Корисничке алатке

Алатке сајта


илија_смиљанић_и_турци_удбињани

Илија Смиљанић и Турци Удбињани

Илија Смиљанић и Турци Удбињани је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Мала се чета подизала

0002    Од Котарах крваве крајине,

0003    Пред четом су три млади сердара,

0004    Три сердара сва три од Котарах,

0005    Ма најпрви Цмиљанић Илија,

0006    Удбинскоме лугу долазише,

0007    Ту је чета трудна починула,

0008    А у томе збора зађеднула.

0009    Говори Цмиљанић Илија:

0010    „Камо те Вуче и Стојане,

0011    Да л’ није у дружину друга

0012    Да отиде у Удбињу граду,

0013    Да уходи проз Удбињу куле,

0014    Не бисмо ли шићар заузели

0015    Ал’ посјекли од Турчина главу!?”

0016    Ко чујаше, чут’ се не смијаше,

0017    До јунака Цмиљанић Илије,

0018    Скочио од земље на ноге,

0019    Бачи се дору у рамена

0020    И обрну Пољу удбинскому.

0021    Говори тридес’ Котаранах:

0022    „Не, Илија, ако Бога знадеш!

0023    Знаш ли, Илија, што је пријед било

0024    Ка’ те Турци уфатише жива ─

0025    Бачише те у ледну тавницу,

0026    Ту си стоја три године данах,

0027    Па смо те ми благом откупили?!”

0028    За то сердар ни хабера нема,

0029    Но отиде у Удбини крвавој,

0030    Докле дође на удбинску лонџу.

0031    Ал’ ту коло ђевојаках нађе

0032    И у коло Хајкуна ђевојка ─

0033    Фина ли је, јад је задесио,

0034    Све је коло главом надвисила!

0035    Илија им божу помоћ вика,

0036    Ђевојке му помоћ прифатиле.

0037    Па је Илија шњима говорио:

0038    „А, тако ви, моје секе миле,

0039    Је ли хадет у вашу Удбињу,

0040    Како што је у нашу Крајину,

0041    Је ли тестир коло распучит’,

0042    Да уљезем да се поиграмо?”

0043    Говори му Мујагина Хајка:

0044    „Јест тестир, зашто није,

0045    Теке, Туре, да прикупиш руке”.

0046    Тадер скочи Цмиљанић Илија,

0047    И на Хајку коло распучио,

0048    За десне се уфатише руке,

0049    Па се играју сигре свакојаке.

0050    Стан’ да видиш Цмиљанић Илије,

0051    Хајкуну је руком дофатио,

0052    Под грлом је ђердан опучио.

0053    Хајкуна му је таде говорила:

0054    „Бог те убио, турска сератлијо,

0055    Тако јо’ Мухамеда свеца,

0056    Да ти знадеш чија је Хајкуна,

0057    Ти ме не би оком погледао,

0058    А некмоли руком дофатио ─

0059    Ја сам сека Мујовић Алије,

0060    Заручница Диздар-барјактара!”

0061    У ријечи што су говорили,

0062    Отуд дође старац Ћефан-ага

0063    На његова коња големога,

0064    Пала му је на облуку брада,

0065    Вјетар пуха те му шогу лула,

0066    У главу му зуба ђавољега.

0067    Кад погледа међу ђевојкама,

0068    Познаде Цмиљанић Илију,

0069    Па му је ријеч говорио:

0070    „А што си ту, Цмиљанић Илија,

0071    То ти није дадено сердару,

0072    Да се сиграш овђе с Туркињама,

0073    Но да радиш около јунаштва,

0074    Ја уграбиш од Турчина главу?!”

0075    Илија му ријеч говорио:

0076    „Јеси ли се, хаџо, помамио,

0077    Што ме данас крстиш без невоље?!

0078    Ово није Цмиљанић Илија,

0079    Но је ово од Кладуша Ало!”

0080    А Илији збори Ћефан-ага:

0081    „Прој’ се, Илија, таквије пословах!

0082    Што се данас турчиш без невоље?!

0083    Знаш ли, Илија, није давно било,

0084    Кад мене уфатисте жива,

0085    Бачисте ме у ледну тавницу,

0086    Ту стојах за седам годинах

0087    Док ме Турци благом откупише.

0088    Тадер ме јадна извадисте,

0089    Па ја сједох тамници пред врата

0090    Ти Илија испријека дође

0091    И донесе топуз у рукама,

0092    Удари ме у десну вилицу,

0093    Седам си ми поломио зуба?!

0094    Ако ли ми за то не вјерујеш,

0095    Ну погледа’ је ли ово истина!”

0096    Зину псето као вук од планине,

0097    Таде скочи из кола Илија,

0098    Стаде вика старца Ћефан-аге:

0099    „Ко је Турчин, ако Бога знате,

0100    На крмника Цмиљанић Илију!”

0101    Ка’ то чуше Удбињани Турци,

0102    Хитро Турци коње дофатише,

0103    Па се вију по Удбињу граду,

0104    А не знаду је ли истом истина.

0105    А Илија коња дофатио,

0106    А Хајкуни с коња бесједио:

0107    „Чу ли ме, Туркиња ђевојка,

0108    Моја поша у тебе остаде,

0109    Са’ те доћи Турци јаничари,

0110    Виђеће ти пошу у рукама,

0111    Турци моје бјелеге познају!”

0112    Таде млада на ноге скочила

0113    И сердару пошу додавала;

0114    Таде сердар уфати ђевојку,

0115    Бачије за собом на вранца,

0116    А побјеже пољем зеленијем.

0117    Ћерају га тридес’ Удбињанах,

0118    А најпрви Диздар-барјактаре,

0119    Сустиже Цмиљанић Илију.

0120    Но Илији говори ђевојка:

0121    „О, делијо, Цмиљанић Илија,

0122    Ка’ сам чула ђе говоре Турци

0123    Да си добри јунак на свијету,

0124    Чека’, удри Диздар-барјактара!”

0125    А таде се обрну Илија,

0126    Те припали сјајна џефердара

0127    И погоди Диздар-барјактара,

0128    Мртва га је земља дочекала,

0129    А побјеже пољем зеленијем.

0130    Ћерају га Турци Удбињани,

0131    Најпрви Мујовић Алија,

0132    Претече Цмиљанић Илију.

0133    А Илија га гледа џефердаром,

0134    Одиста га изгубит’ хоћаше,

0135    Но га не да Туркиња ђевојка:

0136    „Не, Илија, ако Бога знадеш,

0137    Немо’ убит’ Алију мојега,

0138    Но ти удри коња његовога ─

0139    Кад остане Турчин без коњика,

0140    На ногама гаирета нема!”

0141    А Илија пали џефердаром,

0142    Под Алијом обали коњика,

0143    Побјеже пољем зеленијем.

0144    Ћерају га тридест Удбињанах,

0145    Фрк Илију браћа сусретоше,

0146    Западоше на дно поља равна

0147    И мимо њих Илија пробјежа.

0148    Напуштише тридесет Тураках,

0149    И упалише тридес’ џефердарах,

0150    Обалише тридес’ Тураках,

0151    Узеше им главе и оружје

0152    И ондоле шемлак учинише

0153    То је било кад се чинило,

0154    Нама добро здравље и весеље!

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Ilija Smiljanić i Turci Udbinjani
Ilija Smiljanic i Turci Udbinjani

илија_смиљанић_и_турци_удбињани.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/17 15:09