Исидор Стојановић (Кањижа, 1809 — Београд, 24. јун 1849), српски правник, историчар и професор Лицеја. Био је члан и секретар Друштва српске словесности.

Исидор Стојановић је рођен 1809. године у Кањижи.¹⁾ Основну школу похађао је у Кањижи, а гимназију и лицеј у Сегедину. У Пешти је похађао студиј права.²⁾ Док је још био студент треће године права кнез Милош Обреновић га је позвао 1835. да ради у крагујевачкој гимназији.³⁾ Одазвао се кнежеву позиву, па је у крагујевачкој гимназији предавао поезију до марта 1839.⁴⁾ Био је међу првих шест професора крагујевачке гимназије. Својим ђацима је био омиљен професор због кога су обожавали домаће песнике.⁵⁾

У Крагујевцу је 13. октобра 1838. основан Лицеј, а Стојановић је на њему 1839. постао професор историје.⁶⁾ Када се Лицеј преселио у Београд и он се преселио. Био је 1842. један од првих десет чланова Друштва српске словесности, а 1848. постао је и секретар Друштва. Преводио је општу историју и припремао се да је одштампа, али прерано је умро да би то дочекао.⁷⁾ Издао је Деловодни протокол Вожда Карађорђа, који је био нађен у неком манастиру.⁸⁾ Његов најважнији рад и веома важан историјски извор представљају његове белешке о разговорима са Карађорђевим сарадницима.⁹⁾ Да би скупио те белешке путовао је по целој Србији. Да није било тих записа данас би се веома мало знало о самој личности Карађорђа и почецима Првог српског устанка.¹⁰⁾ Путовао је исто тако у Ниш, да види Ћеле-кулу, коју су Турци сазидали од српских лобања. Први је пребројао српске главе у Ћеле-кули и нашао је да има 56 редова глава или укупно 959 узиданих глава.¹¹⁾ Све то објавио је у првом раду о Ћеле-кули. Нагло је умро од колере 24. јуна 1849. године у Београду.¹²⁾

Написао је:

• Преодница свеопште историје, Београд, 1844.
• Брзоуки Буквар, Београд, 1846. То је био буквар за ђаке недељних школа
• Наставник у првој класи београдских школа, Београд, 1846.
• Слово на Св. Саву, Београд, 1846.
• Протокол Карађорђев, Београд, 1848.
• Многе белешке о догађајима у Србији објавио је у првим Гласницима Друштва српске словесности

• М. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888.
• Милан Јовановић-Стојимировић, Силуете старог Београда, Просвета, Београд, 2008.

• Биографија на сајту САНУ

Isidor Stojanovic