Јавне бележнике поставља државна власт и даје им карактер лица јавног поверења да по прописима овога закона састављају и отправљају јавне исправе о правним пословима, изјавама и чињеницама, на којима се заснивају права; да примају исправе ради чувања или новац и папире од вредности ради предаје другим лицима или властима и да по налогу судова или других јавних власти проводе поступке који им се по закону могу поверити.

Јавнобележничке исправе [јавнобележнички акти, јавнобележнички записници и јавнобележничка посведочења (потврде)] као и њихови отправци издани по наређењима овога закона јесу јавне исправе, ако су код њихова састављања и отправљања одржане све битне формалности прописане у овом закону.

(¹) Јавни бележници су овлашћени да на захтев странака раде на састављању приватних исправа. Даље су овлашћени да у неспорним стварима пред судовима и осталим властима заступају странке и упућују поднеске као пуномоћници кад су те ствари у непосредној вези са неким од њих састављеним актом или посведочењем.

(²) У грађанским спорним стварима, у кривичном и извршном поступку као и у неспорним стварима, осим оних које су поменуте у првоме ставу, јавни бележници су у своме службеном месту овлашћени да заступају странке само онда, кад у томе месту нема два адвоката и кад закон изрично не прописује заступање адвокатом.

Јавни бележник не може заступати странку у поступку, у којем се у целини или делимице побија исправа, правни посао или друга радња, код које је он суделовао као јавни бележник или као судски повереник.

(¹) Јавни бележник дужан је послове поменуте у § 3 радити савесно, верно и ревносно, држати се прописа и не сме суделовати у недопуштеним, привидним и сумњивим пословима.

(²) Као заступник странке има јавни бележник иста права и исте дужности и одговара једнако као и адвокат. Његов однос према странци просуђује се по прописима Закона о адвокатима. Те ће прописе сходно примењивати и јавнобележничка надзорна и дисциплинска власт, кад је јавни бележник вршио послове поменуте у §-у 3.

За јавног бележника може бити постављен само онај, који докаже:

1) да је држављанин Краљевине Југославије;
2) да је својевластан;
3) да је навршио 30 година живота;
4) да је као редован слушалац свршио правне науке и положио дипломске испите на којем правном факултету у Краљевини Југославији;
5) да је по свршеном правном факултету и положеним испитима провео у вежби пет година, од којих најмање две године код јавног бележника и једну код редовног суда, а остале две године код јавног бележника, редовног суда, адвоката или државног правобраниоца;
6) да је положио адвокатски или судијски испит.

Ако се за место, које се има попунити, није пријавио ни један молилац који испуњава све законске услове, онда Министар правде може дати опроштај од под бр. 5 §-а 6 наведеног услова двогодишње вежбе код јавног бележника, ако молилац испуњава остале у овоме параграфу наведене услове.

За јавног бележника могу, ако испуњавају услове из § 6 бр. 1 до 3, бити постављени:

1) државни правобраниоци, претседници окружних судова, претседници и судије виших судова, врховни и виши државни тужиоци и њихови заменици и редовни професори права на универзитету, без обзира колико су времена служили на тим положајима и без вежбе прописане овим законом, а професори права и без адвокатског, односно судијског испита;
2) судије среских, окружних и трговачких судова, државни тужиоци и њихови заменици, секретари виших судова са положеним судијским испитом као и начелници, инспектори и секретари Министарства правде са положеним судијским или адвокатским испитом и ванредни професори права на универзитету, ако су на једном или више од тих положаја провели најмање пет година ма да немају вежбе прописане овим законом, а ванредни професори права и без адвокатског, односно судијског испита и
3) адвокати ако су вршили адвокатуру најмање пет година.

(¹) Јавни бележник не може бити:

1) ко услед правноснажне пресуде кривичног суда нема законске способности за стицање јавног звања или ко је осуђен због којег кривичног дела из користољубља, у последњем случају ни онда, кад су правне последице осуде у погледу способности за стицање јавног звања престале;
2) ко је пресудом дисциплинског суда лишен звања јавног бележника, адвоката или јавнобележничког приправника, док не прођу три године од дана лишења звања;
3) ко је дисциплинском пресудом из јавне службе отпуштен или стављен у пензију;
4) ко с платом врши сталну државну или коју другу јавну или приватну сталну службу, изузевши службу хонорарног професора или хонорарног наставника на универзитету или хонорарног наставника стручних школа;
5) ко има занимање, које се не слаже са угледом, чашћу или независношћу јавног бележника;
6) ко се налази под стечајем;
7) ко се налази под правноснажно одређеном истрагом због којег дела наведеног под бр. 1, све док истрага не буде правноснажно обустављена;
8) ко због душевних или телесних мана није способан да сам врши јавнобележничке послове;
9) ко испољава начела против постојеће државне форме или начела промене државног поретка.

(²) Јавни бележник не може бити истовремено адвокат.

(¹) У седишту сваког срескога суда оснива се по правилу по једно јавнобележничко место.

(²) У срезовима са већим бројем становника основаће се у седишту среског суда више места јавних бележника тако, да на сваких тридесет хиљада становника дође по један јавни бележник.

(³) Нова места могу се основати тек онда, кад се у истом срезу напуни нових тридесет хиљада становника.

(⁴) У седиштима среских судова, у којима има више од четрдесет хиљада становника, Министар правде може, по саслушању надлежног апелационог суда и надлежне јавнобележничке коморе, уредбом одредити број јавнобележничких места тако, да, уважавајући при томе укупан број становништва у подручју тих среских судова, на сваких двадесет хиљада становника дође по један јавни бележник.

(⁵) Ако у ком месту више среских судова имају своја седишта, постављаће се јавни бележници за све среске судове према укупном броју становништва тих срезова.

(⁶) Пре него што се оснује које место јавног бележника, има се утврдити број становника по последњим службеним подацима опште државне статистике и прибавити мишљење јавнобележничке коморе и надлежног апелационог суда.

(¹) Службена делатност јавног бележника простире се на цело подручје онога окружног суда у чијем се подручју налази седиште јавног бележника.

(²) Исправе, које јавни бележник састави изван свога подручја, немају снаге јавне исправе.

(¹) Јавног бележника поставља Министар правде по правилу на основу стечаја.

(²) У циљу попуњења јавнобележничких места јавнобележничка комора ће по наређењу Министра правде у року од три недеље по примљеном наређењу расписати стечај. Рок стечаја не може бити краћи од месец дана ни дужи од два месеца.

(³) Стечај се мора објавити једанпут у Службеним новинама и у званичном листу дотичне бановине ако га има.

(⁴) Прописно снабдевене молбе подносе се јавнобележничкој комори која је расписала стечај, и то: јавни бележници, адвокати, јавнобележнички и адвокатски приправници преко својих надлежних комора, а јавни службеници преко своје претпостављене власти. Ове молбе комора ће са образложеним предлогом поднети надлежном апелационом суду у чијем је подручју место, које се има попунити, а апелациони суд поднеће молбу Министарству правде са својим извештајем и образложеним предлогом. Комора поднеће молбе најдаље за петнајест дана по протеку стечајног рока, а апелациони суд Министарству правде најдаље за петнаест дана пошто их са предлогом прими од коморе.

(⁵) Закаснеле молбе неће се узимати у обзир.

(⁶) При попуњавању јавнобележничких места даће се, уколико је могућно, предност јавним бележницима и јавнобележничким приправницима.

(¹) Јавни бележник саставља јавнобележничке исправе само на службеном језику.

(²) Ако јавни бележник докаже, да осим службеног језика потпуно зна и који други језик, овластиће га надлежни апелациони суд, да саставља и оверава преводе са тога језика и на тај језик. Такви преводи и оверења сматрају се као да потичу од овлашћеног тумача.

(³) Апелациони суд може то овлашћење опозвати кад утврди да јавни бележник довољно не познаје тај језик.

Постављени јавни бележник има, пре полагања заклетве, уплатити јамчевину и добити одобрење јавнобележничког печата.

(¹) Сваки бележник мора код окружног суда, у чијем се подручју налази његово седиште, да положи јамчевину или у готову, или у папирима од вредности, или у уложним књижицама новчаних завода, који су папири односно књижице по постојећим прописима прикладни за улагање новца сирочади.

(²) Вредност папира рачуна се по курсу бележеном на којој домаћој берзи онога дана, који претходи дану полагања, али никада изнад номиналне вредности.

(¹) Јамчевина јавног бележника чије је седиште у седишту апелационог суда износи педесет хиљада динара, у седишту окружног суда двадесет пет хиљада, а у осталим местима десет хиљада динара. Положену јамчевину примиће окружни суд, и, ако одговара законским наређењима, издаће јавном бележнику потврду, да је на прописан начин положена.

(²) Против решења које се односи на јамчевину имају права рекурса на апелациони суд, у року од осам дана, јавни бележник и виши државни тужилац, коме се решење о јамчевини у сваком случају има доставити.

(¹) Јамчевина служи као залога:

1) за обавезе јавног бележника које произлазе из његовог пословања као лица јавног поверења (§§ 1 и 2) и као судског повереника (§§ 221 и 223) и
2) за новчане казне и трошкове дисциплинског поступка.

(²) Захтеви под бр. 1 имају првенство пред онима под бр. 2.

(³) За друге захтеве може се јамчевина заложити односно може се на њој стећи принудно заложно право само без повреде заложног права, које припада захтевима под бр. 1 и 2. Такви захтеви намириће се из јамчевине тек након поступка проведеног по §§ 19 и 20.

(¹) Судови и друге власти дужни су. свако извршење, које је на јамчевини проведено, као и свако смањење јамчевине јавити јавнобележничкој комори, која ће позвати јавног бележника да у одређеном року допуни јамчевину, да не наступе последице §-а 27 бр. 6.

(²) Ако се у оваквом случају укаже потреба, да се бележник по §-у 196 привремено удаљи из службе, комора ће то предложити апелационом суду.

(¹) Кад јавни бележник умре или кад на који други начин престане његова служба, издаће окружни суд јамчевину после проведеног прогласног поступка.

(²) Окружни суд ће прогласом позвати све оне, који на јамчевини имају законско заложно право (§ 17 ст. 1 бр. 1 и 2) или уопште право да се из јамчевине намире, да у року од два месеца пријаве своје захтеве, јер ће суд по протеку овога рока, без обзира на њихове захтеве, изрећи да је положена имовина престала бити јамчевином.

(³) Проглас ће се уврстити једанпут у Службеним новинама и у званичном листу дотичне бановине ако га има, а по потреби и у којем дневном листу онога краја, у којем је било седиште јавног бележника, а осим тога објавиће се на судској огласној табли окружног и среског суда, у чијем подручју је седиште јавног бележника.

(⁴) Трошак проглашења у новинама намириће се из јамчевине.

О пријављеним захтевима окружни суд ће преслушати учеснике и покушати да се међу њима постигне споразум. Ако споразум не успе, упутиће се странке на редован суд. Оспорени део јамчевине чуваће окружни суд док спор не буде решен, а неоспорен део јамчевине предаће овлашћенику.

(¹) После положене јамчевине јавни бележник поднеће на одобрење окружном суду отиске својих званичних печата за мастило и за восак. Печат има бити округао, садржавати државни грб и око њега следећи натпис: породично и рођено име, ознаку звања „јавни бележник” и седиште, све то исписано ћирилицом и латиницом.

(²) Ради одобрења својих званичних печата дужан је јавни бележник њихове отиске са својеручним потписом предати надлежном окружном суду у толико примерака, да по један примерак добије на чување апелациони суд, надлежни окружни суд, сви срески судови у подручју надлежног окружног суда и јавнобележничка комора.

(³) Оверавање печата и потписа врши претседник окружног суда, који ће разаслати именованим властима за њих одређене примерке.

(¹) Јавни бележник може имати само по један свој званични печат за мастило и за восак; те печате сме он употребљавати само за радње, које је извршио у свом званичном делокругу.

(²) Јавни бележник дужан је своје печате држати под кључем, а чим један изгуби има о томе одмах известити окружни суд и јавнобележничку комору телеграфски и препорученим писмом. Нацрт новог печата, који се мора разликовати од изгубљеног, има се приказати окружном суду, ради одобрења на начин прописан у § 21 став 2. Ово одобрење потребно је и онда, кад јавни бележник жели да промени свој печат.

(³) Чим окружни суд прими извештај о губитку печата, телеграфски ће о томе обавестити надлежне среске судове. Код поновног оверавања печата поступиће се по пропису § 21 став 3.

(⁴) Ако се изгубљени печат пронађе, има се предати окружном суду, који ће га учинити неупотребљивим.

(¹) После прописно положене јамчевине и одобрења печата, положиће јавни бележник пред претседником окружног суда свога седишта ову заклетву: „Ја Н.Н., ступајући на дужност јавног бележника, заклињем се свемогућим Богом, да ћу владајућем Краљу Краљевине Југославије веран бити и да ћу своју јавнобележничку службу по законима и законским наређењима верно, тачно и савесно вршити. Тако ми Бог помогао”.

(²) О полагању заклетве начиниће се записник, који ће потписати претседник окружног суда, деловођа и јавни бележник, који је положио заклетву.

(³) Да је јавни бележник ту заклетву положио, потврдиће се на декрету о постављању; на ту се потврду ставља број записника и печат окружнога суда.

Кад претседнику апелационог суда стигне извештај окружног суда о положеној јамчевини и заклетви, као и о одобрењу печата, он ће, на молбу јавног бележника, одредити дан, којега ће јавни бележник отпочети службу, па ће то објавити у званичном листу свога подручја и то саопштити јавнобележничкој комори, окружном суду и свима судовима у подручју тога окружног суда.

(¹) У случају премештаја у друго место јавни бележник неће полагати поново заклетву, али мора добити одобрење новога печата и потписа и по потреби надопунити јамчевину пре него што отпочне службу у новоме месту.

(²) Када јавни бележник буде премештен у подручје другог којег окружног суда, онда ће се његова јамчевина по службеној дужности предати оном окружном суду, у чијем се подручју налази његово ново седиште.

(³) На молбу јавног бележника претседник апелационог суда одредиће дан, којега ће престати служба јавног бележника у једном и којега ће отпочети у другом месту.

(¹) Ново постављени или премештени јавни бележник има у року од три месеца, откада је примио декрет о постављењу или о премештењу, удовољити законским прописима и заузети подељено му место.

(²) Претседник апелационог суда, по молби јавног бележника, може продужити тај рок из важних разлога.

(³) Јавнобележничка комора има без одлагања јавити апелационом суду, да је рок пропуштен, а овај ће суд, саслушавши јавног бележника, изрећи да је јавнобележничко место упражњено.

(¹) Служба јавног бележника престаје:

1) смрћу;
2) оставком, уваженом од Министра правде;
3) уписом у именик адвоката или примањем сталне службе или занимања, које по § 9 није спојиво са службом јавног бележника;
4) губитком држављанства Краљевине Југославије;
5) губитком својевласности;
6) кад јавни бележник не допуни јамчевину према наређењу § 18 или кад наступи случај § 26;
7) кад буде правноснажном пресудом кривичног суда осуђен на губитак часних права или јавне службе;
8) кад правноснажном дисциплинском пресудом буде осуђен на губитак службе;
9) кад буде правноснажно отворен стечај над имовином јавног бележника, као и у случају одлуке суда да се стечај не отвара зато што имовина јавног бележника није довољна да се покрију трошкови стечајног поступка;
10) кад се установи трајна неспособност за вршење јавнобележничке службе због телесне или душевне мане (§ 168);
11) кад се установи да постоји случај из § 9 бр. 9.

(²) У случајевима под бр. 2) и 11) служба јавног бележника престаје по решењу Министра правде, који ће то решење доставити надлежном апелационом суду и надлежној јавнобележничкој комори. Ако Министар правде у року од два месеца не донесе решење о поднесеној оставци, сматра се да је оставка уважена. У случају под бр. 11, јавни бележник мора бити преслушан пре него што се донесе решење.

(³) У случају под бр. 10) поступиће се по §-у 168.

(⁴) У осталим случајевима овог параграфа ће надлежни апелациони суд утврдити стање ствари и огласити јавнобележничко место за упражњено.

(⁵) Надлежне јавнобележничке коморе дужне су да случајеве, када по прописима овог параграфа престаје или има да престане служба јавног бележника, одмах по сазнању достављају Министру правде, односно надлежном апелационом суду.

(¹) Кад се у случајевима претходног параграфа упразни место јавног бележника, апелациони суд саопштиће то без одлагања Министру правде и свима надлештвима именованим у § 21 и објавиће у Службеним новинама и у званичном листу свог подручја.

(²) У објави има се споменути ко привремено води послове упражњеног јавнобележничког места.

(¹) Јавни бележник не може бити лишен свог звања осим из разлога наведених у овом закону нити може бити премештен у друго место без свог пристанка.

(²) Јавни бележник који је дао оставку или је премештен на друго место, као и онда кад је ступио у друго звање, дужан је досадању јавнобележничку службу вршити све док га претседник апелационог суда не разреши од дужности.

(³) Ако се укине срески суд у месту где је седиште јавног бележника, мора се јавном бележнику дати јавнобележничко место у седишту онога срескога суда, коме је припао већи део укинутог среза без обзира на услове из § 10.

Дипломирани правници, који су намештени у јавнобележничкој канцеларији, сматрају се за јавнобележничке приправнике, ако су као такви уписани у именик јавнобележничких приправника, који води јавнобележничка комора.

(¹) Вршилац дужности и заменик јавног бележника имају сва права и све дужности јавног бележника, а наређења овог закона о надзору, приватно-правној и дисциплинској одговорности вреде и за њих.

(²) При састављању јавнобележничких исправа и издавању отправака, преписа и извода морају потписати своје породично и рођено име и назначити својство вршиоца дужности односно заменика као и одлуку којом су за то постављени. Заменик уз то мора навести и име јавног бележника, кога замењује.

(³) Док траје замењивање, замењени јавни бележник не сме обављати јавнобележничке послове.

(¹) Јавнобележничка комора састоји се из целокупног броја јавних бележника и вршилаца дужности, уписаних у именик коморе.

(²) У седишту свакога апелационог суда образоваће се за његово подручје по једна јавнобележничка комора.

(³) Ако на подручју једнога апелационог суда нема више од двадесет јавних бележника, Министар правде може то подручје уредбом прикључити суседној јавнобележничкој комори.

(¹) Јавнобележничка комора има да чува углед, част и права јавнобележничког сталежа и да пази на то, да јавни бележници врше своју дужност.

(²) Своје послове комора обавља непосредно у скупштини, а посредно у свом одбору.

(³) Скупштина коморе је уредно сазвани и конституисани скуп чланова коморе.

(⁴) Скупштина се редовно састаје једанпут у години и то у месецу октобру.

(⁵) Скупштина се може сазвати и у ванредни сазив по потреби, а мора се сазвати, кад то затражи једна четвртина чланова коморе. У овом случају мора се скупштина одржати најдаље за два месеца по пријему писменог захтева.

(⁶) Сваки јавни бележник дужан је доћи на скупштину или свој изостанак оправдати. За ваљаност закључка скупштине потребна је присутност једне трећине свих чланова коморе.

(⁷) Скупштина решава већином гласова присутних чланова. Ако се гласови поделе једнако, примљен је закључак, за који је гласао претседник скупштине.

(⁸) Одбор коморе је састављен из броја чланова, који одреди скупштина коморе, али овај број чланова не може бити мањи од пет ни већи од седам, не рачунајући претседника.

(⁹) Претседник одбора коморе уједно је и претседник скупштине. Остале часнике одбора, осим претседника и заменика претседника, бира сам одбор између изабраних чланова одбора.

(¹⁰) Ако су претседник и заменик претседника отсутни или спречени, замењује претседника члан одбора најстарији по годинама јавнобележничке службе.

(¹) Најпре се бира претседник, затим заменик претседника, а онда остали чланови одбора заједно. Бирани могу бити само чланови коморе. Избор се врши гласачким листићима.

(²) Изабраним се сматра онај, који је добио више од половине предатих гласова; као предат глас рачуна се и предати празни гласачки листић.

(³) Ако се не постигне већина првим гласањем, обавиће се ужи избор.

(⁴) У ужи избор има се између оних, који су код првог гласања добили највише гласова, узети увек два пута онолико лица, колико их ваља изабрати. Ако је за више особа дат једнаки број листића, одлучује коцка (жреб), који ће од њих доћи у ужи избор. Ништаван је такођер и празни гласачки листић. Ако код ужег избора буде број гласова једнак, одлучиће коцка.

(⁵) Чланови коморе који станују изван седишта коморе не морају лично присуствовати код избора већ могу до дана скупштине послати комори путем поште своје гласанице у омоту запечаћеном својим печатом. На омоту имају својеручно написати своје име и назначити, да је у омоту гласаница. У ужем избору могу учествовати само присутни чланови коморе.

(¹) Јавни бележник не сме без важних разлога, о којима одлучује скупштина, одбити избор ако дужност у одбору није још уопште или у прошле три године вршио. Али из важних разлога може одбор коморе изабраном члану одбора, осим претседнику одбора, уважити оставку на службу и пре истека рока, за који је изабран.

(²) Против ове одлуке одбора нема правног лека.

(¹) Претседник, заменик претседника и чланови одбора бирају се на три године, али по истеку тога времена или, ако се одрекну службе, наставиће свој рад до новог избора. Кад прође време њихове службе могу опет бити изабрани.

(²) Ако се претседник или више од трећине осталих чланова одбора одрекну службе, мора скупштина извршити накнадни избор.

(³) Претседник и заменик претседника чланови су одбора.

(¹) Претседник заступа комору и председава у скупштини и у одбору, а кад је спречен, замењује га његов заменик односно најстарији члан по служби.

(²) Осим тога у његов круг рада спада:

1) да покушава изравнати несугласице које су из пословног односа настале између чланова коморе, као и између јавних бележника, заменика и јавнобележничких приправника.
Сви ови су, пре него што спор изнесу пред суд, дужни тражити посредовање коморе. Ради тога он може позвати и саслушати странке и оне чланове коморе, који би могли успешно посредовати.
2) да у случају потребе опомене чланове коморе и јавнобележничке приправнике на њихово понашање;
3) да пази на то, да комора не прекорачи законом јој прописани круг рада.

(³) Хитне и неодложне предмете, који спадају у делокруг одбора, може претседник решити у име одбора, но о тим пословима мора накнадно да извести одбор.

У надлежност скупштине јавнобележничке коморе спадају ови послови:

1) да одобрава пословнике предложене од одбора као и њихове допуне и измене.
Ови пословници као и њихове допуне и измене имају се поднети Министру правде на одобрење.
2) да одређује број одборника;
3) да бира по пословнику претседника, заменика претседника и остале чланове одбора коморе, јавнобележничке судије и њихове заменике;
4) да доноси одлуке у случајевима §§ 153 и 179 као и о оставци претседника одбора;
5) да испитује и одобрава прорачун (буџет) прихода и расхода коморе, који је саставио одбор, одређује годишње приносе чланова, испитује и одобрава одборове рачуне;
6) да одлучује о висини уписнине;
7) да прописује правила о употреби новчаних казни предвиђених овим законом (§ 213).
8) да одређује да ли и какав се део прихода коморе може употребити на добротворне циљеве јавнобележничког сталежа и да решава о установама, које томе имају да служе.

(¹) Ради заједничке заштите права и интереса јавнобележничког сталежа, најмање две трећине јавнобележничких комора могу образовати Савез комора Краљевине Југославије.

(²) Коморе, које имају педесет или више чланова, бирају у савез по два изасланика, а остале коморе по једног. Савез комора израђује сам себи пословник, који одобрава Министар правде.

(¹) Ако у подручју коморе има десет или више уписаних јавнобележничких приправника, бирају и они два поузданика у одбор јавнобележничке коморе ради заступања интереса јавнобележничких приправника.

(²) Ако нема десет приправника у подручју коморе, приправници за то време неће бити заступани у одбору коморе.

Избор поузданика врши се сваке године у месецу октобру за идућу календарску годину. Гласање се врши службеним гласаницима, које приправницима у току месеца септембра разашиљу одбори јавнобележничких комора. Приправници ће гласанице, испуњене и потписане, послати у затвореном куверту, са ознаком да је у њему гласаница, јавнобележничкој комори. Претседник јавнобележничке коморе ће их у присуству једног јавног бележника и једног јавнобележничког приправника отворити и прогласити успех избора. Изабраним се сматра онај, који је добио највећи број гласова.

Поузданици јавнобележничких приправника суделују у скупштинама и одборским седницама, али немају одлучујућег гласа. Они могу стављати предлоге и изјавити мишљења:

1) о предметима назначеним у § 156 бр. 1 и 8;
2) о предметима назначеним у § 157 бр. 3, 10 и 15 уколико се односе на јавнобележничке приправнике;
3) у споровима између јавних бележника и јавнобележничких приправника и код спорова јавнобележничких приправника међусобно.

(¹) Јавнобележничке коморе дужне су, најкасније у року од две године после ступања на снагу овога закона, путем осигурања за случај несреће, изнемоглости, старости и смрти обезбедити својим члановима и њиховим породицама нужно издржавање. Ближе одредбе о начину овог осигурања, нарочито о величини и плаћању приноса (улога), о условима и о величини примања, комора ће прописати нарочитим правилником. За тај правилник потребно је одобрење Министра правде. Одобрени правилник мора бити објављен у Службеним новинама.

(²) У циљу осигурања могу се удружити више јавнобележничких комора и створити заједнички фонд за осигурање.

(¹) Због пискарања (надриписарења) казниће се сва лица, која уз награду и у виду заната врше послове, који по овом закону спадају у делокруг јавног бележника.

(²) У погледу казне за ова дела вреди пропис § 120 Закона о адвокатима.

(³) Кривични поступак због пискарања може се повести по тужби државног тужиоца или јавнобележничке коморе, који имају сва права тужиоца.

Рад јавнобележничке коморе, њезиних скупштина и одбора, дисциплинског већа и Фонда за осигурање као и рад савеза јавнобележничких комора не подлежи таксама нити поштарини.

Ратни инвалиди, који су учествовали у прошлим ратовима за ослобођење и уједињење, а који су правне науке свршили пре проглашења овог закона, могу одмах пошто положе судијски или адвокатски испит бити постављени за јавне бележнике ако нема запрека из §-а 9 овог закона и ако испуњавају услове из бр. 1 до 3 §-а 6 овог закона.

(¹) Наређења овог закона о вежби и условима за полагање испита, као и за постизање јавнобележничког места, не важе за сва она лица, која су у томе погледу у Краљевини Југославији већ испунила захтеве досадашњих закона и уредаба, који су до ступања на снагу овога закона важили у месту где су вршила вежбу, као ни за оне јавнобележничке приправнике који су ступили у вежбу до 1 октобра 1929 године, све то ако су ранији услови за вежбу и за полагање испита повољнији од садашњих.

(²) Јавни бележници српско-храватско-словеначке народности са територије бивше Аустро-Угарске, који постану држављани Краљевине Југославије, могу се по молби поставити за јавне бележнике без вежбе и без испита предвиђених у овом закону.

(³) Јавнобележничким приправницима српско-хрватско-словеначке народности са поменуте територије урачунаће се, ако постану држављани Краљевине Југославије, време њихове досадашње јавнобележничке приправничке службе и признаће се ваљаност јавнобележничког, адвокатског или судијског испита, који су положили на поменутој територији.

(¹) За време од пет година по ступању на снагу овог закона могу се поставити за јавног бележника поред лица поменутих у § 8 и лица која су испунила услове из бр. 1, 2, 3, 4 и 6 §-а 6 овог закона. За исто време неће се примењивати пропис § 12 став 6.

(²) Лица, која су у подручјима Апелационих судова у Београду и Скопљу и Великог суда у Подгорици пре ступања на снагу овог закона провела пет година на положају државног правобраниоца или судије или секретара виших судова, могу бити постављена за јавне бележнике иако немају у § 6 бр. 5 прописане праксе ни судијског ни адвокатског испита.

(¹) Овлашћује се Министар правде:

1) да, изузетно од прописа § 10 став 2 и 3, у подручјима, у којима се установа јавног бележништва тек уводи, за време од десет година по ступању на снагу овог закона, за неке или за све судске срезове, пропише да једно јавно бележништво има да дође на сваких педесет хиљада становника и да споји два или више судских срезова који укупно немају више од педесет хиљада становника у једно јавно бележништво;
2) да у подручју Апелационог суда у Сплиту, по предлогу јавнобележничке коморе и апелационог суда, привремено или стално, споји два или више судских срезова, који укупно немају више од тридесет хиљада становника, у једно јавно бележништво;
3) да у подручју Апелационог суда у Љубљани, по предлогу јавнобележничке коморе и апелационог суда, за време од десет година од ступања на снагу овог закона, задржи постојећа јавнобележничка подручја и ако у њима нема законом одређеног броја становника (§ 10).

(²) Министар правде може, по саслушању јавнобележничке коморе и апелационог суда, опозвати наредбе издане у смислу прописа првог става овог параграфа.

За време од три године, рачунајући од дана ступања на снагу овога закона, где то прилике захтевају, може и адвокат бити заменик јавног бележника. Ту замену адвокат не може вршити дуже од три месеца у једној календарској години.

Овлашћује се Министар правде да у споразуму са Министром унутрашњих послова може уредбом прописати, да се на подручју ваљаности Закона о задругама од 9 маја 1889 године јавним бележницима повере расправе, припремне радње и израда основе решења око разлаза и деобе кућних задруга, издања отпремних исправа и осталих задружноправних предмета неспорне природе. Том ће се уредбом одредити и то, које ће радње остати придржане решавању управних власти.

Министар правде може за време од десет година од дана ступања на снагу овога закона наредити да, у подручјима, у којима се установа јавног бележништва овим законом тек уводи, одбор јавнобележничке коморе има да врши прегледање поменуто у § 166 став 2 барем један пут у години.

Дисциплинске истраге које су поведене против јавних бележника и јавнобележничких приправника пре но што је овај закон ступио на снагу настављају се по прописима овога закона.

(¹) До образовања јединственог Касационог суда за целу Краљевину, свуда где се у овом закону помиње „Касациони суд” има се разумети: Касациони суд у Београду за подручја апелационих судова у Београду и Скопљу, Сто седморице у Загребу за подручје Банског стола у Загребу, Одељење Б. Стола седморице у Загребу за подручје Виших земаљских судова у Љубљани и Сплиту, Врховни суд у Сарајеву за његово подручје, Велики суд у Подгорици за његово подручје и Одељење Б. Касационог суда у Сомбору за подручје апелационог суда у Новом Саду. Где се у овом закону помиње Врховни државни тужилац разумеваће се до образовања јединственог Врховног државног тужиоштва за целу Краљевину онај орган, који ће код највишег суда поменутих подручја вршити функције врховног државног тужиоца. Код Касационог суда у Београду и код Великог суда у Подгорици за време док не буду почели да раде органи Врховног државног тужиоштва одредиће Министар правде једног или више од судија који ће вршити те дужности.

(²) Функције апелационог суда по овоме закону вршиће за територију раније Босне и Херцеговине Врховни суд у Сарајеву, а за територију раније Краљевине Црне Горе Велики суд у Подгорици док се за те територије не образују апелациони судови.

(¹) У року од два месеца по ступању на снагу овог закона у појединим подручјима, Министар правде ће по прописима овог закона први пут уредбом утврдити број и седишта јавних бележника, и то по саслушању претседника апелационих судова.

(²) У року од два месеца од обнародовања уредбе поменуте у првом ставу извршиће се попуњавање јавнобележничког места установљених у смислу прописа првог става.

(³) У подручјима, у којима установа јавног бележништва већ постоји, сви јавни бележници, који се затеку, стављају се даном ступања на снагу овог закона на расположење. Они имају да и даље врше своје звање док се не изврши ново попуњавање јавнобележничких места у смислу прописа става 2 и док новопостављени јавни бележници не наступе своју дужност.

У року од тридесет дана по истеку рокова наведених у претходном параграфу, претседници апелационих судова у седиштима, у којим се имају основати јавнобележничке коморе по овоме закону, сазваће на конституирајућу скупштину тих комора јавне бележнике са подручја појединих комора. На том збору претседаваће по годинама најстарији јавни бележник.

(¹) Јавни бележници, који поред јавног бележништва врше сада и адвокатуру, имају у року од тридесет дана пошто буду обавештени да су у смислу § 250 наново постављени за јавне бележнике пријавити свом надлежном апелационом суду, које од тих двају звања желе задржати.

(²) Ако то у горњем року не учине, сматра се да су се одрекли јавног бележништва.

(¹) Овај закон ступа у живот када буде обнародован у Службеним новинама, а обавезну снагу добија у подручјима Апелационих судова у Београду и Скопљу и Великог суда у Подгорици када то Министар правде одреди уредбом изданом у сагласности са Претседником Министарског савета, а у осталим подручјима по истеку два месеца после обнародовања.

(²) Пошто овај закон добије обавезну снагу у појединим подручјима, престају у тим подручјима важити сви ранији прописи, који уређују предмете овога закона, а који су њему противни.

(³) Министар правде овлашћује се да изда све правилнике и уредбе потребне за извршење овог закона.

Бр. 87330
11 септембра 1930 године
у Београду

АЛЕКСАНДАР с. р.

Министар правде,
Д-р М. Сршкић с. р.

Видео и ставио Државни печат,
Чувар Државног печата,
Министар правде,
Д-р М. Сршкић с. р.

Претседник Министарског савета,
Министар унутрашњих послова,
Почасни ађутант Њ. В. Краља,
Дивизијски ђенерал,
П. Живковић с. р.

• „Службене новине Краљевине Југославије”, број 220-77/1930

Zakon o javnim beleznicima (notarima) (1930)