Женидба Цмиљанић-Илије је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Кулу гради Цмиљанић Илија,

0002    Кулу гради у Котаре равне,

0003    А када је кулу оградио,

0004    У кули је Србе сакупио,

0005    Ту сакупи четири сердара

0006    И двадесет и пет капетана;

0007    Ту ми пише за неђељу вино.

0008    Док неђеља пуна напуни се,

0009    Тад бесједе четири сердара

0010    И двадесет и пет капетана:

0011    „Фала Богу на његову дару!

0012    “Кад се данас овде састадосмо

0013    „Ево овђе четири сердара

0014    “И двадесет и пет капетана,

0015    „Сви смо од нас данас ожењени

0016    “До сокола Цмиљанић-сердара.

0017    „Сваки од нас има по ђевојку,

0018    “Бирај, Иво, коју тебе драго.„

0019    Кад Илија р’јечи саслушао,

0020    Поклања се до земљице црне:

0021    “Фала вама, четири сердара,

0022    „И остала браћо капетана,

0023    “Фала вама на вашему дару,

0024    „Али сам се, браћо, зарекао

0025    “Да се никад оженити нећу

0026    „Ни Туркињом ни Српкињом младом,

0027    “Но с Фатимом из Удбиње града.„

0028    Ријеч рече, на ноге скочио,

0029    Па довати пуну чашу вина,

0030    Вино попи, а чашу одбаци,

0031    Ондар рече свој господи редом:

0032    “Ој Богу ви, четири сердара

0033    „И двадесет и пет капетана,

0034    “Пијте вино, на ноге устајте,

0035    „Е ћу ићи у Удбињу равну.“

0036    Кад господа ријеч саслушали,

0037    Вино пише, на ноге усташе,

0038    Сваки пође своме б’јелу двору.

0039    Кад то виђе Цмиљанић сердаре,

0040    Оде право у коњске одаје,

0041    И вранца је коња изводио,

0042    Златнијем га седлом оседлао,

0043    Притеже му четири колана,

0044    А зафузда једном жицом златном,

0045    Окити му киту до китица,

0046    А прекри га суром међедином,

0047    Да му гора свилу не умиче.

0048    Отлен пође у б’јеле камаре,

0049    Ођеде се што мога наљеше;

0050    На се меће од злата кошуље,

0051    Нит’ је ткана нити је предена,

0052    Већ у златни калуп слијевана;

0053    Врх кошуље токе и јечерму,

0054    А врх тока зелену доламу,

0055    На којој су четрдесет пуца,

0056    Свако пуце од по оке злата,

0057    А што оно пуце под гроце,

0058    У оно има пуна ока злата,

0059    И оно се на чекмек отвара,

0060    У њем носи за јутра ракију,

0061    Ђе почине трудан и уморан,

0062    Да га не би жеђа уморила;

0063    Опаса се свиленим појасом,

0064    За појасом двије пушке мале,

0065    Нит’ су вите нит’ чекићем бите,

0066    Но у златни калуп слијеване,

0067    У њу гвожђа ни дрвета нема,

0068    Него чарка који ватру гради;

0069    А на раме бистра џевердана,

0070    Још како је јадан и сиротан,

0071    О њем висе два гајтана златна,

0072    О гајтану два камена драга.

0073    Пак окрочи врана коња свога,

0074    Окроји га плетеном канџиом,

0075    Право пође зеленом планином,

0076    Докле дође у Удбињи граду.

0077    Ту наоди удбињску господу,

0078    Ђе ми чини шенлук и весеље

0079    И велику игру и појање,

0080    Међу њима од Удбиње Мују.

0081    Божју им је помоћ називао,

0082    Они њему помоћ приватише:

0083    „Добра срећа, делијо незнана!“

0084    Дивно су му мјесто учинили,

0085    Дивно мјесто уз кољено Муја.

0086    Гледа Ил’ја сву господу редом,

0087    Сва господа Цмиљанић-Илију.

0088    Кад већ виђе Цмиљанић сердаре,

0089    Ондар вели од Удбине Мују:

0090    „О Бога ти, од Удбине Мујо,

0091    “Је ли тестир играт’ с ђевојкама?„

0092    Одговара од Удбине Мујо:

0093    “Јест ти тестир, а зашто ли није.„

0094    Кад то зачу Цмиљанић Илија,

0095    На лаке је ноге устануо,

0096    Заигра се трком јуначкијем

0097    Пут Фатиме лијепе ђевојке,

0098    За десну је руку уфатио.

0099    Још како је лако насрнуо,

0100    На руку јој прстен саломио,

0101    Иштетио на ноге пашмаге.

0102    Кад то виђе Фатима ђевојка,

0103    Циче млада из грла свега:

0104    “Јаох, рече, делијо незнана,

0105    „Лакше мало, окаменио се!

0106    “И пријед сам с делијом играла,

0107    „Ал’ ми није прстен саломио,

0108    “Ни газио ноге ни папуче.

0109    „А ја нисам лице узгојила

0110    “Ни за каква другога јунака

0111    „Но за оног Цмиљанић-сердара.

0112    “Ево има пет година дана

0113    „Да га чекам, жељела га мајка!

0114    “Њега мајка, а он ђевојака!„

0115    Кад то зачу Цмиљанић Илија,

0116    Он упита Фатиму ђевојку:

0117    “Ој Богу ти, млада госпођице,

0118    „Да ти видиш Цмиљанић-Илију,

0119    “Би л’ га могла по чему познати?„

0120    Сердар пусти, а Фата наусти:

0121    “А како га не бих познавала?

0122    „Кад је једном чета подизана

0123    “Од Котара мјеста ајдучкога,

0124    „Када чета у Удбини дође,

0125    “Добар шићар они задобише,

0126    „И убише града четобашу,

0127    “И шњим бјеше мали Радоњица,

0128    „И њега су посјекли Котарци,

0129    “С Радоњице токе однијели,

0130    „Те сердару старјешинство дали;

0131    “Његове бих токе упознала.„

0132    Кад делија р’јечи саслушао,

0133    Ондар рече Фатими ђевојци:

0134    “Ну погледај, очи ти испале!

0135    Јесу л’ ово токе Радоњице?„

0136    Кад Илија распучи доламу,

0137    Виђе Фата токе на јунаку,

0138    Теке виђе, одма их познаде,

0139    Пак је њему ријеч бесједила:

0140    “Авај токе, Цмиљанић-Илија!

0141    „Авај токе, остале ти пусте!

0142    “Ако види од Удбине Мујо,

0143    „Или који други од Удбине,

0144    “Пак да имаш соколова крила,

0145    „Не би крила месо однијела,

0146    “Него ајде у меану винску,

0147    „У меану крчмарице Маре.

0148    “Када ноћи у по ноћи дође,

0149    „Чекај мене на меанска врата,

0150    “Ја ћу сама доћи на сокаку.„

0151    Препаде се Цмиљанић сердаре,

0152    Он побјеже у меани винској.

0153    Ту наоди крчмарицу Мару:

0154    “Божја помоћ, крчмарице Маре!„

0155    Она њему божју одговара:

0156    “Бог дај буди, Цмиљанић-Илија!„

0157    Срдито јој сердар проговара:

0158    “Бре не лудуј, крчмарице Маре,

0159    „Није овђен сердар Цмиљанићу,

0160    “Него сам ја царева делија,

0161    „Која купи по Босни араче.“

0162    Па уљезе у меани винској.

0163    Ту испија вино до по ноћи,

0164    Често гледа испреда механе,

0165    Кад ће доћи Фатима ђевојка.

0166    Кад је ноћи пред по ноћи било,

0167    Ал’ ево ти Фатиме ђевојке,

0168    Са њом иду три коњица врана:

0169    На једнога свита некројена,

0170    На другога блага небројена,

0171    На трећега јахаше ђевојка.

0172    На њојзи је чудо и зламење:

0173    На ноге јој чизме и папуче,

0174    На њојзи су друга чуда била,

0175    На њојзи су гаће од велуда,

0176    Уз кољено ђеца јаничари,

0177    У сушјество вуци и бауци,

0178    На ушкурук два пашина сина;

0179    Још на Фату три кавада жута,

0180    А на чело три дробна ђердана.

0181    Цура дивна, а од’јело дивно,

0182    Б’јело грло, а б’јели ђердани,

0183    То ђевојку подносило дивно.

0184    Колико је грло у ђевојке

0185    Још би стала шака од јунака.

0186    Кад је виђе Цмиљанић Илија,

0187    Шњоме бјежи у Котаре равне,

0188    Ошибује два коња товарна,

0189    Здраво до’ше двору бијеломе,

0190    Покрсти је, и вјенча је за се.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900.

---

Zenidba Cmiljanic-Ilije