сватова и да га погуби и отме Иконију. Тодор дође у Будим и ожени Иконију, и краљ му каже каква му се замка спрема од Ивана. Тодор одбија да се враћа другим путем и иде право тамо гдје се Иван улогорио. Потом шаље изасланика Ивану да му врати дукате које је Иван дао краљици, и да му препусти Иконију. Иван одбија. Касније Тодор долази у Иванов логор да понови молбу. Иван опет одбија, и долази до битке у којој Јован и његови сватови успјешно прођу кроз логор и убију Ивана. Тодор и Иконија сретно одлазе у Бијоград и вјенчају се у цркви Ружици.

0001    Пошетао од Будима краљу,

0002    А за њиме нигђе никог нема,

0003    Осим један Јакшића Тодоре.

0004    Води Тодор вранца од мејдана,

0005    На Тодору чудно одијело:

0006    Вас у срми и у чистом злату.

0007    Ударише испод танке куле,

0008    Испод куле краља Будимскога,

0009    Гледа њега Будимска краљица,

0010    Па дозива Јакшића Тодора:

0011    „Ој соколе, Јакшићу Тодоре!

0012    „Јеси ли се, море, оженио?

0013    „Ја ђевојку за се испросио?

0014    „Ја ђевојци дао вјеру тврду?”

0015    Вели њојзи Јакшићу Тодоре:

0016    „Ој госпођа Будимска краљице!

0017    „Нијесам се јоште оженио,

0018    „Ни ђевојке за се испросио,

0019    „Ни ђевојци дао вјере тврде.”

0020    Кад то чула госпођа краљица,

0021    Она њему тихо бесједила:

0022    „Ој соколе, Јакшићу Тодоре!

0023    „На дар теби моја Иконија,

0024    „Вод’ је двору, те се жени њоме.”

0025    Кад то зачу Јакшићу Тодоре,

0026    Свеза вранца под бијелом кулом,

0027    Право оде на бијелу кулу,

0028    А кад дође госпођи краљици,

0029    Капу скиде, баци под пазухо,

0030    Поклони се до земљице црне,

0031    Па извади хиљаду дуката,

0032    Те их даје госпођи краљици:

0033    „Нај то теби, пола Иконији,

0034    „Пола теби, пола Иконији,

0035    „Док отидем Бијограду моме,

0036    „Да покупим киту и сватове;”

0037    Ал’ за дуго свадбу одгодио:

0038    До годину дана бијелијех;

0039    Па се врати низ танану кулу,

0040    Довати се помамна вранчића,

0041    Оде право Бијограду своме.

0042    За тим прође годиница дана,

0043    Ни Тодора, ни од њега гласа;

0044    Једна прође, а и друга дође,

0045    Ни Тодора, ни од њега гласа;

0046    Друга прође, а и трећа дође,

0047    Ни Тодора, ни од њега гласа.

0048    А кад наста година четврта,

0049    Пошетао од Будима краљу,

0050    А за њиме Звијездић Иване,

0051    Води Иван свог добра ђогина,

0052    Кад су били испод б’јеле куле,

0053    Испод куле краља Будимскога,

0054    Гледа њега Будимска краљица;

0055    На Ивану дивно одијело;

0056    Вас у срми и у чистом злату;

0057    На њему је коласта аздија,

0058    По аздији исплетене гује,

0059    Повисоко изведене главе,

0060    У устима све драго камење,

0061    Види му се ноћи путовати,

0062    У по ноћи, како у по дана;

0063    Љепши Иван од сваке ђевојке;

0064    Дозива га госпођа краљица:

0065    „О Иване од Звијезде града!

0066    „Јеси ли се, море, оженио?

0067    „Ја л’ ђевојку за се испросио?”

0068    Проговори Звијездић Иване:

0069    „Ој госпођа, Будимска краљице!

0070    „Нијесам се јунак оженио,

0071    „Ни ђевојке за се испросио.”

0072    Проговори Будимска краљица:

0073    „О Иване од Звијезде града!

0074    „На част теби моја Иконија,

0075    Вод’ је двору, те се жени њоме.”

0076    Иван слуги додаде ђогина,

0077    Па он оде уз танану кулу,

0078    Капу скида, Божју помоћ даје,

0079    Поклања се до земљице црне,

0080    Па се маши руком у џепове,

0081    Те извади хиљаду дуката,

0082    Те их даје госпођи краљици:

0083    „Нај то теби, госпођа краљица,

0084    „Пола теби, пола Иконији,

0085    „Док ја одем до Звијезде града,

0086    „Да покупим кићене сватове,

0087    „Ето мене до петнаест дана

0088    „У Будима у бијела града.”

0089    Па он оде низ танану кулу,

0090    Довати се својега ђогина,

0091    Оде право двору бијеломе.

0092    Ал’ то зачу од Будима краљу,

0093    Ђе краљица поклони ђевојку,

0094    Жао краљу Јакшића Тодора,

0095    Па начини књигу на кољену,

0096    Те је шаље Јакшићу Тодору:

0097    „Ој Тодоре, зете несуђени!

0098    „Ово има четири године,

0099    „Како јеси злато испросио,

0100    „Нити водиш, ни одговор дајеш;

0101    „Сада ти је други препросио,

0102    „Препроси је Звијездић Иване,

0103    „И ето га до петнаест дана,

0104    „Мој Тодоре! Бијелу Будиму;

0105    „Већ ак’ хоћеш ићи по ђевојку,

0106    „Брже купи стотину сватова,

0107    „Ноћи мени ходи под Будима,

0108    „Да ти дадем моју Иконију,

0109    „Те је води Бијограду твоме.”

0110    Оде књига Јакшићу Тодору.

0111    Кад Тодору ситна књига дође,

0112    Те он виђе, што му књига каже,

0113    Пламен му се уз образ запали.

0114    У Тодора девет миле браће,

0115    Ал’ код двора није ни једнога,

0116    Већ отишли на цареву војску,

0117    Осим једно дијете Стјепане,

0118    Нема њему већ дванаест љета;

0119    Виче њега Јакшићу Тодору:

0120    „Ој дијете, нејачак Стјепане!

0121    „Узми, брате, двије пушке мале,

0122    „Па искочи пред кулу Небојшу,

0123    „Те избаци двије пушке мале,

0124    „Скупи нама стотину момака

0125    „(Други моју одведе ђевојку.

0126    „Одведе је Звијездић Иване),

0127    „Док с’ опремим на бијелој кули

0128    „И опремим вранца од мејдана.”

0129    Оде Стјепан пред кулу Небојшу,

0130    Те избаци двије пушке мале,

0131    Одмах паде стотина момака;

0132    А Тодоре отвара сепете,

0133    Па извади дивно одијело,

0134    Све од срме и од чиста злата,

0135    Па удара на плећа јуначка,

0136    Обуче се, што се љепше може,

0137    Па силази низ бијелу кулу,

0138    Те опреми вранца и дората,

0139    Себи вранца, Стјепану дората;

0140    Добријех се коња доватише,

0141    А за њима стотина сватова,

0142    И Дунаво здраво пребродише,

0143    И по ноћи дођоше Будиму,

0144    Под Будимом падоше сватови.

0145    Кад у јутро јутро освануло,

0146    Те виђела госпођа краљица,

0147    Да је дош’о Тодор по ђевојку,

0148    Она пише књигу на кољену,

0149    Те је шаље Звијездић-Ивану:

0150    „Чујеш мене, Звијездић-Иване!

0151    „Дошао је Тодор за ђевојку

0152    „С његовијех стотину сватова,

0153    „Хоће Тодор да води ђевојку;

0154    „Брже купи хиљаду сватова,

0155    „Ја ћу њега зауставит’ амо,

0156    „Мој Иване! Три-четири дана,

0157    „Но не иди бијелу Будиму,

0158    „Већ ти хајде на мезево равно

0159    „На Трутину на воду студену,

0160    „Па увати воду од извора,

0161    „Од извора опет до понора,

0162    „И дочекај Јакшића Тодора

0163    „Отми, Иво, твоју Иконију,

0164    „И погуби Јакшића Тодора

0165    „И његову стотину сватова.”

0166    Када Иван ситну књигу прими,

0167    И кад виђе, шта му књига каже,

0168    Удари се руком по кољену:

0169    „Ао мени до Бога милога!

0170    „Ђе ми Тодор одведе ђевојку!

0171    „Ал’ давори, Јанково копиле!

0172    „Баш да имаш соколова крила,

0173    „Не би перје пронијело меса

0174    „На Трутину на студену воду.”

0175    Па се скочи на ноге лагуне,

0176    Па повика неколико слугу,

0177    Повикнуше по Звијезди граду,

0178    Паде њему хиљада сватова;

0179    Он посједе својега ђогина,

0180    Па поћера на воду Трутину,

0181    Уватише воду од извора,

0182    Од извора опет до понора,

0183    А разапе чадор на ћуприји.

0184    Глас допаде госпођи краљици,

0185    Ђе је Иван дош’о на Трутину.

0186    Онда она спрема Иконију,

0187    Па је даје Јакшићу Тодору,

0188    Прати њега од Будима краљу.

0189    Кад су били низ поље Будимско,

0190    Краљ до Тоша коња догоњаше,

0191    Па он њему тихо бесјеђаше:

0192    „О мој зете, Јакшићу Тодоре!

0193    „Краљица је књигу оправила,

0194    „Оправила Звијездић-Ивану,

0195    „И чека те на води Трутини

0196    „С његовијех хиљаду сватова;

0197    „Ти се врати кроз б’јела Будима,

0198    „Па ти хајде на Винош планину,

0199    „Па ћеш отуд у Бијоград доћи,

0200    „А не удри на воду Трутину:

0201    „Јер да имаш соколова крила,

0202    „Не би перје пронијело меса.”

0203    Вели њему Јакшићу Тодоре:

0204    „Вала теби, господине краљу!

0205    „Који си ми и сада казао;

0206    „Јер не каза мени у Будиму?

0207    „Не бих ти се сада повратио,

0208    „Да ми дадеш све Будимско благо:

0209    „Да ми реку Будимске ђевојке:

0210    „ „Страшивице, Јакшића Тодора!

0211    „ „Ђе он не смје уд’рит’ на Ивана!” ”

0212    „Ја ћу ићи на воду Трутину,

0213    „Што Бог даде и срећа јуначка.”

0214    Па се с краљем у образ пољуби,

0215    Краљ се врати бијелу Будиму,

0216    Тодор оде на воду Трутину.

0217    Кад је био у зелена луга,

0218    Он устави стотину сватова,

0219    И извади хиљаду дуката,

0220    Па дозива свог брата Стјепана:

0221    „Јаши, брате, косната дората,

0222    „И нај теби хиљаду дуката,

0223    „Па ти хајде води на ћуприју,

0224    „А кад дођеш води на ћуприју,

0225    „Ти погледај десно и лијево,

0226    „По пољу су понети чадори,

0227    „Гледај чадор Звијездић-Ивана,

0228    „На њему су три златне јабуке;

0229    „Када дођеш бијелу чадору,

0230    „Ти одјаши косната дората,

0231    „Поклони се до земљице црне,

0232    „Пољуби га у скут и у руку,

0233    „Па ћеш њему тихо говорити:

0234    „О Иване од Звијезде града!

0235    „Поздрав ти је Јакшићу Тодоре:

0236    „Дружину ти зове у сватове,

0237    „Тебе куми Богом истинијем

0238    „И нашијем светијем Јованом,

0239    „Да ти вјенчаш њега и ђевојку,

0240    „Да ђевојке њему не отимаш,

0241    „Његова је од прије ђевојка,

0242    „А ето ти хиљада дуката,

0243    „Што си дао његовој ђевојци.─

0244    „Слушај онда, шта ће говорити,

0245    „Па посједни косната дората,

0246    „Хајде натраг пољем широкијем.”

0247    Оде Стјепан право на ћуприју.

0248    Младо бјеше дијете Стјепане,

0249    Младо бјеше, мудар сјет примило:

0250    Када дође води на ћуприју,

0251    Он погледа десно и лијево,

0252    Позна чадор Звијездић-Ивана

0253    Кад дојезди до б’јела чадора,

0254    Он одсједе од коња дорина,

0255    Поклони се Звијездић-Ивану,

0256    Пољуби га у скут и у руку,

0257    Па Ивану бјеше бесједио:

0258    „О Иване од Звијезде града!

0259    „Поздрав ти је Јакшићу Тодоре:

0260    „Све ти друштво зове у сватове,

0261    „Тебе куми Богом истинијем

0262    „И нашијем светијем Јованом,

0263    „Да му пођеш на вјенчано кумство,

0264    „Да ти вјенчаш њега и ђевојку,

0265    „Да ђевојке њему не отимаш,

0266    „Његова је од прије ђевојка,

0267    „И ето ти хиљада дуката,

0268    „Што си дао његовој ђевојци.”

0269    Погледа га Звијездић Иване,

0270    Па је њему био бесједио:

0271    „Но’сте ђаво, Јанково копиле!

0272    „Ја не могу сабље поганити,

0273    „А сад бих ти осјекао главу;

0274    „Моје друштво мени у сватове,

0275    „А ја не дам моје Иконије,

0276    „Док је мене и на мени главе.”

0277    Кад то зачу дијете Стјепане,

0278    Довати се косната дората,

0279    Па окрену пољем широкијем,

0280    Оде право Јакшићу Тодору.

0281    Тодору је право казивао,

0282    Што говори Звијездић Иване.

0283    Када зачу Јакшићу Тодоре,

0284    Он узима своју Иконију,

0285    Па приведе врнаца виленога,

0286    Иконију на вранчића баци,

0287    Привеза јој ноге испод вранца,

0288    А привеза испод грла руке,

0289    Видовиту вранцу бесједио:

0290    „Хајде, вранче, на воду Трутину;

0291    „Кад изиђеш у поље мезево,

0292    „Живо пређи у Голеш планину,

0293    „Причекај ме мало у голешу.”

0294    Рече ријеч дилбер Иконија:

0295    „Ој Тодоре, драги господару!

0296    „Ако знадеш Бога јединога,

0297    „Не турај ме живу у Трутину,

0298    „Веће мени осијеци главу.”

0299    Вели њојзи Јакшићу Тодоре:

0300    „Иконија, срце из њедара!

0301    „Ако вранац буде среће старе,

0302    „Под тобом ће вранац испливати,

0303    „Изићи ће у Голеш планину;

0304    „Причекај ме у Голеш-планини,

0305    „Ако когођ дође од сватова,

0306    „Те ти каже, да сам погинуо,

0307    „Гони вранца Бијограду моме,

0308    „Ја имадем девет мили брата

0309    „И љепшијех и виших од мене,

0310    „Ти обери, кога теби драго;

0311    „А тако ми никога до Бога!

0312    „Не ћеш с мене бити прекорена.”

0313    Па удари вранца по сапима,

0314    Оде вранац на воду Трутину;

0315    Кад изиђе на мезерво равно,

0316    Како зв’језда преко ведра неба

0317    Кроз хиљаду пролеће сватова,

0318    Неко виђе, неко и не виђе,

0319    Али виђе Звијездић Иване,

0320    Па Иване тихо бесједио:

0321    „Боже мили! Чуда великога!

0322    „Да ли соко пронесе лабуда,

0323    „Да ли вранац Јакшића Тодора?”

0324    Тодор чека за водом Трутином,

0325    Па развија срмали дурбина,

0326    Те угледа у Голешу вранца.

0327    Па дружини бјеше говорио:

0328    „О дружино, моја браћо драга!

0329    „Сви једнога Бога промените,

0330    „Добријех се коња приватите.”

0331    Па посједе косната дората,

0332    Право иде води на ћуприју

0333    Пред чадора Звијездић-Ивана,

0334    Па Ивану Божју помоћ даје;

0335    Колико се ђида посилила,

0336    Он Тодору ’вако говораше;

0337    „Здраво да си, Јанково копиле!”

0338    Проговори Јакшићу Тодоре:

0339    „Богом куме, Звијездић-Иване!

0340    „Кумим тебе Богом великијем

0341    „И нашијем светијем Јованом,

0342    „Кумим небо, над тобом које је,

0343    „Земљу кумим, под тобом која је,

0344    „Не отимај моје Иконије,

0345    „Јер је моја од прије ђевојка;

0346    „Дружину ти зовем у сватове,

0347    „А ти поћи на кумство вјенчано,

0348    „И ево ти хиљаду дуката,

0349    „Што си дао мојој Иконији.”

0350    Рече њему Звијездић Иване:

0351    „Стани мало, Јанково копиле,

0352    „Док се мога доватим ђогата.”

0353    Па он скочи на коња ђогина,

0354    А потеже мача зеленога:

0355    Десна му је прионула рука,

0356    Он привати и лијевом руком,

0357    Прионуше руке обадвије;

0358    Сину сабља Јакшића Тодора,

0359    Удари га по десном рамену,

0360    Раздвоји га на коњу ђогату,

0361    А ђогата на земљици црној,

0362    Па он викну из грла бијела:

0363    „Браћо моја, стотина сватова!

0364    „Сад удрите кроз мезево равно.”

0365    Па он пусти својега дорина,

0366    Ударише кроз равно мезево,

0367    Покрај њега дијете Стјепане,

0368    Како кога копљем удараше

0369    Преко себе њега претураше.

0370    Док су били у полу мезева,

0371    Три стотине глава осјекоше;

0372    Грлом виче Јакшићу Тодоре:

0373    „Немој брате, дијете Стјепане!

0374    „Богу вала и светом Јовану,

0375    „Кој’ је њима повезао руке!”

0376    У то доба у Голеш планину,

0377    Стоји вранац на друму широку,

0378    И на њему дилбер Иконија,

0379    Па је скида Тодор са вранчића

0380    Те је меће на коња дорина.

0381    Свога вранца међу очи љуби,

0382    Па се њему на рамена баци,

0383    Право оде своме Бијограду

0384    И одведе дилбер Иконију,

0385    Право ј’ води у Ружицу цркву,

0386    Те се вјенча с њоме по закону:

0387    Па написа књигу на кољену,

0388    Те је шаље бијелу Будиму

0389    На кољено госпођи краљици:

0390    „Ој госпођа, Будимска краљице!

0391    „Кад ти пођеш ћери у походе,

0392    „Ти не иди Звијездић-Ивану,

0393    „Већ ти ходи Јакшићу Тодору.”

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Zenidba Todora Jaksica