Корисничке алатке

Алатке сајта


ита_рина

Ита Рина

Ита Рина, рођена као Ида Кравања, односно удата као Тамара Ђорђевић (Дивача, 7. јул 1907 — Будва, 10. мај 1979), прва југословенска филмска звезда.

Биографија

Рођена је у Дивачи, важној раскрсници пруга у Словенији 7. јула 1907, од мајке Марије и оца Јожефа. Отац је радио на железничкој станици. Имала је годину дана млађу сестру Даницу.1)

Љубљана

На почетку Првог светског рата, породица се преселила у Љубљану, где је завршила основну школу. Године 1919. уписала се у Женску гимназију. После очеве смрти 1926. године, живели су веома скромно, мајка је издавала собе, а она се запослила у банци. Исте године су је другарице пријавиле на избор за Мис Европе, у организацији америчке дистрибутерска кућа „Фанамет”, која је као награду нудила улогу на филму у Америци.2) Изабрана је за Мис Љубљане, а затим и за Мис Словеније. Пошто се мајка противила њеном учешћу на такмичењу, закаснила је на такмичење за Мис Југославије, које се одржавало у Загребу. И поред тога што није изабрана, остала је запажена. Добила је понуду за пробно снимање у филмском предузећу Петера Остермајера из Берлина.3)

Берлин

Да би отишла на пробно снимање, пошто се мајка противила, сматрајући да је најбитније да заврши школу и да се уда, побегла је од куће, крајем маја 1927. У Берлину је врло брзо потписала двогодишњи уговор. Тада су разни стручњаци почели да је уче да глуми, плеше, вози, јаше, а у јуну се појавила у првом филму „Шта деца крију од родитеља“, који је режирао Франц Остен, брат Петера Остермајера.4)

Живела је у елитном Шарлотенбургу. Често је посећивала југословенску амбасаду у Берлину и дружила се са југословенском дијаспором. Убрзо по доласку, у Берлину је упознала и Миодрага Ђорђевића, тада студента електротехнике.5)

После два месеца рада, на наговор свог менаџера Макса Пика, раскинула је уговор са кућом „Остермајер” и потписала нови са „Културфилмом”. Тада су од ње тражили да промени име. По старом римокатоличком обичају, узела је два два имена Италина и Лида, а каснији редитељи су јој поново тражили да променим име, па је име Италина раставила на два, а слово „л“ заменила звучнјим „р“ и тако је постала Ита Рина.6) Септембра 1927. године је играла у филму „Двоје под небеским сводом”, а истовремено је снимала за исту кућу други филм „Изгубио сам срце на Сави”, сада најстарији сачувани филм у коме је играла и који се чува у Берлину.7)

Године 1928. поверена јој је прва запажена улога у филму „Последња вечера“.8) Септембра исте године је потписала уговор за главну улогу у „Еротикону”, чешког редитеља Густава Махатија, где је сниматељ био Вацлав Вих најзначјанији сниматељ чешког немог филма, који је у филму користио техничке новитете, камеру с електромотором и посебне објективе. „Еротикон“ је први пут приказан 27. фебруара 1929. године, у прашком биоскопу „Пасаж”. И поред тога што га је дистрибутерска кућа „Славија филм” уврстила у свој репертоар тек за наредну годину, када је већина биоскопа у Прагу имала тонску опрему, филм је доживео сјајне критике и огроман успех код публике, широм Европе. Премијера „Еротикона” у Београду је одржана 28. априла, у биоскопу „Коларац”. Када је дошла са мајком на премијеру, на железничкој станици је дочекало много младих људи, који су желели да је виде и од ње добију аутограм.9)

Септембра 1929. године Ита Рина је снимила „Буђење пролећа”, у режији Рихарда Освалда, најбољим немачким редитељем са којим је до тада радила,10) затим је у октобру исте године играла једну од својих најбољих улога, девојку лаког морала, која проводи последњу ноћ пред погубљење са осуђеником на смрт, у првом чешком тонском филму „Тонка звана вешала”, причи Егона Ервина Киша, познатог чешког писца и новинара.11)

Почетком 1931. добила је понуду за главну улогу у холивудском филму „Беатрис, моја радости”, уз коју је требала да потпише и трогодишњи уговор, али јој је вереник Миодраг Ђорђевић поставио услов, па је због њега одлучила да се уда и оконча филмску каријеру. Пре венчања, у руској цркви у Берлину је прешла у православље и поново променила име у Тамара.

Београд

Венчали су се у Вазнесењској цркви у Београду, 19. априла 1931. и тако је постала Тамара Ђорђевић.12) После венчања, наредних годину дана је живела у Београду, повучено, са мужем, а затим је почела поново да снима, али на домаћој сцени.13) Снимила је „Фантом Дурмитора”, с немачким партнером, затим „А живот тече даље”, с чешким копродуцентом и у оба је тумачила главне улоге, а на крају је глумила епизоду у „Принцези корала”, с немачким партнером. Године 1939. ипак је прихватила улогу у немачком криминалистичком трилеру „Централа Рио” у берлинском студију, али се после снимања, због почетка рата, брзо вратила назад.14)

Пред Други светски рат се повукла са филма и 1940. родила сина Милана. После бомбардовања Београда, породица се преселила у Врњачку Бању. Тамо се 1943. родила и ћерка Тијана. После рата су се вратили у Београд, где је покушала да настави филмску каријеру. Године 1948. запослила се у „Авала филму”, који јој је дозволио да сними свега неколико кадрова за филм „Велике жене”, о стрељању ђака у Крагујевцу, али је снимање убрзо прекинуто.15) „Авала филм“ је 1951. године покушао да је отпусти, због чега је уложила жалбу и писала Титу. Жалба је усвојена и враћена је на „Авала филм“, где је радила до 1953, а затим се запослила као саветница за копродукције у будванском „Ловћен филму”.16)

Њена последња је била мања улога у филму „Рат” 1960. године, редитеља Вељка Булајића, по сценарију Италијана Чезара Цаватинија, а затим се коначно повукла са филма.17)

Будва

Године 1967. с мужем се преселила у Будву. Последње године живота је провела негујући мужа који је боловао од. Умрла је у Будви од напада астме 10. маја 1979. године, за време катастрофалног земљотреса. Сахрањена је на Новом гробљу у Београду. На сахрани су присуствовали познати филмски ствараоци, пријатељи и обожаваоци.18)

Филмови

  • „Шта деца крију од родитеља“ - нем. Was Kinder den Eltern verschweigen (1927)
  • „… Берличанка“ - нем. Die raffinierteste Frau Berlins (1927)
  • „Двоје под небеским сводом“ - нем. Zwei unterm Himmelszelt (1927)
  • „Изгубио сам срце на Сави“ - нем. Wochenendzauber (1927)
  • „Свако мора имати малу пријатељицу“ - нем. Eine kleine Freundin braucht ein jeder Mann (1927)
  • „—“ - нем. Die kleine Sklavin (1928)
  • нем. Der Tanzstudent (1928)
  • „—“ - нем. Liebe und Diebe (1928)
  • „Последња вечера“ - нем. Das letzte Soupe (1928)
  • „Срамота“ - нем. Hanba (1929)
  • „Буђење пролећа“ - нем. Fruhlings Erwachen (1929)
  • „Еротикон“ (1929)
  • „Тонка звана вешала” - чеш. Tonka Šibenice (1930)
  • „Таласи страсти“ - нем. Wellen der Leidenschaft - (1930)
  • „Фантом Дурмитора“ - нем. Das Lied der schwarzen Berge (1932)
  • „А живот тече даље“ - чеш. …a živote jde dal (1935)
  • „Принцеза корала“ - нем. Die korallenprinzessin (1937)
  • „Трговци девојкама“ - нем. Zentrale rio (1939)
  • „Рат“ (1960)

Литература


Ita Rina

1) , 2)
Јова Радовановић, 2011, стр. 59
3)
Јова Радовановић, 2011, стр. 60
4) , 5) , 6) , 7) , 8)
Јова Радовановић, 2011, стр. 61
9) , 10)
Јова Радовановић, 2011, стр. 62
11)
Јова Радовановић, 2011, стр. 63
12)
Политика, 20. 4. 1931, стр. 5
13) , 14) , 15)
Јова Радовановић, 2011, стр. 64
16) , 17) , 18)
Јова Радовановић, 2011, стр. 65
ита_рина.txt · Последњи пут мењано: 2021/08/29 23:26