Корисничке алатке

Алатке сајта


женидба_шћепана_јакшића

Женидба Шћепана Јакшића

Женидба Шћепана Јакшића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Дворбу двори Јакшића Шћепане

0002    У Саплету граду бијеломе,

0003    У Турчина Бојачића Алије.

0004    Дворио га за девет годинах,

0005    Не двори га да издвори благо,

0006    Ни доламе нове ни половне,

0007    Но Фатиму лијепу ђевојку,

0008    Не би ли јој обљубио лице –

0009    Не мога је ни оком виђети.

0010    Док заљеже десета година,

0011    Па се Турци у лов подигоше

0012    И зову Бојачић’ Алију:

0013    ”Ајде, Алија, у лов да идемо!”

0014    Па Алија слугу дозиваше:

0015    ”А, Шћепане, доведи ми ђога!”

0016    Скочи Шћепан, оседла му ђога,

0017    Но Алија говори Шћепану:

0018    ”Хајде, слуго, у лов да идемо!”

0019    Шћепан се у болест метнуо,

0020    Е га боли нога у кољено:

0021    ”Ја не могу одит’ уз планину!”

0022    Оно рече, обрну Алија.

0023    Брзо Шћепан у дворове пође

0024    И дозива робињу Кумрију,

0025    Те робињи ријеч говорио:

0026    ”А, чу ли ме, робиња Кумрија,

0027    Изда’ мене Фатиму ђевојку,

0028    И даћу ти једну боцу злата!”

0029    Е се млада слакоми на благо

0030    И Шћепану ријеч говорила:

0031    ”Ну причека’ Јакшићу Шћепане

0032    Причека’ ноћи до јације,

0033    Док вечера лијепа ђевојка!”

0034    Он причека док јација дође,

0035    Па ђевојци у одају пође,

0036    Виђе га Туркиња ђевојка,

0037    Од земље је на ноге скочила,

0038    Са Шћепаном млада говорила:

0039    ”Да што си ту, свињо и од свиње!”

0040    За б’јела се грла уфатише,

0041    Носе се, до поноћи било,

0042    Док их оба пљене попадоше,

0043    Шћепана б’јеле и крваве,

0044    А ђевојку вода попанула.

0045    Стаде Шћепан падат’ на кољена,

0046    Па се поче варати с ђевојком:

0047    ”А, ђевојко, среће не имала,

0048    Ну, погледа’ на пенџер од куле,

0049    По одаји сунце огријало –

0050    Са’ ће Алија из планине доћи,

0051    Оба ће не у одају наћи,

0052    Биће горе и тебе и мене!”

0053    На прозор се млада обрнула

0054    И бијеле руке отпуштила,

0055    Шћепан дуго и широко ману,

0056    Шњом удари у душеку меку

0057    И ђевојци обљубио лице.

0058    Шћепана је санак преварио,

0059    Те освану у крило ђевојци,

0060    Па га буди Фатима ђевојка:

0061    ”О, Шћепане, драги господару,

0062    Хајде узми најем на године,

0063    Па ти бјежи у Прилипу граду!”

0064    Хитро је Шћепан послушао,

0065    Благо скупи, у Прилип побјеже.

0066    Кад Алија од планине дође

0067    И робиња пред њим на пут пође,

0068    Те се плаче своме господару:

0069    ”Господару, чудо да ти кажем

0070    Од зулума твоје вјерне слуге,

0071    Што обљуби Фатиму ђевојку

0072    Без тестира и твога и мога!”

0073    Кад Алија на дворове дође,

0074    Он без воље сједе у дворове,

0075    Па је ситну књигу направио,

0076    Те је посла Јакшићу Шћепану:

0077    ”Мио зете, ако будеш суђен,

0078    Купи свате, хајде за ђевојку!

0079    Ти окупи сватах три стотине,

0080    Но немо’ звати српске поглавице,

0081    И немо’ зват’ Рељу кавгаџију

0082    И не зови Марка манитога!

0083    Не купи свате по хаинству,

0084    Но покупи свате по делијнству,

0085    По ођелу и добру оружју,

0086    Хоџаклије и хоџаковиће,

0087    Све суврст од двадест годинах,

0088    Да ми буде дика пред Турцима

0089    Какви су ми свати за Фатиму!”

0090    Кад Шћепана књига допанула,

0091    Али виђе што му ситна пише;

0092    Друга га је књига допанула

0093    Од Туркиње његове ђевојке,

0094    У књигу му млада оправила:

0095    ”О, Шћепане, драги господаре,

0096    Ти не слуша’ што т’ Алија пише,

0097    Алија ти око главе ради;

0098    Ти не купи свате од делијнства,

0099    Но покупи свате по хајинстве,

0100    Хоџаклије и хоџаковиће,

0101    Све јунаке од кућах добријех,

0102    Што не жале за образ гинути –

0103    Стара свата Обилић Милоша,

0104    Барјактара Рељу Крилатога,

0105    А цавуша Краљевића Марка,

0106    Но не остав’ војеводу Јанка;

0107    И дозови Кавгу Радосава,

0108    Е је јунак срца великога,

0109    Веље главе, очих крвавијех,

0110    Ђе он види у гору Турчина,

0111    Е га гледа мрко поријеко,

0112    Бјеже од њега власи и Турци;

0113    Два ђевера, два Војиновића,

0114    Шњима ходи у Саплету граду!”

0115    Кад Шћепана књига допанула,

0116    Велике је свате сакупио,

0117    Поведе их у Саплету граду.

0118    Дивно Турци свате дочекаше,

0119    Доста дају пива и јестива,

0120    У софру свати наздрављаху.

0121    Па скочише два ђевера млади,

0122    Уљегоше лијепој ђевојци.

0123    Димно им се млада поклонила,

0124    Десне им руке пољубила,

0125    А просипа сузе од образах.

0126    Питају је два Војиновића:

0127    ”А што ти је, наша снахо млада?

0128    Али си се, снахо, препанула,

0129    Е л’ нијесу свати ођевени

0130    Али су ти немили ђевери?”

0131    Ђевојка стидом бесједила:

0132    ”Све је у вољу како сам виђела,

0133    Но сам ви се јадна препанула,

0134    Е сам данас очима виђела

0135    Ђе се грију два гвоздени ражња

0136    Да се пеку два ђевера млади.”

0137    Тада рече Војиновић Марко:

0138    ”Бјежи, Јанко, међу сватовима,

0139    Е хоћемо оба погинути,

0140    Наша ће се кућа ископат’!”

0141    Не кћеше се браћа оставити;

0142    Отуд дође шездесет Тураках,

0143    Заклаше их ка двоје јагњади

0144    И испекоше два ђевера младе.

0145    Глас допаде Краљевића Марка

0146    Е пеку два ђевера младе.

0147    Скочи Марко од земље на ноге

0148    И сви свати једанак остали,

0149    Кеисаше на врата од града,

0150    Ал’ су пуста затворена врата,

0151    Пред врата тридес’ вратаржија,

0152    Свакојему посјекоше главу,

0153    Па на врата свати кеисаше,

0154    Бију редом врата топузима,

0155    Од топузах ћепанице скачу.

0156    Докле дође Краљевићу Марко

0157    И удари топузом у врата,

0158    Натроје их бјеше саломио,

0159    Изљегоше сватах пет стотинах.

0160    Поврати се Марко натрагове,

0161    И шњим ојде Кавга Радосаве,

0162    Па за собом врата затворише,

0163    У дворове дођоше Алији,

0164    Голе сабље носе у деснице,

0165    У Турке уриш учинише

0166    И стотину главах посјекоше,

0167    Уфатише Бојичић’ Алију,

0168    И његова два посопца сина.

0169    Ного Марко говори с Алијом:

0170    ”Пријатељу, да се подмиримо,

0171    Да ти врнем даре натрагове!”

0172    Па му закла два близанца сина,

0173    Нагони га Краљевићу Марко

0174    Да залага месо од синовах,

0175    Но га гледа мрко поријеко,

0176    Врже сабљом, посјече му главу.

0177    По дворе му покупише благо

0178    И узеше Туркињу ђевојку,

0179    Поведоше у Прилипу граду.

0180    Здраво дође, весела му мајка!

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Ženidba Šćepana Jakšića
Zenidba Scepana Jaksica

женидба_шћепана_јакшића.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/10 23:02