Зидање Манасије је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Цркву гради српски цар Стефане

0002    На бријегу крај воде Ресаве,

0003    Мајстор је од Ерцеговине ,

0004    Два шегрта сина Богданова,

0005    Пред њима је Петар неимаре,

0006    Па беседи српски цар Стефане:

0007    ”О мајсторе, Петре неимаре,

0008    ”Прави цркву што год лепшу можеш:

0009    ”На лепоту, да је лепше нема,

0010    ”У висину, да је више нема,

0011    ”Ти не жали мермера камена,

0012    ”Ни цареве ризнице и блага. ”

0013    Цркву прави Петре неимаре,

0014    Прави цркву три године дана,

0015    Кад наступи година четврта,

0016    Пред Ристово пред цвјетоносије,

0017    Онда ј’ Петар цркву саградио.

0018    Купи царе многе свештенике,

0019    И дванаест велики владика,

0020    И четири српска патријара,

0021    Троносаше цркву Манасију.

0022    Сва господа ишета из цркве,

0023    А сам царе остаде у цркви,

0024    И са њиме Петре неимаре.

0025    Пак се шета српски цар Стефане,

0026    Он се шета по тој белој цркви

0027    Мила му је красна Манасија

0028    Па беседи српски цар Стефане.

0029    ”Мили Боже, красне Манасије!

0030    ”На лепоту, да је лепше нема,

0031    ”У висину, да је више нема! ”

0032    Зла несрећа Петру прискочила,

0033    Пак се Петар понесе занатом:

0034    ”Светла круно, српски цар Стефане,

0035    ”Јасна звездо под небом на земљи,

0036    ”Да је било мермера камена

0037    ”И цареве риѕнице и блага,

0038    ”Још би лепша Манасија била. ”

0039    Плану цару ватра из образа:

0040    ”Ој мајстору, Петре неимаре,

0041    ”Јесам ли ти, Перо, беседио

0042    ”Да не жалиш мермера камена,

0043    ”Ни цареве ризнице ни блага,

0044    ”Прави цркву, што год лепшу можеш,

0045    ”На лепоту, да је лепше нема,

0046    ”У висину, да је више нема.

0047    ”Да би мене не родила мајка,

0048    ”Живом ћу ти очи извадити. ”

0049    Изведе га пред бијелу цркву.

0050    Ал’ се моли господа ришћанска:

0051    ”Светла круно, српски цар Стеване,

0052    ”Јасна звездо под небом на земљи,

0053    ”Немој нама Петра неимара,

0054    ”Немој њему очи извадити. ”

0055    Ал’ то царе ништа и не аје,

0056    Већ он Петру очи извадио.

0057    Љуто куне Петре неимаре.

0058    ”Царе Стево, жив те Бог убио!

0059    ”Турци твоје преотели царство,

0060    ”Покварили красну Манасију,

0061    ”Кроз њу Турци коње провађали. ”

0062    Тад беседи српски цар Стефане:

0063    ”Не куни ме, Петре неимаре,

0064    ”Даћу тебе товар и по блага,

0065    ”Те се рани за живота твога. ”

0066    Ал’ беседи Петре неимаре:

0067    ”Царе Стево, жив те Бог убио!

0068    ”Што ће мене твоје пусто благо,

0069    ”Што ће благо кад очију немам? ”

0070    Пак је Петар време живовао,

0071    Седамдесет цркви саградио

0072    Са шегрти и са сараори

0073    Без очију кано и с очима.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

Zidanje Manasije