Корисничке алатке

Алатке сајта


заручница_сењанина_ива

Заручница Сењанина Ива

Заручница Сењанина Ива је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

Текст пјесме

0001    Винце пије Сењанине Иве

0002    У пунице и у заручнице,

0003    Види му се винце кроз греоце,

0004    Биле руке кроз танке рукаве;

0005    Вран му перчин били врат прикрио;

0006    Било лице, мрка наусница;

0007    Гледала га из куле дивојка,

0008    Пак је милу мајку дозивала:

0009    „Ну, старице, мил амоја мајко!

0010    „Ти изајди кули на пенџере,

0011    „Па погледај прид дворе бијеле,

0012    „Како Иве рујно вино пије:

0013    „Племенит је, мила моја мајко!”

0014    А мајка је њојзи говорила:

0015    „Мучи, ћерце, да би замукнула!

0016    „Девет и је у матере било,

0017    „Осам и је од урок’ умрло,

0018    „И Иван ће, ван да Бог не даде.”

0019    Иде Иве двору бијеломе,

0020    Пак дозивље милу мајку своју:

0021    „Ну, старице, мила моја мајко!

0022    „Ево ме је врло заболило,

0023    „Бог ће дати, да ће добро бити;

0024    „Стери мени мекане душеке;

0025    „Не стери ми дуго ни широко,

0026    „Јер ти не ћу боловат’ за дуго.”

0027    Пак се маши у џеп од доламе,

0028    И извади од злата јабуку:

0029    „На то теби, мила моја мајко!

0030    „То ми подај заручници мојој,

0031    „И реци јој, мила моја мајко!

0032    „Ако буде рода господскога

0033    „Кајаће ме годину данака;

0034    „Ако л’ буде рода орјатскога,

0035    „Не ће, мајко, ни недиљу дана.”

0036    То изусти, душицу испусти

0037    Говорећи с милом мајком својом.

0038    Када види Иванова мајка,

0039    Узимала од злата јабуку,

0040    Тер је носи његовој дивојци:

0041    „На то теби, драга душо моја!

0042    „Ово ти је Иве оставио,

0043    „И река’ је Иве дите младо:

0044    „ „Ако будеш рода господскога,

0045    „ „Кајаћеш га годиницу дана;

0046    „ „Ако л’ будеш рода орјатскога,

0047    „ „Не ћеш, душо, ни недиљу дана.” ”

0048    Дивојка је рода господскога,

0049    Кајала га три године дана:

0050    За годину лишца не умила,

0051    А за другу косу не чешљала,

0052    А за трећу била не носила;

0053    Већ кајала свеђ’ Иву млађана;

0054    Ал’ јој скоро Бог и срића даде:

0055    Испроси је бане од Будима,

0056    Испросио и прстеновао,

0057    И кићене свате сакупио:

0058    Два дивера под њом коња воде,

0059    А четири над њом сајфан носе;

0060    Кад су били двору Иванову,

0061    Говорила са коња дивојка:

0062    „Бора вами, кићени сватови!

0063    „Уставите бубње и свирале

0064    „Док прођемо дворе Иванове,

0065    „Да не види Иванова мајка,

0066    „Да у срцу не понови рана.”

0067    А вели јој бане од Будима:

0068    „Муч’, не лудуј, драга душо моја!

0069    „И још кајеш Ивана млађана!”

0070    А вели му гиздава дивојка:

0071    „Вира моја, бане од Будима!

0072    „Ја ћу бити у твом билом двору,

0073    „Још ћу кајат’ Ивана млађана.”

0074    Кад је бане ричи разумио,

0075    Он повади од бедрице ђорду,

0076    И осиче дијевојци главу,

0077    Летећ’ јој је глава говорила:

0078    „Волим, да сам сада погубљена,

0079    „Нег’ да ме је бане обљубио,

0080    „Када није мој драги драгане,

0081    „Мој’ драгане Сењанин Иване!

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

Zaručnica Senjanina Iva
Zarucnica Senjanina Iva

заручница_сењанина_ива.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/17 14:57