Осјечко поље је назив с почетка 18. вијека за подручје које је обухватало сав крај око града Осијека, тачније међурјечја доњег тока Драве, Дунава и практично цијелога тока ријеке Вуке. Прво помињање забиљежено је на сабору у манастиру Крушедолу (1710) на коме је епископ Софроније изабран за врховног митрополита Срба под аустроугарском влашћу, а подручје „осјечког поља“ дато је на старање новоизабраном епископу Никанору (Мелентијевићу), као епископу „мохачком, сигетском и осјечкопољском“.

Осјечкопољска епархија постоји као самостална све до 1758. када је припојена Архидијецези карловачкој (сремској).

Све до 1991. године Осјечкопољска епархија је била дио Сремске епархије. Затим, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је 22. маја 1991. васпоставио и обновио Осјечкопољску епархију и истој придружио цијелу Барању, тако да добија данашњи назив — „Осјечкопољска и барањска епархија”. Сутрадан, 23. маја, Сабор је за епископа осјечкопољског и барањског изабрао архимандрита Лукијана (Владулова), настојатеља манастира Бођани.¹⁾²⁾

Сједиште епископа Лукијана данас је у вароши Даљу, гдје се налази љетна резиденција српских патријараха.

[…]

• Епархија осјечкопољска и барањска
• Осијек

Istorija Eparhije osjeckopoljske i baranjske