Корисничке алатке

Алатке сајта


истрага_потурица

Истрага потурица

Истрага потурица је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    На хиљаду и седме стотине,

0002    При свршетку и друге године,

0003    Сабор чини владика Даниле

0004    На лијепо на поље Цетиње,

0005    А на сабор купи Црногорце,

0006    Завјет дају и весеље граде

0007    И пјевају пјесне од ужаса.

0008    Међу њима бане излазио,

0009    Па Србима божју помоћ зваше.

0010    Дивно му се Срби поклонише:

0011    „Бог и с вама, мили господаре!”

0012    Па им таде започео бане:

0013    „Чујте, браћо, моји Црногорци,

0014    Ви весело кола проводите

0015    И јуначке пјесне спомињете;

0016    Страх је мене и бојим се љуто,

0017    Ваша ће се радост укинути

0018    Као сваком Србу од Косова,

0019    Као Србу и грчкој држави,

0020    Који плачу вазда беспрестано!

0021    Пак чујете, браћо Црногорци,

0022    Кад помислим, ни жалит’ ми није —

0023    Кад за мудрост лудост одабраше

0024    И како се крвнички гоњају

0025    Од зависти и опаке ћуди

0026    И од силе рода православног.

0027    Знадете ли, моја браћо драга,

0028    Што је било у времена стара,

0029    Кад се Срби с Грчком завадише,

0030    Па им бјеху Срби додијали,

0031    Не мога их Грчка освојити,

0032    Грци Турке за браћу узеше,

0033    Из Азије те их доведоше,

0034    Те сву српску земљу погазише,

0035    Још српско царство раздробише,

0036    У туђа га стада расћераше?

0037    Камо срећа да Грци осташе,

0038    Но и сами себе утопише,

0039    Теке наше царство раздробише;

0040    Кад Татари ногам’ задрмаше,

0041    На Цариград пак се повратише,

0042    Заратише грчком Костадину

0043    И његово царство разрушише —

0044    Ето слога вјере православне!

0045    Сад свак плаче, браћо, без престанка,

0046    Не остаде крста од три прста

0047    Што се у туђе не савеза ланце.

0048    Јесте л’ чули, моји Црногорци,

0049    Због неслоге наше на Косову

0050    Какву жалост Срби дочекаше,

0051    Сви лакоми те се истурчише,

0052    А плашљиви слуге постадоше

0053    Сиротиња да су измећари,

0054    А јунаци у гору одоше,

0055    У хајдучко мјесто каменито,

0056    Па се крију јадни по јамама,

0057    По јамама и по пећинама,

0058    Оставише гори каменитој,

0059    Оставише добра у државе,

0060    Оставише поља и градове —

0061    Градови су камене пећине,

0062    А поља су студено камење,

0063    То су наша браћа Црногорци,

0064    Који сваку муку подносише

0065    Ради вјере и слободе драге.

0066    На нас клети навираше Турци

0067    Седам пута те не погазише

0068    И спалише наше колибице,

0069    Раздрмаше наше утробице,

0070    Да би нашу Гору сподобили,

0071    И под султанско крило окучили.

0072    Ал’ не ћеше јадни Црногорци,

0073    Но свакоју муку подносише

0074    За слободу своју одржати,

0075    Те султана не шће припознати.

0076    Но да видиш цара опакога,

0077    Он премами Станишу нашега,

0078    Баш Станишу, Иванова сина,

0079    И уз њега наше поглаваре,

0080    Већ од наше мале Горе Црне.

0081    На вјеру их царе преварио

0082    Да му дођу у Стамболу своме,

0083    Да не дира више Црногорце,

0084    А кад их је царе прикучио,

0085    Па им турску сабљу извадио,

0086    Пак Станиши те је говорио:

0087    ,О, Станиша, млади Црногорче,

0088    Ал’ ћеш своју вјеру преврнути

0089    Али моју сабљу пољубити

0090    По прифату каурскоме врату,

0091    И сви твоји Црногорци редом

0092    Сад бирајте које вама драго!’

0093    На муке се ударио Станко

0094    Са свакојаким братом Црногорцем,

0095    Виде страшну уру пред очима,

0096    Е џелати сабље извадише.

0097    Тадер Станко вјеру похулио,

0098    Сви главари на том пристадоше,

0099    Опаки их царе потурчио,

0100    И турскијем булам’ оженио,

0101    Оженише и ђецу имаше.

0102    Сад да видиш цара опакога,

0103    Он оправи Станишу својега

0104    И даде му своје јањичаре,

0105    Станка оправи ломној Гори Црној

0106    Да сподоби своју бабовину,

0107    Бабовину, Иванбеговину,

0108    Да сподоби и истурчи Станко

0109    Већ свакога редом Црногорца.

0110    Кад му баба гласи допадоше,

0111    Од жалости своју душу пушти;

0112    Ма не шћеше тако Црногорци,

0113    Али максим не испушти душу,

0114    Дочека га насред Зете равне,

0115    И заћера у Бушату Станка

0116    И расћера Турке јањичаре.

0117    Она браћа те се потурчише

0118    Црногорце лудо преварише

0119    Да се хоће опет покрстити

0120    И Христову вјеру прифатити —

0121    Примише их браћа Црногорци,

0122    Сваки свога на дому својему.

0123    Ево пуно доба и земана,

0124    Не шћеше се браћа покрстити,

0125    Но се зову цареви синови.

0126    И наша се земља отровала,

0127    Многи су се умножили Турци,

0128    Пред вама се браћа називају,

0129    Међу собом цареви синови,

0130    Све натајно нешто вијећају.

0131    И чујте ме, браћо Црногорци,

0132    Баш оћемо муку дочекати,

0133    И оће нас изневјерит’ Турци,

0134    Није тврда вјера у Турака.

0135    Знате, браћо, што је лани било,

0136    Кад на вјеру мене преварише

0137    И пред зетском црквом уфатише —

0138    Бог их клео јер ме не смакоше,

0139    Да не гледам жалост црногорску!

0140    Баш што ћете, браћо, дочекати

0141    Да вам турче вашу ђецу луду

0142    И да с’јеку моје Црногорце,

0143    Да вам сваке муке ударају.

0144    Час проклињем јер ме не смакоше!”

0145    Црногорци кад га разумјеше,

0146    Удрише им плами од ужаса,

0147    Створи им се од скрлета лице,

0148    А мрко се браћа погледаше,

0149    Па главари бану говораху:

0150    „Сјетуј, бане, ако Бога знадеш,

0151    Како ћемо Турке побједити

0152    И из наше земље исћерати!”

0153    На то њима бане одговара:

0154    „Чујте мене, моји Црногорци,

0155    Ви нећете Турке исћерати,

0156    Да им сваку страву ударите,

0157    Без крваве сабље и пољане —

0158    Другу страву Турци не познају;

0159    Пак удрите сваки на својега,

0160    Посјеците мало и велико,

0161    Да од врага не остане трага,

0162    Очистите земљу од некрсти!

0163    Нећете ли мене послушати,

0164    Кунем вам се вјером и свјештенством

0165    Да ја стојат’ на Цетиње нећу

0166    Нити слушат’ хоџе на мунаре,

0167    Но ћу ходит’ пут Русије равне,

0168    Ви радите што је вама драго!”

0169    А кад жалосни чуше Црногорци,

0170    Сви владици руку приватише,

0171    Једнокупно божју вјеру дају

0172    Да одиста хоће ударити

0173    И домаће све исјећи Турке;

0174    На крст његов вјеру уфатише

0175    И на пушку Мићуновић’ Вука,

0176    На његова бистра џефердара.

0177    И то било на Госпођу малу,

0178    Рок покладе прве оставише,

0179    А сјутрадан да кукају мајке.

0180    Јесен прође, а покладе дођоше,

0181    Али турске буле не кукаше,

0182    А за кавгу не спомена нејма.

0183    Кад покладе и рок пролазио,

0184    А љуто бане сјетно невесело,

0185    Пак дозива своју вјерну слугу,

0186    Слугу вјерну Бориловић’ Вука:

0187    „Чуј ме, Вуко, моја вјерна слуго,

0188    Ајде, Вуче, наврх поља равна,

0189    На бијелу Мартинову кулу,

0190    Доведи ми пет Мартиновићах!”

0191    Врло Вуче послушао бана,

0192    Па закрочи својега Гаврана,

0193    Дође Вуче наврх поља равна,

0194    На бијелу Мартинову кулу,

0195    И ту нађе пет Мартиновићах,

0196    Вуче каже да их зове бане.

0197    Хитро браћа на ноге усташе

0198    И одоше низ то поље равно,

0199    Докле бану у манастир дођоше,

0200    Бијелу му пољубише руку.

0201    Овако им бане бесједио:

0202    „Добро дошли, пет Мартиновића!

0203    Камо ваше фале и заклетве,

0204    Камо вама од Турака главе?

0205    Да грдно ли мене преваристе,

0206    Ма нијесте мене, ако Бог да;

0207    Ја ћу мене наћи мјеста глави,

0208    А ви ћете муке подносити!”

0209    Пак се браћа ружно погледаше,

0210    Ал’ говори војвода Батро:

0211    „,Ој владико, наше сунце жарко,

0212    Досад бисмо заметнули кавгу,

0213    Но не хоће браћа Црногорци —

0214    Турци јаци много су опаки,

0215    Па је мука на њих ударити!”

0216    Владика им тако говораше:

0217    „О Батрићу и Мартиновићи,

0218    Ко разгађе, у нас не погађе,

0219    Вук ситани, а цијеле овце,

0220    То не може бити никол’ко,

0221    Ко почиње, он се и побраја!”

0222    Војвода му тако говораше:

0223    „Чуј, владико, мили господаре,

0224    Ми пет синах што смо од Мартина

0225    Доиста те нећемо варати,

0226    Ако ћемо сви пет погинути;

0227    Но ако би надјачали Турци,

0228    Немој нашу ђецу оставити

0229    Да им Турци муке ударају,

0230    Пак ни наше родитеље старе —

0231    Ми хоћемо заметнути кавгу

0232    До нашега Рождества Христова!”

0233    Па им бане добра обећаје:

0234    „Немјоте ме, браћо, преварити —

0235    Ако бисте у бој погинули,

0236    Дивно ћу вас, браћо, укопати,

0237    Укопати и ожаловати

0238    И лијепи спомен учинити;

0239    Ради вјере први започесте,

0240    Ради вјереи слободе драге,

0241    Нек’ пјевају Срби на све стране

0242    За спомену рода јуначкога —

0243    Ваша ђеца ђе и моја глава

0244    И још ваши родитељи стари!”

0245    На томе се збору раздвојише.

0246    Пости про’ше, а Бадњи дан дође,

0247    Црне су их мисли спопануле

0248    А како ће заметнути кавгу.

0249    Пастирче им од овацах дође,

0250    Са малога поља Иногора,

0251    Па им момче тако кажеваше

0252    Да Алићи на пазара крећу,

0253    На бијела Града ободскога.

0254    Баш та вечер субота биваше,

0255    А сјутрадан царица неђеља,

0256    Баш неђеља кад пазаре Турци,

0257    У неђељу Бадњи дан бијаше.

0258    А кад зачу војвода Батрићу,

0259    Кад показа чобане овчаре

0260    За Алиће крваво кољено,

0261    Тадер Батрић браћи говораше:

0262    „А за Бога, моја браћо драга,

0263    Да чекамо пет браће Алића

0264    Када сјутра пођу на пазара!”

0265    А сви хитро послушаше Батра,

0266    Припасаше свијетло оружје,

0267    Сви у појас по две пушке мале

0268    И на раме сјајне џефердаре,

0269    А о бедрим’ маче оковане.

0270    Ноћно по’ше низ Цетиње равно,

0271    Докле селу Добрскоме до’ше,

0272    Накрај друма пута починуше.

0273    Докле жарко искочило сунце,

0274    Сунце грану, а Алићи до’ше,

0275    Пред њима је Зуко барјактаре,

0276    А за њиме Осман на кулашу,

0277    За Османом три брата рођена.

0278    Кад виђоше пет браће Алића,

0279    Кад виђоше пет Мартиновића,

0280    Врло су се Турци забашили —

0281    Кад Србима Бадњи вечер бива,

0282    Откуда се онђе намјерише!

0283    Пак им Турци добро јутро зваху,

0284    Али им Срби добро прифатише:

0285    „Добро дошли, пет браће Алића!”

0286    Ал’ говори Осман са кулаша:

0287    „О Батрићу, српска војводо,

0288    Која те је хала нанијела,

0289    Те си тако с браћом подранио —

0290    Да ли јутрос не береш бадњаке!”

0291    Одговара Батрићу војвода:

0292    „О Османе, турска арамбашо,

0293    Твоја ме је жеља донијела,

0294    Јер не могу подносити фале

0295    Што се Турци кроз механе фале,

0296    Кроз механе и кроз кафехане —

0297    Турци фале пет браће Алића,

0298    А и срби пет Мартиновића,

0299    Ко је бољи јунак од којега,

0300    Па смо дошли да се огледамо!

0301    Но, Османе, турска арамбашо,

0302    Ја не радим мејдан пријеваром

0303    Да ме твоји не прекоре Турци,

0304    Но да нашу срећу окушамо

0305    На доброме пољу на видику,

0306    Ђе нам нејма мајке ни љубовце,

0307    А ђе Срба ни Турчина нејма —

0308    Ал’ ти драго бистрим џефердаром

0309    Ал’ малијем пушкам’ из појаса

0310    Ал’ на ваше сабље димискије,

0311    Ми на наше маче оковане,

0312    Сад бирајте што је вама драго!”

0313    Кад Батрића разумјеше Турци:

0314    „О Батрићу, српска војводо,

0315    Баш ћемо се сабљам’ огледати!”

0316    Потурише бистре џефердаре,

0317    Потурише и те пушке мале —

0318    Само оштра гвожђа у рукама.

0319    Ал’ говори војвода Батрићу:

0320    „Чуј, Османе, силна потурице,

0321    Са мном ћеш се, Туре, огледати;

0322    А Зукана, твога барјактара,

0323    Зука твога на Томаша мога;

0324    А твојега брата Хибраима

0325    На Ивана на брата мојега;

0326    Марка мога на Мехмеда твога;

0327    Суља твога на Милоша мога!”

0328    Искочише страшне мејданџије

0329    Накрај друма пута широкога.

0330    Боже мили, да је гледат’ коме

0331    Ђе се десет браће ударише

0332    На бијелу дану на видику!

0333    Мачем махну Мартинов Томаше

0334    И посјече Зука барјактара,

0335    Паде Зуку на пољану глава.

0336    Томаш гледа војводу Батра

0337    И Османа, турског буљубашу —

0338    Мачем махну војвода Батрићу

0339    И Осману откинуо руку,

0340    Паде њему сабља на пољану,

0341    Другом махну, посјече му главу.

0342    Ал’ да видиш Мартинов’ Ивана,

0343    Он пресјече Туре Ибраима,

0344    Више паса укиде га с гласа,

0345    Паде Туре на обједв’је стране,

0346    Полак тамо, а полак овамо.

0347    Па да видиш Мехмеда и Марка —

0348    Али Марко мачем замахнуо,

0349    На лоше га мјесто дофатио,

0350    По калпаку и челу јуначком,

0351    Скочише му очи на пољану,

0352    Мехмед паде у траву на главу.

0353    Ал’ да видиш Суља и Милоша,

0354    Крвнички се гоне по мејдану,

0355    Удараху ране по животах,

0356    Ма Милошу ослабила рука,

0357    Грдно му је сабљом дофаћена.

0358    Милош кличе свог брат Томаша;

0359    Томаш скочи, а из грла викну:

0360    „А Милошу, црн ти образ био,

0361    Срамота је по два на једнога,

0362    Тако ли се цијени поштење,

0363    Тако ли се мејдан задобива!”

0364    Па замахну мачем зеленијем

0365    И Алића дофатио Суља

0366    По дофату и турскоме врату.

0367    Боже мили чуда великога,

0368    Дивна гласа и весела дана,

0369    Посјекоше пет Мартиновића,

0370    Посјекоше пет браће Алићах,

0371    Ал’ им божја воља припомага!

0372    Кренуше се пет Мартиновића

0373    И узеше све турско оружје

0374    И кулаша коња Османова,

0375    Па дођоше Пољу цетињскоме.

0376    А кад они накрај поља до’ше,

0377    Па не иду путем управијем,

0378    Да се не би растурили гласи,

0379    Да не чују иногорски Турци,

0380    Иногорски и јабучки Турци

0381    И крвави дубовички Турци,

0382    На који су седам Мустафића

0383    Од једнога и оца и мајке.

0384    А кад до’ше на бијелу кулу,

0385    Па се диже војвода Батрићу,

0386    Ево пође низ то поље равно,

0387    До бијеле цркве манастира,

0388    Појави се Бориловић Вуку,

0389    Баш натајно, да не чује бане.

0390    Овако му Батрић говораше:

0391    „Мили брате, Бориловић Вуко,

0392    Ајде са мном на бијелу кулу,

0393    Собом узми обадва Новака

0394    Од крвава села Велестова,

0395    С Велестова и села Дупила,

0396    И барјактар’ од Његуша Станка,

0397    Д аидемо да пијемо вино,

0398    Јер сам добра лова уловио,

0399    Посјек’о сам пет браће Алићах

0400    И довео коња Османова

0401    И њиово свијетло оружје!

0402    Но чуј, брате, Бориловић-Вуко,

0403    Немој тако кажевати бану,

0404    Јер вас неће пуштати владика,

0405    Јер сте њему највјерније слуге,

0406    Два Новака и барјактар Станко,

0407    А ти си му вазда уз кољено,

0408    Јер хоћемо заметнути кавгу,

0409    Удрићемо на домаће Турке,

0410    Пак што Бог да и срећа јуначка —

0411    Кад сам љуте змије погубио,

0412    Од који ме понајстраше било,

0413    Сад је моје срце узиграло!

0414    Овако ћеш преварити бана

0415    Да вас зовем на софру јуначку,

0416    Да заједно испијамо вино!”

0417    Врло му се Вуче радоваше,

0418    Па пољуби војводу Батрића

0419    Под калпаком у чело јуначко:

0420    „Благо мени, српска војводо,

0421    Ти најпрви окрвави руке!”

0422    На томе се збору раздвојише.

0423    Мудро Вуче превари владику,

0424    Бијелу му пољубио руку:

0425    „Ја те молим, мили господаре,

0426    Послали су пет Мартиновићах,

0427    Зову мене браћа на Рождество

0428    И тебе су добро поздарвили

0429    Да им пошљеш обадва Новака

0430    И барјактар-Пиму од Његушах

0431    Да весело Божић проведемо!”

0432    Тако њему одговара бане:

0433    „Пошли с Богом, моје вјерне слуге,

0434    Немојте се изопити с вином,

0435    Јера у њих има добра вина,

0436    Добра вина из приморја равна,

0437    Из питома Тивта и Маина,

0438    Од туча би разломило главу!”

0439    Бијелу му прифатише руку,

0440    Сва четири пољем одлазише

0441    И дођоше наврх поља равна,

0442    На бијелу Мартинову кулу.

0443    Ал’ их браћа добро дочекаше,

0444    Доста дају ракије и вина,

0445    Изнесоше Алићах оружје

0446    И кулаша, коња Османова.

0447    Кад виђеше владичине слуге,

0448    Живо им се срце весељаше.

0449    Наложише блажене палице,

0450    Па уждише вошану свијећу,

0451    Прелише их вином и пшеницом,

0452    Пак се моле Христу спаситељу

0453    Да им буде вазда у помоћи;

0454    Од радости мало вечераше.

0455    Ал’ говори Бориловић Вуко:

0456    „Похитајте, моја браћо драга,

0457    Живо ми се срце узиграло!

0458    Но ђе ћемо саде ударити?”

0459    Ал’ говори Мартинов Томашу:

0460    „Стани, брате, Бориловић’ Вуко,

0461    Ваља Турке преварити мудро,

0462    Није шала седам Мустафића,

0463    И четири Хусеиновића,

0464    Два Амзића, два брата рођена,

0465    И другије петнајест Турака

0466    На крваву селу Дубовику!

0467    Понесимо ракије и вина

0468    И остале турске посластице,

0469    Како смо их вазда научили,

0470    На бијелу Мустафину кулу,

0471    Да на вино Турке преваримо;

0472    Тебе ћемо оставити,Вуче,

0473    За бијелом Мустафином кулом,

0474    Да се клети на осјете Турци!

0475    Как’ рекоше, тако учинише,

0476    Девет Срба заједно кренуше

0477    Докле селу Дубовику до’ше,

0478    Заклонише за плотином Вука

0479    И те вјерне владичине слуге.

0480    А војвода тако говораше:

0481    „Чујте мене, обадва Новака,

0482    И витеже Станко барјактаре

0483    И рођаче Бориловић-Вуче,

0484    Чим чујете међу Турцим кавгу,

0485    Ход’те брже на бијелу кулу,

0486    Биће вама отворена врата!”

0487    Па војвода Турке дозиваше.

0488    Кад пред б’јелу кулу долазише,

0489    Сретоше га браћа Мустафићи:

0490    „Добро дошли, пет Мартиновића!”—

0491    „Бог и с вама, Турци, браћо драга!”

0492    велики им пешкеш доносише.

0493    Па сазваше браћа Мустафићи

0494    Све поредом дубовичке Турке —

0495    Није шала, тридесет Турака,

0496    Па им дају турске посластице,

0497    Па им дају ракије и вина,

0498    У коју је меда и шећера.

0499    Лакоми се изопише Турци,

0500    Попадаше по бијелој кули.

0501    Но да видиш пет Мартиновићах

0502    Ђе пламене маче повадише,

0503    Па у Турке јуриш учинише,

0504    Покликоше обадва Новака,

0505    Два Новака и барјактар-Станка

0506    И витеза Бориловић-Вука.

0507    Искочише из плотине вуци,

0508    Вељу жалост дочекаше Турци,

0509    Посјекоше тридесет Турака,

0510    А тадер се селом разлазише,

0511    Те од кућа врата поломише,

0512    Кољу буле и ту ђецу луду,

0513    Не остаде ока за свједока,

0514    Нако само двоје ђеце лудо,

0515    Скрилис у се под коњским самаром —

0516    Једно бјеше Хусеиновићу,

0517    А друго је браће Мустафића,

0518    Обоје се ђеце покрстило,

0519    Па их Срби за браћу узеше;

0520    Ма не шћеше опалити куле,

0521    Да не виде иногорски Турци.

0522    Отолен се Срби подигоше,

0523    Доклен малом Иногору до’ше,

0524    Доста носе у мјешине вина,

0525    Доста носе вина и ракије,

0526    А у вреће турске посластице.

0527    А кад малом Иногору до’ше,

0528    А ту турску воденицу на’ше,

0529    Баш у Плочу водну каменицу.

0530    Ал’ говори војвода Батрићу:

0531    „Браћо Срби, да се послушамо —

0532    Оперимо руке и оружје,

0533    Да нам крвцу не опазе Турци!”

0534    Ту опраше руке и оружје,

0535    На Алића дозиваху кулу

0536    Да им поклон и вечеру дају.

0537    Ту Алију стара нахођају;

0538    Алил б’јела отворио врата,

0539    Па у кулу Срби улазау

0540    И Алију добар вечер зваху.

0541    „Бог и с вама, пет Мартиновића!”

0542    Ма су Вука с друштвом оставили,

0543    Закрили га за бијелу кулу.

0544    Ал’ говори војвода Батро:

0545    „Стари Аљо, камо ти синови?”

0546    А Алија стари одговара:

0547    „Пошли су ми јутрос на пазару,

0548    На пазара Ободскога града,

0549    Скадранима нешто на састанак,

0550    Скадранима и Жабљачанима,

0551    Спужанима и Подгоричанима

0552    И нашему ободском кадији —

0553    Доиста им без некоје није,

0554    Тере су се тамо уставили.”

0555    Ал’ војвода бесједио Батро:

0556    „Немој ми се препадати, Аљо,

0557    Биће нешто султан поручио

0558    Баш вашему ободском кадији

0559    Да Турцима понауке даје

0560    А како ће турковати Турци;

0561    Но сазови иногорске Турке

0562    Да ми стари хадет учинимо,

0563    Да пијемо ракије и вина!”

0564    А Алија посла поклисаре

0565    Те пробуди иногорске Турке,

0566    Сакупи их на бијелу кулу.

0567    Једу Турци турске гурабије

0568    И осатле турске посластице,

0569    Напише се ракије и вина.

0570    Док им вино угријало лице,

0571    А ракија поче лудовати,

0572    Стари Алил поче дријемати,

0573    Па поредом свиколици Турци.

0574    Кад виђоше пет Мартиновића,

0575    За оштра се гвожђа дофатише,

0576    Покликоше владичине слуге,

0577    Посјекоше иногорске Турке,

0578    Већ тридесет и четири глава

0579    И сувише Али-агу старца,

0580    Искочише из бијеле куле,

0581    Пан а село сложно ударише,

0582    Посјекоше мало и велико,

0583    Ту од врага не остаде трага.

0584    Па се опет Срби окупише

0585    На водицу, турску каменицу,

0586    И опраше руке и оружје,

0587    Сва се вода с крви замутила.

0588    Па отолен те се покренуше

0589    И Бачвицу воду суминуше,

0590    У Кокоте на Јабуку до’ше

0591    Баш кад први пјевци запјеваше.

0592    Оставише у долину друштво,

0593    А војвода на кулу иђаше,

0594    На бијелу Јашарову кулу,

0595    Па Јашара гласом дозиваше

0596    И још војвода добар вечер зваше;

0597    Јашар му се са куле одзива:

0598    „Добар дош’о, војвода Батро!

0599    Што си ми се врло закаснио,

0600    А нијеси нигда такви био?”

0601    Па их пушти у бијелу кулу.

0602    А војвода Батрић одговара:

0603    „О, Јашаре, од Јабуке главо,

0604    Врло си ме ноћас прекорио,

0605    Кад ти кажем, ти ме корит’ нећеш —

0606    Чекали смо пет браће Алића

0607    На бијелу Алилову кулу,

0608    Јер су браћа пошли на пазара,

0609    На пазара Ободскога града,

0610    Па нас стари заустави Але

0611    Док синови дођу са пазара,

0612    Од њи гласа ни авиза нејма,

0613    Но имасмо зору дочекати.

0614    Но сазови Јабучане Турке,

0615    Јера нама није размицања,

0616    Зашто нам је радост и весеље,

0617    А ђецу смо саму оставили,

0618    Не гуде нам гусле јаворове

0619    Нит’ се нама обрћу пецива!”

0620    Јашар скупи од Јабуке Турке,

0621    Скупише се Јашаровој кули;

0622    А кад пише и кад вечераше,

0623    Тадар трећи пјевци запјеваше,

0624    Но продужит’ Срби не хоћаху,

0625    Покликоше из долине Вука,

0626    А Турцима обрну нерука —

0627    По кули се заметнула кавга,

0628    Стоји јека мртвије Турака.

0629    Све јабучке посјекоше Турке,

0630    Па им б’јеле запалише куле,

0631    У њих турске буле изгорјеше —

0632    Све те буле и ту ђецу луду.

0633    Јашарову запалише кулу,

0634    Па из куле дите кликоваше:

0635    „Богом браћо, пет Мартиновића,

0636    Немојте ме изгорјет’ у кулу,

0637    Ја ћу вашу вјеру прифатити!”

0638    Па то лудо дите уграбише

0639    И собом га они одведоше.

0640    А кад селу Иногору до’ше,

0641    Ту крваво село запалише,

0642    Запалише, па га оставише.

0643    Ноћно иду селу Дубовику,

0644    Ту нађоше двоје ђеце лудо

0645    Ђено су их прије оставили

0646    Свезаније наопако рука,

0647    Па им б’јеле дријешају руке.

0648    Запалише село Дубовика,

0649    Запалише, па га оставише,

0650    Па отолен те се окренуше,

0651    На Збориште брдо излазише,

0652    На Збориште, турско поигриште,

0653    На погледу Поља цетињскога.

0654    Опалише девет џефердара

0655    И још мале пушке из појаса,

0656    Па цетињска брда зајецаше,

0657    Ево кули Мартиновој до’ше

0658    И пјевају срби из сјег гласа;

0659    Дим се црни диже до небеса

0660    Од турскије кула и појата.

0661    Па пред собом шиљу поклисара

0662    У својега мила господара

0663    Да му каже што су задобили.

0664    А кад момче у манастир дође,

0665    Ал’ се бјеше устануо бане

0666    Да ослужи божествене даре

0667    На Христово наше порођење.

0668    Капу сними, прифати му руку,

0669    Честита му Рождество Христово,

0670    Другом каза веселога гласа,

0671    Јер цетињски погибоше Турци.

0672    Кад Даниле разумје владика,

0673    Па ми вјерну слугу дозиваше,

0674    Те му свога коња доведоше,

0675    Пак дарива бане поклисара

0676    Пуном руком жутога дуката,

0677    А закрочи својега брњаша,

0678    Поћера га уз то поље равно.

0679    А кад дође насред поља равна,

0680    У то жарко огријало сунце.

0681    Ту сусрете пет Мартиновића

0682    И четири шњима своје слуге,

0683    Крваве им до рамена руке

0684    И крвави мачи до балчака.

0685    Скочи бане са коња витеза,

0686    Па их врло грли и цјелива

0687    И још им бане Божић честитује

0688    И њиову побједу јуначку;

0689    Поведе их у бијелу цркву

0690    И ослужи божју летурђију.

0691    П аје своје Србе причестио,

0692    Молитву им и благослов даје

0693    И добријем даром дариваше

0694    За спомену рода јуначкога.

0695    За слободу рода витешкога.

0696    Војводи је коња даривао,

0697    Дарова му свог коња брњаша;

0698    А Томашу коластру од злата,

0699    Те јунаци носе око врата,

0700    И за капом перјаницу златну;

0701    А Ивану бистра џефердара,

0702    Свег у суву срму окована;

0703    Марку даде двије пушке мале,

0704    У златни су калуф слијеване;

0705    А Милошу пушку талијанку,

0706    Сва у сребро бјеше окована,

0707    Од табана до горњег никшана;

0708    А витезу Бориловић’ Вуку,

0709    Њему даде мача окована,

0710    Сва ножница од сувога злата,

0711    Нек’ душмане и ждере и пара;

0712    А барјактар’ Станку од Његуша

0713    Дарова му коња игумнова,

0714    Већ игумна старога Стефана,

0715    Дарова му алај-барјактарство,

0716    Да га носи и да се поноси;

0717    А Новаку села Велестова,

0718    Њему даде везену шешану,

0719    Везена је са срмом и златом,

0720    Да стријеља Турке Херцеговце;

0721    А Новаку од Дупила малог,

0722    Њему даје пушке кубурлије

0723    Од два грла и четири зрна,

0724    Од два грла, а једноме чарку,

0725    Све у срму и у суву злату.

0726    Тадер пали зелене лубарде,

0727    Зајецаше брда на све стране,

0728    И разасла свуда поклисаре

0729    Да цетињске погубише Турке.

0730    Кад ћеклићки опазише Турци,

0731    Утекоше главом без обзира,

0732    Само у поћеру неки погибоше.

0733    Рамадана Туре уфатише,

0734    Рамадана и шњим Муадина,

0735    Доиста их посјећи хоћаху,

0736    Но се они оба покрстише,

0737    Па их Срби за браћу узеше;

0738    Покрстише троје ђеце лудо

0739    С Дубовика и села Јабуке.

0740    То ободски разумјеше Турци,

0741    Јер им родна браћа погибоше,

0742    Утекоше, а град оставише.

0743    Поћера их Ђурашковић Јанко,

0744    Са Савићем, братом рођенијем,

0745    И шњима су друга неколика,

0746    И убише два Селимовића

0747    И четири брата Зеновића,

0748    Они други утекоше Турци;

0749    Уфатише ободског кадију,

0750    Пак и њему посјекоше главу.

0751    Ето муке на Дупило мало

0752    И крваву на Забесу граду —

0753    Има пуно пет стотин’ Турака.

0754    Удрише им триста Дупиљана,

0755    За Николом, од Дупила кнезом,

0756    Прискочише браћа Бољевића,

0757    Сотонићи, шњима Брчељани,

0758    Орахово, шњима Подгорани,

0759    Сви Лимњани и Глуходољани

0760    И још мало село Буковица.

0761    По Црници посјекоше Турке —

0762    Пушка пуца, а јече јунаци,

0763    Нож сијева, крв се пролијева.

0764    Освојише на Забесу града,

0765    Освојише, па га обалише,

0766    Не утече нико од Турака

0767    Ни да каже како им је било.

0768    Ма ту многи Срби погибоше,

0769    А највише од Дупила равна —

0770    По шестину заједно копаху,

0771    Јер им мањка робља око цркве;

0772    Седамдесет у бој погибоше,

0773    Од Дупила, села маленога,

0774    А ове друге бројит’ не умијем.

0775    Иако су Срби погинули,

0776    Ал’ јунаштво своје показаше,

0777    Након себе спомен оставише

0778    Ради вјере и слободе драге

0779    Да се прича и у књигу чита

0780    Докле траје данка и јунака.

0781    А кад бана допадоше гласи,

0782    Он чињаше радост и весеље.

0783    Мртвијема у рају насеље,

0784    А живијем здравље и весеље.

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Istraga poturica

истрага_потурица.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/24 21:36