Садржај
Иван Шишманов
| Иван Шишманов |
|---|
 |
| Рођење: 4. јул 1862. Свиштов, Отоманско царство Смрт: 23. јун 1928. Осло, Норвешка Познат као: историчар, етнограф, политичар, филозоф и професор |
Иван Шишманов (Свиштов, 4. јул 1862 — Осло, 23. јун 1928), историчар књижевности, етнограф и политичар, доктор филозофије, и професор универзитета (Софија).
Живот и рад
Студирао је на њемачким универзитетима. Потом је био главни инспектор бугарских школа, а имао је великог удјела у оснивању универзитета у Софији. Касније је ту био професор историје упоредне литературе. Године 1903. постао је министар просвјете и радио је на низу закона и мјера за побољшање школства у Бугарској, и оснивању театра у Софији. Након студентских демонстрација усмјерених против кнеза Бугарске, влада је одлучила да затвори универзитет, распусти студенте и отпусти професоре. Не слажући се са тим Шишманов је поднио оставку 1907.
Био је оснивач и уредник од 1890. до 1904. године „Сборник за народни умотворения, наука и книжнина” и журнала „Български Преглед”. Најважнији су му радови: Значението и задачата на нашата етнография („Сборник за народни умотворения, наука и книжнина”, т. I); Стари пътувания из България в посока на Римские пъть от Белградъ за Цариградъ (ib., V и VI т.); Приносъ къмъ българската народна етимология (ib., т. 9, стр. 443—647); К. Фотинов, неговиятъ живот, и неговата дейность (ib., т. 11, стр. 591—764); Песеньта за мъртвия братъ в поезията на балканските народи (т. 14 и 15, стр. 474—570, 449—600); Критически преглед на въпроса за происхода на прабългарите отъ езиково гледище и етимологията на името българин (ib., т. 17 и 18, стр. 505—754); Основите на училищната ми политика (София, 1904); Glück und Ende einer berühmten literarischen Mystification: Веда Словена („Archiv für slavische Philologie”, т. XXV, 1903); Венелиновите книжа в Москва („Б. Пр.”, 8, 9 и 10, год. IV); Владика Иосиф Щросмайеръ (ib., год. V); Каченки от русско влияние в българската книжнина (ib., № 9—10, год. V).
Шишманов је написао и низ критичких чланака у бугарским и иностраним журналима и преводио је њемачке пјеснике.
Академик
Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије друштвених наука) од фебруара 1897.