Корисничке алатке

Алатке сајта


историја_краљева

Историја Краљева

Далека историја околине Краљева, али и географски положај и појединачна археолошка открића указују на постојање насеобине и 2000 година пре нове ере. На основу досадашњих истраживања најстарији трагови материјалне културе потичу са неолитских локалитета Дивље поље у Ратини и Лађариште у селу Врњци.

Могуће је да је грчки утицај стигао до ових крајева још у 4. веку пре нове ере, што показују грчки шлем, златни и ћилибарски накит, и керамичко посуђе пронађени на чувеним археолошким налазиштима са ширег подручја Ибра и Западне Мораве.

Сматра се да је Ибарска долина, као природна саобраћајница, довела и Римљане. Стварањем римских провинција на Балкану територија данашњег града и околине постаје гранична зона између Горње Мезије и Далмације. Ови крајеви су били значајни за Римљане због рудног богатства и постојања геотермалних извора. Из античког периода потиче и вотивна ара посвећена Јупитеру, пронађена у горњем Лашцу, као и цигларска пећ откривена у Чибуковцу.

Средњи век

Према неким претпоставкама, доњи Ибар је „првобитна српска област“, најстарије језгро привредног, друштвеног и политичког живота код Срба. Српска држава Рашка настала је у 11. веку, а малобројни подаци говоре да је шира област Краљева тада била у најактивнијем делу српске државе. О томе сведоче и бројни манастири: Студеница (1188) - задужбина и маузолеј Стефана Немање; Жича - од 1219. године седиште српске аутокефалне архиепископије и место крунисања српских краљева; затим Љубостиња, Градац, Стара Павлица и средњовековни град Маглич.

Село Рудо Поље, из ког је настало Краљево, основано је у другој половини 14. века. Овај крај пао је под турску власт коначним падом Српске деспотовине 1458-59. године.

Турска владавина

Током турске владавине насеље Рудо Поље је постало познато под именом Карановац. Бржи развој Карановца отпочео је у доба аустријске окупације северне Србије од 1718. до 1739. године. Пожаревачким миром 1718. установљена је граница на Западној Морави између Аустрије и Турске. Карановац постаје важно погранично насеље и стециште одбеглих Турака из Чачка, Крагујевца и других насеља која су припадала Аустрији.

Преко ове паланке одвијала се трговина караванским саобраћајем. У Карановцу се налазио караван-сарај, који је изгорео у аустро-турском рату 1737—1739. године када је и само насеље порушено и попаљено. Сем тога, у Карановцу је поред земљорадње било развијено и занатство. Тако је ова паланка 40-тих година 18. века постала једно од највећих турских насеља у овом делу Србије.

Модерно доба

Српски устаници су 1805. освојили турску варош Карановац и спалили га. Друштвено-економски живот Карановца у време устаничких година био је жив. На рушевинама старе турске вароши израстао је нови српски Карановац, који постаје живо трговачко и занатско место, значајна војна база, саобраћајни чвор и административно-судски центар нахије. После паљења и рушења Карановца 1805. године протерано је муслиманско становништво које је било ослонац турске окупационе власти. Почели су да пристужу Срби занатлије и трговци који су заменили Муслимане.

Карановац је до 1819. био седиште пожешке нахије. Карановац постаје 1838. године седиште истоимене општине и среза у саставу Чачанског округа. Значај Карановца је порастао премештањем Окружног начелства и Окружног суда из Чачка 1853. године, а 1854. године у њега је пресељено и седиште епископа жичког, где се и данас налази. Карановац није дуго остао седиште округа јер су окружна начелства већ 1859. године враћена у Чачак.

Током Другог светског рата Краљево је поприште борби. Током устанка 1941. српске устаничке снаге које су се касније поделиле на четнике и партизане заједнички су нападали немачки гарнизон у Краљеву. У октобру је немачка војска извршила масовно стрељање талаца.

У октобру 1941. године Краљево је задесио један од највећих злочина на простору окупиране Србије за време Другог светског рата који су извршиле немачке окупационе снаге. Догађај је познат под називом масакр у Краљеву. Ово је назив за масовна стрељања грађана Краљева која су извршена у октобру 1941. Стрељања су се догодила у знак одмазде због устаничке активности у околини града, односно са циљем како би се терором деблокирао град и заплашио народ. Први таоци су узети 14. октобра, а потом је у ноћи 15/16. октобра стрељано 1736 људи. Два дана касније је још једна велика група грађана заробљена на превару и стрељана два дана касније.

Масакр у Краљеву је коинцидирао с много познатијим масакром у Крагујевцу.

Збивања у Краљеву су године 1975. послужила као подлога за играни филм Црвена земља током јесени 1944. Краљево са околином било је 1944. поприште шестонедељних борби између совјетско-југословенских снага с једне, и немачке Армијске групе Е с друге стране, познатих под називом Краљевачки мостобран. Ослобођено је 29. новембра 1944.

Краљево и околину је 3. новембра 2010. погодио земљотрес у којем су погинуле две особе, а повређено је више од 100.

Сродни чланци

историја_краљева.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/10 23:48