Садржај
Змија младожења
Змија младожења је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.
Текст пјесме
0001 Стан’те, браћо, да ви чудо кажем:
0002 Ожени се краље од Будима
0003 Ето данас девет годин’ дана,
0004 Ништа краље од порода нема.
0005 Подиже се краље Милутине,
0006 Прав’ отиде у лов у планину,
0007 Да он лови лова по планини.
0008 Тако њему Бог и срећа даде,
0009 Нит’ улови срне ни кошуте;
0010 Врло краљу жеђца одолела,
0011 Па се диже на воду студену,
0012 Те се напи воде студенице,
0013 Заклони се за јелу зелену;
0014 Мало време за тим постајало,
0015 Ето отуд до три горске виле,
0016 Напише се воде студенице,
0017 Па код воде сташе беседити;
0018 Но беседи вила најстарија:
0019 „Чујете л’ ме, до две миле ћерке!
0020 „Знате л’, ћерке, јесте л’ запазиле,
0021 „Кад с’ ожени краље од Будима?
0022 „Ето данас девет годин’ дана,
0023 „Како је се јадан оженио,
0024 „И не има од срца порода.”
0025 Још овако вила беседила:
0026 „Зна ли која какога лијека,
0027 „Не би л’ љуба трудна заходила?”
0028 Обе млађе ништа не говоре,
0029 Салт говори вила најстарија:
0030 „Да зна краље, како ја што знадем,
0031 „Да сакупи Будимске девојке,
0032 „Да донесе млого сухо злато,
0033 „Да саплете ону ситну мрежу,
0034 „Ситну мрежу од сухога злата,
0035 „Да је баци у тихо Дунаво,
0036 „Да увати рибу златнокрилу,
0037 „Да јој узме оно десно крило,
0038 „Опет рибу у воду да пусти,
0039 „Крило да да госпођи краљици,
0040 „Нек изеде оно десно крило,
0041 „Једнак ће му трудна заходити.”
0042 А то краљу и слуша и гледа,
0043 Он се диже у града Будима,
0044 Па сакупи Будимске девојке,
0045 И донесе млого сухо злато,
0046 Те саплете ону ситну мрежу,
0047 Ситну мрежу од сухога злата,
0048 Меће мрежу у тихо Дунаво;
0049 Тако њему Бог и срећа даде,
0050 Те увати рибу златнокрилу,
0051 Па јој узе оно десно крило,
0052 Опет рибу у воду пустио,
0053 Крило носи госпођи краљици,
0054 Те јој даје оно десно крило;
0055 Как’ изеде оно десно крило,
0056 Једнак му је трудна заходила.
0057 Носи бреме за годину дана,
0058 Дође време, бреме да се има,
0059 Немаде се једно мушко чедо,
0060 Но с’ имаде једна змија љута;
0061 Како паде змија на земљицу,
0062 Једнак змија у дувар одмиле.
0063 Тад’ отрча краљица госпођа,
0064 Па овако краљу беседила:
0065 „Камен, краље, да се обрадујеш,
0066 „Обрадујеш од срца породу!
0067 „Немаде се једно мушко чедо,
0068 „Но с’ имаде една змија љута;
0069 „Како паде змија на земљицу,
0070 „Једнак змија у дувар одмиле.”
0071 Таде краље ’вако беседио:
0072 „Вала Богу на његову дару!”
0073 Тако стаде за седам година,
0074 Но беседи змија из дувара:
0075 „О мој бабо, од Будима краље!
0076 „Што ти чекаш, те не жениш мене?”
0077 Мрда краље тамо и овамо,
0078 Још овако краље беседио:
0079 „Моја змијо, мој худни породе!
0080 „Ко ће дати за змију девојку?”
0081 Но овако змија беседила:
0082 „О мој бабо, од Будима краље!
0083 „Ти оседлај коња Ластавицу,
0084 „Па ти иди ка Призрену граду
0085 „Од Призрена цару честитоме,
0086 „Цар ће дати за мене девојку.”
0087 Кад то зачу од Будима краље,
0088 Он оседла коња Ластавицу,
0089 Па се меће јунак на другога,
0090 Право оде ка Призрену граду;
0091 Када дође цару под дворове,
0092 Сам га царе с куле угледао,
0093 Па он сљезе низ кулу високу,
0094 Те га срете у својој авлији,
0095 Руке шире, у лице се љубе,
0096 За јуначко питају се здравље,
0097 Па га узе за десницу руку,
0098 Одведе га на високу кулу,
0099 Слуг’ узоше коња Ластавицу,
0100 Одведоше у новога ара.
0101 Пише вино три бијела дана,
0102 Док се рујна понапише вина,
0103 Доке винце уљезе у лице,
0104 А ракија стаде говорити;
0105 Узмучи се краље од Будима,
0106 Познаде га царе од Призрена,
0107 Па је њему био беседио:
0108 «А Бога ти, краље од Будима!
0109 „Што је тебе, кака је невоља?
0110 „Те си ми се тако узмучио?”
0111 Стаде краље њему беседити:
0112 „Чујеш мене, царе од Призрена!
0113 „Знаш ли, царе, јеси л’ запазио
0114 „Кад сам ти се јадан оженио?
0115 „За пунијех до девет година
0116 „Ја немадох од срца порода;
0117 „Кад с’ напуни девет годин’ дана,
0118 „Немаде се једно мушко чедо,
0119 „Но с’ имаде једна змија љута;
0120 „Како паде змија на земљицу
0121 „Једнак змија у дувар одмиле.
0122 „Ет’ од таде седам годин’ дана,
0123 „Но беседи змија из дувара:
0124 „ „О мој бабо, краље од Будима!
0125 „ „Што ти чекаш, те не жениш мене?” ”
0126 „Ја сам ’вако змији беседио:
0127 „ „Моја змијо, мој худни породе!
0128 „ „Ко ће дати за змију девојку?” ”
0129 „Но је мене змија беседила:
0130 „ „О мој бабо, од Будима краље!
0131 „ „Ти оседлај коња Ластавицу,
0132 „ „Па ти иди у Призрена бела
0133 „ „Ка ономе цару честитоме,
0134 „ „Цар ће дати за мене девојку.” ”
0135 „И ја сам се јадан потрудио
0136 „И ка тебе царе доходио.”
0137 Но овако царе беседио:
0138 „Чујеш мене, краље од Будима!
0139 „Ти ми иди у Будима града,
0140 „Те ти питај змију у дувару,
0141 „Може ли се змија подватити,
0142 „Да доведе кићене сватове
0143 „Од Будима до Призрена бела,
0144 „Да их нигде сунце не огреје
0145 „Још никаква роса не окваси;
0146 „Ако с’ може змија поуздати,
0147 „Ја ћу дати за змију девојку.”
0148 Кад то зачу од Будима краље,
0149 Изведоше коња Ластавицу,
0150 Он се меће коњу на рамена,
0151 Оде право преко поља равна,
0152 Кано звезда преко ведра неба.
0153 Кад је био до близу Будима,
0154 Још је краље овако мислио:
0155 „Авај мене! До Бога једнога!
0156 „Где ћу наћи змију у дувару,
0157 „Да јој кажем од цара поздравље?”
0158 Таман дође на Будимска врата,
0159 Прије њега змија проговара:
0160 „О мој бабо, од Будима краље!
0161 „Даде л’ царе за мене девојку?”
0162 Но овако краље беседио:
0163 „Змијо моја, мој худни породе!
0164 „Ако с’ можеш, змијо, поуздати,
0165 „Да одведеш киту и сватове
0166 „Од Будима до Призрена града,
0167 „Да их нигде сунце не огреје
0168 „Нити каква роса па ороси,
0169 „Даде царе за тебе девојку;
0170 „Ако л’ не мо’ш одвести сватова,
0171 „Не да царе за тебе девојку.”
0172 Но овако змија проговара:
0173 „Купи свате, хајде за девојку;
0174 „Ја ћу одвест’ кићене сватове,
0175 „Да их нигде сунце не огреје
0176 „Ни кака их роса па зароси.”
0177 Сакупише силу и сватове,
0178 Сакупише хиљаду сватова,
0179 Сви сватови у краљева двора,
0180 Изведоше коња Ластавицу,
0181 Сам се коњиц по авлије шета;
0182 Ту викнуше ти лаки чауши:
0183 „Хазур да сте, кићени сватови!
0184 „Хазур да си, млади младожења!”
0185 Кад то зачу змија из дувара,
0186 Тад’ се смиле змија низ дувара,
0187 Па се прими коњу уз колено,
0188 Па се зави седлу на јабуку;
0189 Окренуше низ Будима града,
0190 Задеде се један модар облак
0191 Од Будима до Призрена града,
0192 Баш их нигде сунце не огреја
0193 Нит’ их каква роса заросила.
0194 Кад отоше у Призрена града,
0195 Уљегоше у дворе цареве,
0196 Сви сватови коње провађају,
0197 Салт не шета змија Ластавицу,
0198 Сама јој се по авлије шета.
0199 Чудно их је царе дочекао,
0200 И чудно их даром даривао:
0201 Сваком свату од свиле кошуљу,
0202 Младожење коња и сокола,
0203 Још одвише Призренку девојку.
0204 Бре викнуше ти лаки чауши:
0205 „Хазур да сте, кићени сватови!
0206 „Хазур да си, куме и старојко!
0207 „Хазур да си, Призренка девојко!
0208 „Време дође, полазит’ хоћемо.”
0209 Сви сватови коње појахаше,
0210 Још узјану Призренка девојка,
0211 Кад то виде змија из дувара,
0212 Тад’ се смиле змија низ дувара,
0213 Потприми се коњу уз колено,
0214 Па се зави седлу на јабуку;
0215 Окренуше низ Призрена града,
0216 По више њих један модар облак.
0217 Сви сватови коње разиграше,
0218 Стаде играт’ змија Ластавицу,
0219 Колико је њега ражљутила,
0220 У Призрену истрла калдрму
0221 И Призрена редом покварила,
0222 Баш се курвић поградити не ће
0223 За пунијех дванаест година,
0224 Што је цару квара учињено.
0225 Па отоше здраво и весело,
0226 Отидоше у Будима града,
0227 Свадбу граше за недељу дана,
0228 Играше је, па је проиграше,
0229 Сваки оде ка својему двору,
0230 Змија оста у своме дувару,
0231 Краљ остаде на своме дивану;
0232 Дође време, да с’ сведу младенци,
0233 Да се сведе момче и девојка,
0234 Изведоше лијепу девојку,
0235 Изведоше на кулу високу,
0236 Турише је поду највишему.
0237 Кад је било ноћи у поноћи,
0238 Стаде граја куле на висину,
0239 Тад’ се краде краљица госпођа,
0240 Она с’ краде од пода до пода,
0241 Док изљезе поду највишему,
0242 На ода творила врата,
0243 Шта да види? Чуда големога!
0244 На јастуку од змије кошуља,
0245 У душеку добар јунак спава,
0246 Загрлио Призренку девојку!
0247 Свака ма рада је породу,
0248 Те украде од змије кошуљу,
0249 Па је тури на ту ватру живу,
0250 Па потрча краљу господару:
0251 „Благо тебе, а и мене краље!
0252 „Ја се дигох на високу кулу,
0253 „На одаји ја отворих врата,
0254 „На јастуку од змије кошуља,
0255 „У душеку добар јунак спава,
0256 „Загрлио Призренку девојку;
0257 „Ја украдох од змије кошуљу,
0258 „Па ју турих на ту ватру живу.”
0259 „Што је љубо, изела те змија!”
0260 Потрчаше куле на висину,
0261 Шта да виде? Чуда големога!
0262 Мртав јунак у душеку лежи,
0263 Загрлила г’ Призренка девојка,
0264 И овако она беседила:
0265 „Јаој мене, до Бога једнога!
0266 „Што остадох млада удовица!
0267 „О свекрво, да те Бог убије!
0268 „А мене си мало учинила,
0269 „А себе си горе доправила.”
0270 Оста мајка без сина својега,
0271 Од нас песма, а од Бога здравље!
0272 Нас лагали, ми полагујемо.
Литература
- Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
- Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Zmija mladozenja