Краљевска Влада управља свијема државним пословима по прописима Устава и закона.

Државна управа је подијељена на више министарстава, на челу којих стоје министри.

У Краљевини Црној Гори има седам министарстава:

1) Министарство Правде;
2) Министарство Просвјете и Црквенијех Послова;
3) Министарство Унутрашњих Послова;
4) Министарство Спољних Послова;
5) Министарство Финансија;
6) Министарство Војно; и
7) Министарство Народне Привреде и Грађевина.

Министарства се дијеле на одјељења, а одјељења на одсјеке.

На челу одјељења стоје начелници или заступници начелника, а на челу одсјека најстарији чиновници одсјека, који се зову шефови.

Начелник може управљати једним или више одјељења.

Министре поставља и разрјешава Краљ Господар. Они су равни међу собом, а један је од њих, којега Краљ Господар по своме нахођењу постави, предсједник Министарског Савјета.

Краљ Господар може повјерити једном министру, да управља пословима и двају Министарстава.

Министри су одговорни Краљу Господару и Народној Скупштини за своја службена дјела и за неизвршење закона. Они раде своје послове, сваки у свом Министарству, независно један од другога; али сви скупа састављају једно Министарство, које представља јединство Владе, па се према томе све што је од важности и утицаја на земљу и управу, као и сви предлози и законски пројекти, које поједини министри подносе Државном Савјету и Народној Скупштини, претходно рјешавају у Министарском Савјету и сматрају се као предлози цијелога Министарства.

Главне су дужности и права министара:

да руководе послове повјерене им струке и брину се о унапређењу исте;
да се старају о извршењу закона, уредаба и наредаба;
да по својим струкама подносе Краљу Господару и премапотписују акта, која потребују Владарску потврду;
да спремају потребне законске пројекте и уредбе по својим струкама;
да за своје подручје, а на основу закона о чиновницима грађанског реда, предлажу Краљу Господару чиновнике за постављање, унапређење, отпуштање и пензионисање;
да спремају буџете по својим струкама, управљају трошењем отворених им кредита и од тога рачун дају по прописима закона о државном буџету и о уређењу Главне Државне Контроле.

Министар Правде уједно је чувар државног печата. Он га ставља у име Краља Господара на све законе с ријечима: „Видио и ставио државни печат, чувар државног печата, министар правде Н. Н”.

Министар спољних послова је у исто вријеме и канцелар краљевских ордена.

За отправљање послова имају министри потребан број потчињених чиновника који као начелници или заступници начелника и инспектори спремају послове у Министарству за рјешавање, или као секретари, рачуновође, архивари и писари врше канцеларијске послове.

Начелници или заступници начелника су управитељи канцеларија; они се имају бринути за израђивање послова, за ред и тачност у пословима. Њима је потчињен сав канцеларијски персонал, и они се старају о одржању дисциплине у канцеларији.

Министра, који одсуствује може заступати само министар, а кад је одсутан на страни, онда се министар заступник мора именовати указом Краља Господара.

Министарски Савјет састављају сви министри. Савјету предсједава предсједник Министарског Савјета или његов замјеник.

Министарски Савјет расматра и доноси рјешења о пословима из дјелокруга свих Министарстава, који потребују заједничко рјешавање, као и о свим предметима, који захтијевају да се одржи јединство и једнообразност у пословима државне управе, као што су:

1) предлози о доношењу нових и о измјенама или допунама постојећих закона;
2) предлози о установама по земљу корисним или о укидању оних, које више не одговарају државним потребама;
3) предлози о закључивању уговора: судских, трговинских, царинских, пловидбених, консуларних, поштанско-телеграфских и т. д. са страним државама;
4) предлози о закључивању зајмова и конверсији државних дугова;
5) предлози о давању повластица приватним лицима или друштвима;
6) предлози о предрачунима појединих Министарстава, по којима Министарски Савјет саставља општи годишњи државни буџет;
7) одобравање акционарских друштава;
8) закључивање предузимачких уговора државе са појединим лицима или друштвима;
9) рјешавање о одобрењу кредита појединим министрима из партија буџетских за непредвиђене ситне издатке, за недовољно предвиђене расходе и за ванредне државне потребе (чл. 49., 53. и 59. закона о буџету);
10) рјешавање о пензионисању чиновника на предлог дотичних министара;
11) рјешавање о питањима у опште, која су од важности и уплива за цијелу земљу и државну управу.

Краљ Господар може у свако доба сазвати Министарски Савјет у сједницу и у том случају му Он предсједава.

Сједнице Министарског Савјета заказује, отвара и затвара предсједник или у његовом одсуству његов замјеник.

Министарски Савјет може рјешавати само онда, кад је на сједници један више од половине укупног броја министара.

Рјешења Министарског Савјета заводе се у протокол, који потписују сви присутни министри. О протоколу води бригу предсједник Министарског савјета.

Предсједник Министарског Савјета премапотписује сва она акта, која од Краља Господара проистичу, а не спадају у надлежност ниједног од министара, као на примјер: указе о смјењивању и постављању министара, указе о постављању особља Државног Савјета, Главне Државне Контроле и т. д.

Као највише административно тијело у земљи постоји Државни Савјет.

Државни Савјет састављају шест чланова од којих је један предсједник, два секретара, од којих је један главни, архивар и писар.

Чланови Државног Савјета имају плату I чина;

Главни секретар има плату III чина, а секретар, архивар и писар као секретар, архивар и писар Министарства.

Главни секретар мора бити факултетске спреме.

Права и дјелокруг Државног Савјета одређени су засебним законом.

За пријеглед државних рачуна постоји Главна Државна Контрола.

Она је засебно државно надлештво и највиши рачунски суд (Устав — чл. 170.).

Главну Државну Контролу састављају: предсједник, два члана, секретар, осам рачуноиспитача, два писара и архивар.

Предсједник има плату I чина;

чланови имају плату II чина;

секретар, писари и архивар имају плату као секретари, писари и архивари Министарства.

Рачуноиспитач I реда има плату IV чина;

Рачуноиспитач II реда има плату V чина; а

Вршилац дужности рачуноиспитача има плату VI чина.

Уређење и дјелокруг Главне Државне Контроле одређује се нарочитим законом.

При превођењу чиновника оних чинова, који су до сад имали више класа, на плату према новом закону о чиновницима грађанског реда (чл. 132.), сматраће се досадашња I класа равном потоњој класи дотичног чина по новом закону, а остале класе наредним класама нижег чина.

Овај закон ступа у живот кад га Краљ Господар потпише, а обавезну силу добија 1. октобра 1914. године.

Кад овај закон ступи у живот, губе законску снагу:

1) основни државни закон о Књажевској Влади и Државном Савјету од 6. децембра 1902.;
2) сва законска наређења која би се са овим законом косила.

Препоручујемо Предсједнику Нашег Министарског Савјета да овај закон обнародује, а свијема министрима да се о извршењу његовом старају, властима пак заповиједамо да по њему поступају, а свијема и свакоме да му се покоравају.

Цетиње, 14. маја 1914. г.

НИКОЛА с. р.

(М. П.)

• Устав за Књажевину Црну Гору (1905)
• Закон о проглашењу Књажевине Црне Горе за Краљевину (1910)
• Основни државни закон о књажевској влади и Државном савјету (1902)

• „Глас Црногорца”, број 26/1914

Zakon o kraljevskoj vladi i o uredjenju drzavnijeh nadlestava (1914)